Рано откривање рака - већи број спасених живота, мањи трошкови лечења!

Малигне болести представљају један од горућих и растућих глобалних проблема. То најбоље илуструју подаци Светске здравствене организације, према којима је, за само четири године, број оболелих у свету порастао за чак 11% - са 12,7 милиона у 2008. години на 14,1 милион у 2012. години.

Према истом извору, у 2012. години од свих локализација малигних тумора умрло је 8,2 милиона људи широм света. Процене за будућност нису нимало оптимистичније те се очекује да ће до 2032. године оболевање од рака порасти за чак 70%, а да ће највећи део тог пораста поднети неразвијене и средњеразвијене земље где је животни век становништва све дужи, а где истовремено постоји проблем изражених социјално-економских неједнакости у друштву.

У нашој земљи, сваке године дијагностикује се око 36.000 нових случајева малигних болести, а од ових болести годишње умире више од 20.000 људи. Обољења из групе малигних тумора, са преко 26%, други су по реду од свих узрока смрти у Србији у 2014. години, одмах иза болести срца и крвних судова.
Мушкарци у нашој средини највише оболевају и умиру од рака плућа, дебелог црева и простате. Код жена, малигни процес је најчешће локализован на дојци, дебелом цреву, плућима и грлићу материце, који су и најчешће узрок смртног исхода од рака код наших жена.

На основу података из Популационог регистра за малигне болести Градског завода за јавно здравље Београд, у периоду од 1970. до 2015. године, у Београду је евидентирано 198.817 особа оболелих од малигних болести. Број новооболелих је био највећи у 2014. години и износио је 750,6/100.000 становника, док је укупан број оболелих у 2015. години био 3.920/100.000 становникa. Опште запажање је да и инциденција и преваленција обољевања у овом посматраном периоду показују тренд пораста.
Међународно удружење за борбу против рака наводи да се 20% карцинома који се открије сваке године може приписати вирусним или бактеријским инфекцијама. Тако, на пример, Хумани папилома вирус (ХПВ) може довести до рака грлића материце, вируси хепатитиса Б или Ц значајно доприносе настанку рака јетре, Epstein-Barr вирус може бити узрок Буркитовог лимфома, док је бактерија Helikobacter pylori тесно повезана са настанком рака желуца.

С друге стране, чак око две трећине фактора ризика који су одговорни за настанак рака доводе се у везу са начином живота (пушење, неправилна исхрана, физичка неактивност, конзумирање алкохола, претерано излагање сунчевим зрацима), док је чак око 30% свих смртних исхода од малигних болести последица истих ових и сличних животних избора.

Имајући у виду да се и ризик од појединих поменутих инфекција може довести у везу са одређеним ризичним понашањима, све поменуто недвосмислено указује на закључак да се на више од 80% свих малигних болести може утицати модификовањем стила живота, као и избегавањем појединих фактора ризика присутних у радној и животној средини, који у великој мери могу бити одговорни за појаву болести.

Поред поменутих мера примарне превенције, које за циљ имају спречавање појаве обољења, нове смернице Светске здравствене организације (СЗО) усмерене су и на особе живе са раком, са циљем постизања што дужег преживљавања и што бољег квалитета живота ових пацијената. Ови циљеви сугеришу да орјентација здравствене службе треба да буде, пре свега, ка раном дијагностиковању и правовременом и квалитетном лечењу ових болести.

Раним откривањем рака постиже се значајна контрола трошкова лечења, док се истовремено само лечење чини делотворнијим, а пут ка трајном излечењу извеснијим. Студије су показале да је лечење пацијената оболелих од рака код којих је болест раније откривена два до четири пута јефтиније у поређењу са лечењем људи код којих је рак откривен у узнапредовалој фази болести.

Несумњиво је да добра дијагностика и успешно лечење, адекватна нега и брига о пацијентима оболелим од малигних болести захтевају значајна материјална улагања у здравствену службу - у савремену опрему, најновије медикаменте, као и континуирано усавршавање здравствених радника. Ипак, ништа мање важна јесте мисија јавноздравствених професионалаца да делују на свест и ниво информисаности опште јавности у вези са овим проблемом. Јер, тек када сваки појединац разуме природу ових болести, када је и сам упознат са начинима да их спречи и могућностима за њихово рано откривање, тек када је охрабрен да се сам обрати свом лекару када осети симптоме, али исто тако и да се одазове када је на преглед позван, тек тада уложена средства постижу жељену исплативост и делотворност, а људи добијају праву шансу да поврате, очувају и унапреде своје здравље.

У Србији су 2013. године донети Национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и рака дебелог црева, чији је циљ смањење оболевања и умирања од ових малигнитета.

• Скрининг рака дојке представља мамографски превентивни преглед намењен свим женама старости од 50 до 69 година, и то на две године.
• Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене између 25 и 64 година старости, које се једном у три године позивају на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест.
• Циљну групу за скрининг на рак дебелог црева чине грађани оба пола старости од 50 до 74 године, који се на две године позивају да ураде тест на скривено крварење у столици.