Svetski dan zdravlja 7. april 2016. - Pobedi dijabetes

U svetu oko 415 miliona ljudi ima dijabetes. U Srbiji oko 470.000 osoba (8,1% stanovništva) živi sa dijabetesom. Ako tome dodamo još 40% obolelih, kod kojih dijabetes još nije otkriven, ukupan broj obolelih od šećerne bolesti u Srbiji procenjuje se na 760.000. Prema dostupnim podacima o prijavi bolesti koje su od većeg javno zdravstvenog značaja, u Beogradu je oko 100.000 osoba obolelo od ove bolesti.

Preko 90% obolelih od dijabetesa u Srbiji ima tip 2 dijabetesa. Ovaj tip šećerne bolesti se svake godine u našoj zemlji dijagnostikuje u proseku kod 16.000 osoba, obično posle 40. godine života, nešto češće kod osoba ženskog pola. Poslednjih godina tip 2 dijabetesa nije više toliko redak ni kod mlađih osoba i adolescenata, kao posledica rastuće epidemije gojaznosti.

Svetski dan zdravlja (7. april), ove godine se obeležava pod sloganom: „Pobedi dijabetes“. Tim povodom, zdravstveno promotivne akcije biće održane u ponedeljak 4. aprila 2016. godine u Studentskom gradu, Tošin bunar 143-151 i u četvrtak, 7. aprila, na prostoru ispred opštine Novi Beograd, Bulevar Mihaila Pupina 167, Novi Beograd, u terminu od 10 do 13 časova. Pored Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, učesnici su: Udruženje za borbu protiv dijabetesa Grada Beograda „Plavi krug“, Crveni krst Novi Beograd, Dom zdravlja Novi Beograd, Udruženje studenata medicine (IFMSA Srbija) i Nacionalna asocijacija studenata farmacije. Na štandovima učesnika posetioci će imati priliku da razgovaraju sa zdravstvenim radnicima i predstavnicima udruženja, dobiju stručni savet i odgovarajući zdravstveno edukativni i promotivni materijal (brošure, liflete, stikere, bedževe i dr.), kao i da izmere vrednosti: šećera u krvi, krvnog pritiska, indeksa telesne mase i procene svoj rizik za pojavu dijabetesa tip 2.

Broj osoba sa tipom 1 dijabetesa višestruko je manji u odnosu na osobe sa tipom 2 dijabetesa i iznosi 5-10% pacijenata. To nikako ne umanjuje njegov značaj, posebno ako znamo da je tip 1 dijabetesa jedno od najčešćih hroničnih oboljenja u detinjstvu. U pitanju su deca koja se od najranijeg perioda svog života leče insulinom. U našoj zemlji od tipa 1 dijabetesa godišnje oboli približno 157 devojčica i dečaka uzrasta do 14 godina, uz godišnji porast obolevanja od 4%.

ŠTA JE TO DIJABETES?

Dijabetes je poremećaj metabolizma koji karakteriše dugotrajno povećanje šećera u krvi, a nastaje usled poremećaja lučenja hormona insulina ili usled smanjenog dejstva insulina, odnosno kombinacijom ova dva faktora.

Medicinski naziv za šećernu bolest je „diabetes mellitus“. Termin „diabetes“ znači preterano mokrenje, a reč „mellitus“ znači slatko kao med.
Postoje različite vrste dijabetesa. Najčešće su Tip 1 i Tip 2. Kod tipa 1 dijabetesa ne postoji sposobnost  proizvodnje hormona insulina pa se insulin mora primati od samog početka, dok kod tipa 2 dijabetesa postoji još uvek sopstvena proizvodnja insulina, ali se ne proizvodi u dovoljnim količinama, manje je aktivan ili je osetljivost na vlastiti insulin snižena. Ukoliko je nivo šećera u krvi veći od normalnog, ali još uvek nije visok kao kod dijabetesa tip 2, kažemo da se radi o predijabetesnom stanju.

Simptomi dijabetesa koji se javljaju u srednjoj ili starijoj životnoj dobi često su prikriveni, postupni, bez naglih promena, pa povremeni umor, žeđ ili učestalije mokrenje pripisujemo svemu drugom, samo ne dijabetesu. Najčešći simptomi dijabetesa su: umor, žeđ, velika količina urina, grčevi u nogama, zamućen vid, suva usta, gubitak težine a nekim slučajevima vidljivih simptoma nema.

Faktori rizika za dijabetes tip 1 su prisustvo neke od autoimunih bolesti, nasledni faktori, virusne infekcije i stres u kombinaciji sa nasleđem kao i mala telesna težina na rođenju. Faktori rizika za dijabetes tip 2 su nasledni faktori, gojaznost, starost preko 45 godina, ranije utvrđen sindrom intolerancije glukoze, dijabetes u trudnoći ili podaci da je žena rodila dete teže od 4kg, hipertenzija,  HDL holesterol veći od 0.9 mmol/l i/ili trigliceridi veći od 2.8 mmol/l i sindrom policističnih ovarijuma.

Za rano otkrivanje dijabetesa tipa 2 preporučuje se odlazak izabranom lekaru gde će se nakon procene faktora rizika odrediti nivo šećera u krvi, i ukoliko je potrebno uraditi i dodatne analize krvi. U Srbiji  se navedeni skrining za rano otkrivanje dijabetesa preporučuje svim osobama od navršene 35. godine života, jedanput u tri godine. Važno je redovno posećivati svog izabranog lekara, naročito ukoliko postoji neki od faktora rizika ili neki od navedenih simptoma!

Promene u načinu života mogu sprečiti razvoj dijabetesa tip 2. Redovna fizička aktivnost, pravilna ishrana, održavanje optimalne telesne težine, dovoljno sna i redovne posete lekaru smanjuju šanse za nastanak dijabetesa tip 2! Za sada, dijabetes tip 1 se ne može prevenirati, jer se još uvek istražuju faktori iz okruženja za koje se pretpostavlja da generišu proces uništenja ćelija koje proizvode insulin.

Fizička aktivnost je jedan od glavnih stubova u prevenciji dijabetesa!

Kada ste aktivni, šećer sagoreva, oslobađa se energija koju ćelije troše i tada se smanjuje nivo šećera u krvi. Redovna fizička aktivnost je važna za održavanje optimalne telesne težine, doprinosi regulisanju krvnog pritiska, odmara srce, povećava osetljivost na insulin, poboljšava fizički izgled i psihičko blagostanje. Preporučuje se 30 do 60 minuta umerene fizičke aktivnosti svakog dana u nedelji. Odaberite onu koja vam je najinteresantnija, najbezbednija i koja vam najviše odgovara! Šetnja, igranje uz omiljenu muziku i rad u bašti su takođe fizička aktivnost.

Saveti za pravilnu ishranu: Koristite zdrava ulja za kuvanje i salate (npr. maslinovo, ulje od uljane repice). Ograničite unos putera. Izbegavajte životinjske masti. Jedite što više povrća i što raznovrsnijeg. Jedite mnogo voća svih boja. Pijte vodu! Čaj ili kafu pijte umereno, po mogućstvu bez šećera. Ograničite unos mleka i mlečnih proizvoda (1-2 čaše/porcije na dan). Izbegavajte slatka pića. Jedite razne vrste žitarica (raž, ječam, proso, heljda), hleb i testenine od integralnog brašna, smeđi pirinač. Izbegavajte proizvode od rafinisanih žitarica (beli pirinač i beli hleb). Odlučite se za ribu, živinsko meso, mahunarke  i orašaste plodove; ograničite crveno meso i sir; izbegavajte slaninu, suhomesnate proizvode i druge mesne prerađevine.

Pušenje: Pušenje je potvrđen faktor rizika za mnoge hronične bolesti, uključujući dijabetes i njegove komplikacije! Pored drugih štetnih efekata, pušenje povećava nakupljanje masti u trbuhu i otpornost na insulin. Oslobodite se ove štetne navike - obratite se vašem izabranom lekaru za pomoć.

Stres i depresija: Postoje dokazi o povezanosti depresije sa dijabetesom i kardiovaskularnim bolestima.

Obrasci spavanja: Prekratko (manje od 6 sati) i predugačko (više od 9 sati) spavanje može biti povezano sa većim rizikom od razvoja dijabetesa tip 2. Nedostatak sna može narušiti ravnotežu hormona koji regulišu unos hrane i energetski balans.