Десета Европска недеља превенције рака грлића материце - 24-30. јануара 2016.

Последња недеља јануара се од 2007. године, на иницијативу и под покровитељством Европске асоцијације за борбу против рака грлића материцe (ECCA), обележава као Европска недеља превенције рака грлића материце. У 2016. години ова недеља се обележава од 24. до 30. јануара, по десети јубиларни пут. Слоган овогодишње једнонедељне кампање је „Дан за здравље“, а има за циљ да жене свих животних доби подстакне да размишљају о значају очувања свог репродуктивног здравља, као и да их мотивише да у току године одвоје макар један дан за посету свом лекару и обаве неки од доступних превентивних прегледа којим се могу благовремено открити ране премалигне промене и спречити даљи развој болести и њен крајњи фатални исход.

Карцином грлића материце и поред доступних и веома ефикасних мера превенције и даље представља,  чак и у европским оквирима, веома озбиљан јавноздравствени проблем.

Посебно алармантна чињеница је да се у нашој земљи, уназад дужи низ година, бележи једна од највиших стопа оболевања и умирања од рака грлића материце у Европи. Када је реч о оболевању од рака грлића материце, Србија се налази на четвртом месту на старом континенту, после Румуније, Литваније и Бугарске, док се по умирању од ове врсте рака код жена, наша земља налази на неславном другом месту, одмах иза Румуније.

У нашој земљи се сваке године региструје скоро 1.300 жена новооболелих од рака грлића материце, док годишње готово 500 њих изгуби живот у борби са овом болешћу. Само у Беораду, око 100 жена сваке године умре од овог малигнитета.

Просечна стандардизована стопа обољевања (гледано на стандардизовану популацију Европе), према подацима из Регистра за рак, износи 28,4 оболелих жена на 100.000 жена у Србији, а просечна стандардизована стопа морталитета 9,7 на 100.000 жена.

Оно што највише забрињава је чињеница да се код нас више од две трећине случајева рака грлића материце открива у одмаклој фази болести, када само оперативно лечење није довољно. Сложен постоперативни ток и додатна агресивна терапија доводе до значајног продужења лечења, као и до потенцијалних компликација, а све то уз значајно повећање трошкова и истовремено смањења шанси за излечење.

Према резултатима последњег Истраживања здравља становништва Србије из 2013. године, превентивни преглед за рано откривање карцинома грлића материце (Папаниколау тест), у три године које су претходиле истраживању, урадило је 57,1% жена животног доба од 25 до 69 година, при чему су млађе жене, старости од 25 до 34 године, биле у том погледу најревносније - њих 70,2% је урадило тест у посматраном периоду. Гледано по регионима, највећи удео жена које су у три године пре истраживања обавиле превентивни преглед забележен је у Београду – њих 72,5%.

Важно је знати да је рак грлића материце високо превентабилно обољење, а постоје докази да се добро организованим скрининг програмима може спречити и до 80% случајева овог малигнитета. У Србији је спровођење организованог скрининга започето у децембру 2012. и до сада je укључено 17 општина. Циљну групу чине жене старости од 25 до 64 године. Након првог трогодишњег циклуса спровођења организованог програма скрининга рака грлића материце на преглед је позвано 56,1% циљне популације жена, док је ПАП тест урађен код 32% жена. Од свих урађених ПАП тестова 6,1% је било са позитивним налазима. Даљом предвиђеном дијагностиком откривено је 112 карцинома.  

С обзиром да је главни фактор ризика за настанак карцинома грлића материце дуготрајна инфекција одређеним типовима Хуманог папилома вируса (ХПВ), једном од ефикасних мера правенције сматра се имунизација против ХПВ-а. Ова интервенција сматра се исплативом, нарочито за земље где су ресурси ограничени, учесталост ХПВ инфекције висока а обухват превентивним прегледима низак.

Ипак, оно што је веома важно истаћи јесте да имунизација никако не искључује потребу за редовним обављањем превентивних прегледа, будући да постојеће вакцине не штите од свих типова Хуманог папилома вируса.