Svetski dan zdravlja – 7. april 2013. godine
Da li ste pod pritiskom?
Arterijska hipertenzija – od prevencije do rehabilitacije
Povišen krvni pritisak je najučestalija bolest srca i krvnih sudova i odgovoran je za nastanak više od polovine svih kardiovaskularnih bolesti. U Srbiji približno 47% odraslog stanovništva ima hipertenziju, odnosno svaki drugi odrasli muškarac i 2/5 odraslih žena. Prosečna vrednost sistolnog krvnog pritiska kod muškaraca u Srbiji iznosila je 135 mmHg, a kod žena 130 mmHg.
Međutim, prema rezultatima istraživanja zdravstvenog stanja odraslog stanovništva Srbije, skoro polovina stanovnika nije bila svesna da ima povišene vrednosti krvnog pritiska. Takođe, više od polovine onih koji znaju da imaju hipertenziju nisu uzimali antihipertenzivnu terapiju zbog nedostatka finansijskih sredstava i stava da im terapija nije potrebna.
Faktori rizika za nastanak hipertenzije uključuju pušenje, nepravilnu ishranu, fizičku neaktivnost. Svaka treća žena, skoro svaki četvrti muškarac i svaka peta mlada osoba uzrasta od 15 do 19 godina je u kategoriji svakodnevnih pušača. Nedovoljno je fizički aktivno 68% stanovnika, 20% stanovnika ne razmišlja o zdravlju prilikom izbora namirnica, a skoro svaki drugi stanovnik Srbije jede ribu manje od jednom nedeljno. Promenom načina života osoba može da utiče na faktore rizika. Kompetentan odgovor zdravstvenog sistema u oblasti prevencije, kontrole, lečenja i rehabilitacije predstavlja veliki izazov za zdravstveni sistem kako u svetu tako i u našoj zemlji.
Vlada Republike Srbije je 2010. godine usvojila Nacionalni program prevencije i kontrole kardiovaskularnih bolesti u Republici Srbiji do 2020. godine, čiji se glavni ciljevi odnose na: značajno smanjenje obolevanja i umiranja stanovnika u Republici Srbiji od kardiovaskularnih bolesti, poboljšanje njihovog kvaliteta života i smanjenje nejednakosti u zdravlju. Integrisana akcija društva treba da bude usmerena na faktore rizika i socijalno-ekonomske determinante zdravlja, ali i na jačanje zdravstvenog sistema Republike Srbije, kako bi bio u stanju da odgovori na sve veće opterećenje stanovništva kardiovaskularnim bolestima.
Šta je to krvni pritisak i kada je on povišen?
Visok krvni pritisak ili hipertenzija je hronična, nezarazna bolest u kojoj dolazi do dugotrajnog povišenja sistolnog (gornjeg) pritiska iznad 140 mmHg i dijastolnog (donjeg) pritiska iznad 90 mmHg. Ponekad do¬lazi do dugotrajnog povišenja samo sistol¬nog (gornjeg) pritiska, kada se može postaviti dijagnoza izolovane sistolne hipertenzije.
Koji su uzroci povišenog krvnog pritiska?
U 95% slučajeva uzrok je nepoznat i tada se govori o esencijalnoj hipertenziji. Sma¬tra se da ona nastaje zajedničkim delovanjem više faktora, u koje spadaju porodična predispozicija, povišen unos soli, poviše¬na koncentracija „lošeg“ holesterola i tri¬glicerida (masti) u krvi, gojaznost, pušenje, neumereno konzumiranje alkoholnih pića, fizička neaktivnost i psihički stres. Učesta-lost hipertenzije raste sa starošću.
Sekundarna hipertenzija nastaje kao posledica oboljenja drugih organa (žlezda sa unutrašnjim lučenjem, bubrega i nervnog sistema), u trudnoći ili usled konzumiranja određenih lekova (oralnih kontraceptiva, antidepresiva i nekih analgetika).
Zašto je povišen krvni pritisak opasan?
U zavisnosti od visine krvnog pritiska, trajanja hipertenzije i udruženih faktora rizika, posledice mogu da jave vrlo brzo ili godinama posle početka bolesti u vidu slabosti srca, srčanog ili moždanog udara i bolesti bubrega.
Kako sprečiti pojavu povišenog krvnog pritiska?
•Ograničite ukupan unos soli na manje od 6 g dnevno
Stavljajte manje soli u hranu i izbegavajte skrivene izvore soli kao što su salame, viršle, paštete i drugo.
•Jedite svakog dana bar pet porcija voća i povrća
• Izbegavajte proizvode bogate prostim šećerima i zasićenim mastima
•Svakoga dana budite fizički aktivni bar 30 minuta
•Smanjite telesnu težinu, ukoliko je to potrebno
•Prestanite da pušite
•Naučite da se efikasno nosite sa stresom
•Kontrolišite vrednosti krvnog pritiska
