Шта треба знати о скринингу?
Шта је то скрининг?
Скрининг (у преводу, пропуштање кроз сито, филтер, проверавање) представља прелиминарно откривање до тада непрепознатих поремећаја здравља у фази када још не постоје видљиви знаци болести, али је патолошки процес већ почео. Циљ оваквог раног откривања обољења јесте увећање могућности да се благовремено делује, да се природни ток болести модификује и преусмери, те да се тако делује и на сам исход болести.
Прва идеја о коришћењу метода раног откривања болести јавила се пре више од 150 година. Наиме, давне 1861. године, др Хорас Добел (Horace Dobell), истакнути енглески лекар тог времена, подучавао је о томе колико је важно да се изводе периодични прегледи пацијената, без обзира на то да ли они имају неке тегобе или не. Оваква идеја, иако необична за тадашње поимање медицине једино у функцији лечења, ипак је заинтригирала стручну јавност и пренела се у САД где се кренуло са прикупљањем доказа о делотворности и исплативости таквих прегледа. Ипак, у самој Енглеској, где је идеја поникла, периодични прегледи заживали су тек читав век касније, педесетих година 20. века, а већ 60-их година су се појавили и први извештаји и резултати студија које су пратиле спровођење оваквих прегледа и масовних скрининг програма.
Напор да се превенција болести врши путем њеног раног откривања довела је до преусмерења клиничке праксе са орјентације на релативно мали број особа које су већ болесне на орјентацију ка великом броју потенцијално оболелих без испољених симптома болести.
СКРИНИНГ НИЈЕ ИСТО ШТО И ДИЈАГНОЗА БОЛЕСТИ!
Ово је веома важно раздвојити, иако се и у једном и у другом поступку могу користити исте процедуре, односно тестови. Пре свега, скрининг се изводи на привидно здравим особама, са циљем да одреди вероватноћу присуства обољења, односно да све тестиране особе прелиминарно подели на оне које вероватно имају и оне које вероватно немају обољење.
Сам појам „вероватноће“ указује на то да ниједан скрининг тест није идеалан. Постоји могућност добијања такозваних „лажно позитивних“ и „лажно негативних“ резулата, а вероватноћа за то зависи од самих карактеристика теста. Управо из тог разлога, сваки позитиван налаз скрининг теста захтева подвргавање даљим, специфичнијим дијагностичким поступцима, ради дефинитивне потврде (или одбацивања) постојања болести.
Врсте скрининга
Скрининг се може спровести када се пацијент лекару јави из неког другог разлога, али се та прилика искористи да му се саветује неки од тестова за рано откривање одређених обољења. Овакав скрининг зове се опортунистички. О овом типу скрининга говоримо и када сам пацијент затражи од лекара да се подвргне неком од тестова. Оправдано је такође извести неки од скрининг тестова на малој, дефинисаној групи људи за коју се сматра да има повећан ризик за оболевање (нпр. чланови породице оболелих од дијабетеса или хиперлипидемије) и то представља селективни скрининг. Са аспекта исплативости, могао би се фаворизовати тзв. мултипли скрининг, који представља истовремену примену више скрининг тестова ради раног откривања више поремећаја здравља, али он није тако често примењиван, услед бројних објективних ограничења.
Масовни (популациони) скрининг подразумева организовано позивање великог броја људи за које се процењује да су у повећаном ризику од одређене болести. Овакав приступ, иако организационо захтеван, сматра се дугорочно најефикаснијим, те се зато он налази у основи свих националних програма за рано откривање појединих малигних болести, али и неких других поремећаја здравља.
Који су то критеријуми за спровођење скрининг програма?
Пре него што се донесе одлука о увођењу неког скрининг програма, потребно је да буду испуњени извесни услови. Неки од њих тичу се самих карактеристика обољења - оно би требало да буде довољно заступљено у популацији, да има озбиљну прогнозу, али и учесталу пресимптоматску фазу. Сам тест који се примењује треба да буде једноставан, брз, сигуран, прецизан и валидан, али и прихватљив људима којима је намењен. Веома је важно да рано откривање болести пружа шансу да се утиче на природни ток болести и да се он преусмери ка позитивном исходу. Да би се то постигло и, самим тим, оправдало спровођење скрининга и његова етичност, неопходно је обезбедити правовремене, адекватне и ефикасне методе даље дијагностике и лечења за све особе са позитивним налазом скрининга.
Поред свега наведеног, пре самог започињања програма, веома је важно добро проценити постоје ли адекватни и поуздани ресурси за његову континуирану, дугорочну примену.
Хипертензија је пример обољења које задовољава све наведене критеријуме. С друге стране, постоје и поремећаји здравља који не задовољавају све наведене критеријуме, али постоји оправдање за њихово рано откривање јер се правовременим интервенцијама и лечењем предупређује њихов фатални исход. То је случај са фенилкетонуријом (недостатак ензима фенилаланин-хидроксилазе), обољењем за које је данас обавезан скрининг за сву живорођену децу. У овом тренутку, за само три врсте малигних болести – рак дојке, рак грлића материце и рак дебелог црева, влада став да, уколико постоје могућности, треба организовати скрининг програме, па они неколико година уназад постоје и у нашој земљи (више на http://www.skriningsrbija.rs/ ).
Деценијама уназад у свету се преиспитује оправданост и истражују идеалне могућности и поступци за скрининг неких других малигнитета (пре свега, за рак простате, желуца и коже).
Вредност скрининга
Већ дуго нема никакве дилеме да су различити скрининг тестови временом довели до побољшања здравља становништва у срединама у којима су примењивани, што потврђују бројни научни докази, као и резултати континуираног праћења и евалуације спровођених програма. Тако је рано откривање рака дојке применом мамографије и рака грлића материце редовним Папаниколау тестом, допринело бољем преживљавању жена код којих су ова обољења откривена у пресимптоматској фази. Скрининг програми за откривање фактора ризика за настанак кардиоваскуларних болести, какви су хипертензија и хиперхолестеролемија, значајно су подигли свест јавности о значају раног откривања и контроле ових фактора ризика.
Важну улогу у раном откривању имају изабрани лекари који могу користити редовне посете својих пацијената како би предузели једноставне скрининг тестове за откривање тешких болести, попут кардиоваскуларних, дијабетеса и неких малигних обољења. Осим тога, њихов задатак је подизање превентивне свести код становништва и обезбеђивање адекватних и поузданих информација о систематским прегледима и постојећим скрининг програмима. С друге стране, важно је да постоји лична и грађанска одговорност корисника здравствене заштите да се на такав преглед одазову и тако омогуће себи шансу за дужи и здравији живот.
На крају, важно је напоменути да се постизање значајнијих позитивних ефеката по здравље читаве популације може очекивати тек када рано откривање болести постане континуиран процес у систему здравствене заштите, а не само спорадична активност. С друге стране, за успех и постизање циљева оваквих програма од непроцењивог је значаја да одзив грађана на прегледе буде висок, а један од кључних предуслова за то је постизање задовољавајућег нивоа здравствене писмености становништва, што треба да буде мисија свих јавноздравствених професионалаца.
