Светски дан здравља – 7. април 2013. године
Да ли сте под притиском?
Артеријска хипертензија – од превенције до рехабилитације
Повишен крвни притисак је најучесталија болест срца и крвних судова и одговоран је за настанак више од половине свих кардиоваскуларних болести. У Србији приближно 47% одраслог становништва има хипертензију, односно сваки други одрасли мушкарац и 2/5 одраслих жена. Просечна вредност систолног крвног притиска код мушкараца у Србији износила је 135 mmHg, а код жена 130 mmHg.
Међутим, према резултатима истраживања здравственог стања одраслог становништва Србије, скоро половина становника није била свесна да има повишене вредности крвног притиска. Такође, више од половине оних који знају да имају хипертензију нису узимали антихипертензивну терапију због недостатка финансијских средстава и става да им терапија није потребна.
Фактори ризика за настанак хипертензије укључују пушење, неправилну исхрану, физичку неактивност. Свака трећа жена, скоро сваки четврти мушкарац и свака пета млада особа узраста од 15 до 19 година је у категорији свакодневних пушача. Недовољно је физички активно 68% становника, 20% становника не размишља о здрављу приликом избора намирница, а скоро сваки други становник Србије једе рибу мање од једном недељно. Променом начина живота особа може да утиче на факторе ризика. Компетентан одговор здравственог система у области превенције, контроле, лечења и рехабилитације представља велики изазов за здравствени систем како у свету тако и у нашој земљи.
Влада Републике Србије је 2010. године усвојила Национални програм превенције и контроле кардиоваскуларних болести у Републици Србији до 2020. године, чији се главни циљеви односе на: значајно смањење оболевања и умирања становника у Републици Србији од кардиоваскуларних болести, побољшање њиховог квалитета живота и смањење неједнакости у здрављу. Интегрисана акција друштва треба да буде усмерена на факторе ризика и социјално-економске детерминанте здравља, али и на јачање здравственог система Републике Србије, како би био у стању да одговори на све веће оптерећење становништва кардиоваскуларним болестима.
Шта је то крвни притисак и када је он повишен?
Висок крвни притисак или хипертензија је хронична, незаразна болест у којој долази до дуготрајног повишења систолног (горњег) притиска изнад 140 mmHg и дијастолног (доњег) притиска изнад 90 mmHg. Понекад до¬лази до дуготрајног повишења само систол¬ног (горњег) притиска, када се може поставити дијагноза изоловане систолне хипертензије.
Који су узроци повишеног крвног притиска?
У 95% случајева узрок је непознат и тада се говори о есенцијалној хипертензији. Сма¬тра се да она настаје заједничким деловањем више фактора, у које спадају породична предиспозиција, повишен унос соли, повише¬на концентрација „лошег“ холестерола и три¬глицерида (масти) у крви, гојазност, пушење, неумерено конзумирање алкохолних пића, физичка неактивност и психички стрес. Учеста-лост хипертензије расте са старошћу.
Секундарна хипертензија настаје као последица обољења других органа (жлезда са унутрашњим лучењем, бубрега и нервног система), у трудноћи или услед конзумирања одређених лекова (оралних контрацептива, антидепресива и неких аналгетика).
Зашто је повишен крвни притисак опасан?
У зависности од висине крвног прити¬ска, трајања хипертензије и удружених факто¬ра ризика, последице могу да јаве врло брзо или годинама после почетка болести у виду слабости срца, срчаног или можданог удара и болести бубрега.
Како спречити појаву повишеног крвног притиска?
•Ограничите укупан унос соли на мање од 6 г дневно
Стављајте мање соли у храну и избегавајте скривене изворе соли као што су саламе, виршле, паштете и друго.
•Једите сваког дана бар пет порција воћа и поврћа
• Избегавајте производе богате простим шећерима и засићеним мастима
•Свакога дана будите физички активни бар 30 минута
•Смањите телесну тежину, уколико је то потребно
•Престаните да пушите
•Научите да се ефикасно носите са стресом
•Контролишите вредности крвног притиска
