Светски дан здравља 7. април 2016. - Победи дијабетес

У свету око 415 милиона људи има дијабетес. У Србији око 470.000 особа (8,1% становништва) живи са дијабетесом. Ако томе додамо још 40% оболелих, код којих дијабетес још није откривен, укупан број оболелих од шећерне болести у Србији процењује се на 760.000. Према доступним подацима о пријави болести које су од већег јавно здравственог значаја, у Београду је око 100.000 особа оболело од ове болести.

Преко 90% оболелих од дијабетеса у Србији има тип 2 дијабетеса. Овај тип шећерне болести се сваке године у нашој земљи дијагностикује у просеку код 16.000 особа, обично после 40. године живота, нешто чешће код особа женског пола. Последњих година тип 2 дијабетеса није више толико редак ни код млађих особа и адолесцената, као последица растуће епидемије гојазности.

Светски дан здравља (7. април), ове године се обележава под слоганом: „Победи дијабетес“. Тим поводом, здравствено промотивне акције биће одржане у понедељак 4. априла 2016. године у Студентском граду, Тошин бунар 143-151 и у четвртак, 7. априла, на простору испред општине Нови Београд, Булевар Михаила Пупина 167, Нови Београд, у термину од 10 до 13 часова. Поред Градског завода за јавно здравље Београд, учесници су: Удружење за борбу против дијабетеса Града Београда „Плави круг“, Црвени крст Нови Београд, Дом здравља Нови Београд, Удружење студената медицине (IFMSA Србија) и Национална асоцијација студената фармације. На штандовима учесника посетиоци ће имати прилику да разговарају са здравственим радницима и представницима удружења, добију стручни савет и одговарајући здравствено едукативни и промотивни материјал (брошуре, лифлете, стикере, беџеве и др.), као и да измере вредности: шећера у крви, крвног притиска, индекса телесне масе и процене свој ризик за појаву дијабетеса тип 2.

Број особа са типом 1 дијабетеса вишеструко је мањи у односу на особе са типом 2 дијабетеса и износи 5-10% пацијената. То никако не умањује његов значај, посебно ако знамо да је тип 1 дијабетеса једно од најчешћих хроничних обољења у детињству. У питању су деца која се од најранијег периода свог живота лече инсулином. У нашој земљи од типа 1 дијабетеса годишње оболи приближно 157 девојчица и дечака узраста до 14 година, уз годишњи пораст оболевања од 4%.

ШТА ЈЕ ТО ДИЈАБЕТЕС?

Дијабетес је поремећај метаболизма који карактерише дуготрајно повећање шећера у крви, а настаје услед поремећаја лучења хормона инсулина или услед смањеног дејства инсулина, односно комбинацијом ова два фактора.

Медицински назив за шећерну болест је „diabetes mellitus“. Термин „diabetes“ значи претерано мокрење, а реч „mellitus“ значи слатко као мед.
Постоје различите врсте дијабетеса. Најчешће су Тип 1 и Тип 2. Код типа 1 дијабетеса не постоји способност  производње хормона инсулина па се инсулин мора примати од самог почетка, док код типа 2 дијабетеса постоји још увек сопствена производња инсулина, али се не производи у довољним количинама, мање је активан или је осетљивост на властити инсулин снижена. Уколико је ниво шећера у крви већи од нормалног, али још увек није висок као код дијабетеса тип 2, кажемо да се ради о предијабетесном стању.

Симптоми дијабетеса који се јављају у средњој или старијој животној доби често су прикривени, поступни, без наглих промена, па повремени умор, жеђ или учесталије мокрење приписујемо свему другом, само не дијабетесу. Најчешћи симптоми дијабетеса су: умор, жеђ, велика количина урина, грчеви у ногама, замућен вид, сува уста, губитак тежине а неким случајевима видљивих симптома нема.

Фактори ризика за дијабетес тип 1 су присуство неке од аутоимуних болести, наследни фактори, вирусне инфекције и стрес у комбинацији са наслеђем као и мала телесна тежина на рођењу. Фактори ризика за дијабетес тип 2 су наследни фактори, гојазност, старост преко 45 година, раније утврђен синдром интолеранције глукозе, дијабетес у трудноћи или подаци да је жена родила дете теже од 4кг, хипертензија,  ХДЛ холестерол већи од 0.9 mmol/l и/или триглицериди већи од 2.8 mmol/l и синдром полицистичних оваријума.

За рано откривање дијабетеса типа 2 препоручује се одлазак изабраном лекару где ће се након процене фактора ризика одредити ниво шећера у крви, и уколико је потребно урадити и додатне анализе крви. У Србији  се наведени скрининг за рано откривање дијабетеса препоручује свим особама од навршене 35. године живота, једанпут у три године. Важно је редовно посећивати свог изабраног лекара, нарочито уколико постоји неки од фактора ризика или неки од наведених симптома!

Промене у начину живота могу спречити развој дијабетеса тип 2. Редовна физичка активност, правилна исхрана, одржавање оптималне телесне тежине, довољно сна и редовне посете лекару смањују шансе за настанак дијабетеса тип 2! За сада, дијабетес тип 1 се не може превенирати, јер се још увек истражују фактори из окружења за које се претпоставља да генеришу процес уништења ћелија које производе инсулин.

Физичка активност је један од главних стубова у превенцији дијабетеса!

Када сте активни, шећер сагорева, ослобађа се енергија коју ћелије троше и тада се смањује ниво шећера у крви. Редовна физичка активност је важна за одржавање оптималне телесне тежине, доприноси регулисању крвног притиска, одмара срце, повећава осетљивост на инсулин, побољшава физички изглед и психичко благостање. Препоручује се 30 до 60 минута умерене физичке активности сваког дана у недељи. Одаберите ону која вам је најинтересантнија, најбезбеднија и која вам највише одговара! Шетња, играње уз омиљену музику и рад у башти су такође физичка активност.

Савети за правилну исхрану: Користите здрава уља за кување и салате (нпр. маслиново, уље од уљане репице). Ограничитe унос путера. Избегавајте животињске масти. Једите што више поврћа и што разноврснијег. Једите много воћа свих боја. Пијте воду! Чај или кафу пијте умерено, по могућству без шећера. Ограничите унос млека и млечних производа (1-2 чаше/порције на дан). Избегавајте слатка пића. Једите разне врсте житарица (раж, јечам, просо, хељда), хлеб и тестенине од интегралног брашна, смеђи пиринач. Избегавајте производе од рафинисаних житарица (бели пиринач и бели хлеб). Одлучите се за рибу, живинско месо, махунарке  и орашасте плодове; ограничите црвено месо и сир; избегавајте сланину, сухомеснате производе и друге месне прерађевине.

Пушење: Пушење је потврђен фактор ризика за многе хроничне болести, укључујући дијабетес и његове компликације! Поред других штетних ефеката, пушење повећава накупљање масти у трбуху и отпорност на инсулин. Ослободите се ове штетне навике - обратите се вашем изабраном лекару за помоћ.

Стрес и депресија: Постоје докази о повезаности депресије са дијабетесом и кардиоваскуларним болестима.

Обрасци спавања: Прекратко (мање од 6 сати) и предугачко (више од 9 сати) спавање може бити повезано са већим ризиком од развоја дијабетеса тип 2. Недостатак сна може нарушити равнотежу хормона који регулишу унос хране и енергетски баланс.