Deseta Evropska nedelja prevencije raka grlića materice - 24-30. januara 2016.

Poslednja nedelja januara se od 2007. godine, na inicijativu i pod pokroviteljstvom Evropske asocijacije za borbu protiv raka grlića materice (ECCA), obeležava kao Evropska nedelja prevencije raka grlića materice. U 2016. godini ova nedelja se obeležava od 24. do 30. januara, po deseti jubilarni put. Slogan ovogodišnje jednonedeljne kampanje je „Dan za zdravlje“, a ima za cilj da žene svih životnih dobi podstakne da razmišljaju o značaju očuvanja svog reproduktivnog zdravlja, kao i da ih motiviše da u toku godine odvoje makar jedan dan za posetu svom lekaru i obave neki od dostupnih preventivnih pregleda kojim se mogu blagovremeno otkriti rane premaligne promene i sprečiti dalji razvoj bolesti i njen krajnji fatalni ishod.

Karcinom grlića materice i pored dostupnih i veoma efikasnih mera prevencije i dalje predstavlja,  čak i u evropskim okvirima, veoma ozbiljan javnozdravstveni problem.

Posebno alarmantna činjenica je da se u našoj zemlji, unazad duži niz godina, beleži jedna od najviših stopa obolevanja i umiranja od raka grlića materice u Evropi. Kada je reč o obolevanju od raka grlića materice, Srbija se nalazi na četvrtom mestu na starom kontinentu, posle Rumunije, Litvanije i Bugarske, dok se po umiranju od ove vrste raka kod žena, naša zemlja nalazi na neslavnom drugom mestu, odmah iza Rumunije.

U našoj zemlji se svake godine registruje skoro 1.300 žena novoobolelih od raka grlića materice, dok godišnje gotovo 500 njih izgubi život u borbi sa ovom bolešću. Samo u Beoradu, oko 100 žena svake godine umre od ovog maligniteta.

Prosečna standardizovana stopa oboljevanja (gledano na standardizovanu populaciju Evrope), prema podacima iz Registra za rak, iznosi 28,4 obolelih žena na 100.000 žena u Srbiji, a prosečna standardizovana stopa mortaliteta 9,7 na 100.000 žena.

Ono što najviše zabrinjava je činjenica da se kod nas više od dve trećine slučajeva raka grlića materice otkriva u odmakloj fazi bolesti, kada samo operativno lečenje nije dovoljno. Složen postoperativni tok i dodatna agresivna terapija dovode do značajnog produženja lečenja, kao i do potencijalnih komplikacija, a sve to uz značajno povećanje troškova i istovremeno smanjenja šansi za izlečenje.

Prema rezultatima poslednjeg Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije iz 2013. godine, preventivni pregled za rano otkrivanje karcinoma grlića materice (Papanikolau test), u tri godine koje su prethodile istraživanju, uradilo je 57,1% žena životnog doba od 25 do 69 godina, pri čemu su mlađe žene, starosti od 25 do 34 godine, bile u tom pogledu najrevnosnije - njih 70,2% je uradilo test u posmatranom periodu. Gledano po regionima, najveći udeo žena koje su u tri godine pre istraživanja obavile preventivni pregled zabeležen je u Beogradu – njih 72,5%.

Važno je znati da je rak grlića materice visoko preventabilno oboljenje, a postoje dokazi da se dobro organizovanim skrining programima može sprečiti i do 80% slučajeva ovog maligniteta. U Srbiji je sprovođenje organizovanog skrininga započeto u decembru 2012. i do sada je uključeno 17 opština. Ciljnu grupu čine žene starosti od 25 do 64 godine. Nakon prvog trogodišnjeg ciklusa sprovođenja organizovanog programa skrininga raka grlića materice na pregled je pozvano 56,1% ciljne populacije žena, dok je PAP test urađen kod 32% žena. Od svih urađenih PAP testova 6,1% je bilo sa pozitivnim nalazima. Daljom predviđenom dijagnostikom otkriveno je 112 karcinoma.  

S obzirom da je glavni faktor rizika za nastanak karcinoma grlića materice dugotrajna infekcija određenim tipovima Humanog papiloma virusa (HPV), jednom od efikasnih mera pravencije smatra se imunizacija protiv HPV-a. Ova intervencija smatra se isplativom, naročito za zemlje gde su resursi ograničeni, učestalost HPV infekcije visoka a obuhvat preventivnim pregledima nizak.

Ipak, ono što je veoma važno istaći jeste da imunizacija nikako ne isključuje potrebu za redovnim obavljanjem preventivnih pregleda, budući da postojeće vakcine ne štite od svih tipova Humanog papiloma virusa.