Утицај брзине на безбедност у саобраћају
Повреде у саобраћају сврставају се у три водећа узрока смрти у свету, у старосној групи од 5 до 44 године. У последњих десет година у Републици Србији, у саобраћајним незгодама просечно годишње погине 800 људи, док више од 19.000 људи бива повређено.
Брзина
Непрописна и неприлагођена брзина кретања учесника у саобраћају доводи до саобраћајних незгода са погинулим, повређеним лицима и материјалном штетом, али доприноси и значајном повећању буке и издувних гасова.
Непрописна брзина је у директној вези са непоштовањем ограничења брзине, док је неприлагођена брзина у вези са брзином која не одговара тренутним условима одвијања саобраћаја (временски услови, прегледност, услови саобраћајног тока и сл.).
Статистички подаци на нивоу Републике Србије показују да се брзина, као утицајни фактор, препознаје код једне трећине свих саобраћајних незгода и код више од 50% смртних исхода у саобраћајним незгодама.
Брзина је отежавајући фактор у свим незгодама. Број и тежина саобраћајних незгода расте како се повећава брзина. Велике брзине скраћују време које возачи имају на располагању за идентификацију и обраду података, као и време за доношење одлука у вези са реакцијама и, коначно, да изврше одређену радњу.
Проблем пребрзе вожње повећава се са развојем аутомобилске индустрије, јер је максимална брзина коју су нови аутомобили у стању да остваре, у многим случајевима, чак двоструко већа од постојећих ограничења брзине у ванградским подручјима. Због тога је већи изазов убедити возаче да возе у оквиру прописаних ограничења брзине.
Основни приступ промени понашања возача склоним прекорачењу брзине јесте предузимање додатних мера превенције, едукације и репресије.
Која је улога брзине у саобраћајним незгодама?
Теоретски, брзина игра улогу у свакој саобраћајној несрећи. Међутим, веома је тешко одредити број саобраћајних незгода у којима је превелика брзина главни узрок.
У сваком случају, ризик од саобраћајне несреће је већи ако је брзина већа! Ово је један од разлога што су постављена ограничења брзине. Међутим, чак и када је у оквирима дозвољених вредности, брзина која није прилагођена условима на путу, може бити веома опасна (нпр. у случају кише, магле или великог обима саобраћаја).
Међутим, неприкладну брзину је некад тешко утврдити објективно. Због тога полиција ретко региструје брзину као непосредни узрок судара. Претпоставља се да је око једне трећине смртних незгода (делимично) изазвано прекомерном или неприлагођеном брзином (ОЕЦД-/ ЕЦМТ, 2006).
Какав је однос између апсолутне брзине и опасности од судара?
Однос између брзине и стопе судара је мање директан и много компликованији од односа између брзине и интензитета судара. Велики број студија бавио се односом између апсолутне брзине и стопе судара. Без обзира на коришћени истраживачки метод, готово све студије су довеле до закључка да се однос између брзине и стопе судара најбоље може описати као функција снаге: стопа судара расте када се повећава брзина и обрнуто.
Према истраживањима, смањењем средње брзине за 1 км/х, број смртно страдалих ће бити смањен за 4%, а број тешко повређених за 3%. С друге стране, ако се број возача који не поштују ограничење брзине двоструко повећа, ризик настанка незгоде се повећава за 10%.
Какав је однос између брзине и тежине судара?
Током протеклих деценија, возила су постала боље опремљена (ваздушним јастуцима, појасевима итд.) како би апсорбовала енергију која се ослобађа у случају судара, штитећи путнике. Међутим, брзина је и даље веома важна за исход судара - што је брзина приликом судара већа, теже су и повреде до којих долази и већа материјална штета која настаје.
Који учесници у саобраћају су у највећем ризику од повреда?
Осим брзине, и маса укључених возила је важна за исход судара. У судару између два возила различитих маса, путници из лакших возила су углавном у знатно горем положају од оних у тежим возилима. Разлика у маси одређује које возило апсорбује који део ослобођене енергије. Уопштено говорећи, апсорпција енергије је обрнуто пропорционална маси возила. Масе возила се могу енормно разликовати. У том смислу, илустративан је пример односа камиона и аутомобила.
Некомпатибилност у судару између рањивих учесника у саобраћају и било које врсте моторних возила је потпуно другачијег реда. Пешаци, бициклисти и мотоциклисти немају „кавез од гвожђа“ који може да апсорбује део енергије која се ослобађа у случају судара. На пример, приликом судара између аутомобила и бициклиста или пешака, стопа преживљавања последња два, смањује се енормно како се повећава брзина аутомобила у судару.
Према најновијим студијама, удар путничког возила које се креће брзином од 20 км/х преживе скоро сви пешаци; око 90% пешака преживи удар при брзини од 40 км/х; при брзини возила од 80 км/х број преживелих је мањи од 50%, док ће удар возила које се креће брзином од 100 км/х, преживети само 10% пешака.