Светски дан здравља 2017. - „Депресија – хајде да разговарамо!“

Према најновијим подацима Светске здравствене организације, око 322 милиона људи широм света пати од депресије, што значи да се чак сваки 25. становник планете суочава са овим здравственим проблемом. Депресија је главни узрок 800.000 самоубистава годишње на светском нивоу и представља други водећи узрок смрти међу млађом популацијом (узраста од 15 до 25 година живота).

Глобална распрострањеност и неспоран растући тренд у оболевању од депресије, као и сагледавање озбиљности и учесталости последица до којих она може довести, као и жеља да се истакну могућности за суочавање и борбу са овим проблемом, утицали су на то се традиционално обележавање 7. априла, Светског дана здравља ове године тематски усмери ка очувању менталног здравља, и то под слоганом: „Депресија – хајде да разговарамо!“

Депресија је један од водећих узрока оптерећења становника болестима и у нашој земљи. Према подацима из извештаја Светске здравствене организације из 2017. године (Глобално здравље: Процене депресије и других менталних поремећаја), од депресије у Србији пати сваки 20. становник, што значи да је овај проблем код нас заступљенији у поређењу са светским просеком. И код нас, баш као и у свету, ова болест чешће погађа жене него мушкарце. Учесталост депресивних поремећаја расте и са годинама старости, а често може бити повезана са лошијим социјално-економским статусом.

И поред свега поменутог, веома је важно истаћи да је, обављањем редовних систематских и циљаних скрининг прегледа у дому здравља, депресију могуће на време открити и успешно лечити.

Здраво туговање и депресија – где је граница?
Сваки човек током свог живота чешће или ређе пролази кроз процес туговања. Нема јединственог става о томе колико би здраво туговање требало да траје, јер је то индивидуални процес који зависи од много фактора, а првенствено од карактеристика саме личности и тежине губитка. Граница између здравог туговања и депресије може бити нејасна и танка, па и склоност ка депресији некада остаје скривена дуже време.

Симптоми
Најчешћи симптоми депресије су губитак интересовања, задовољства, воље и енергије, осећање дуготрајног и јаког умора, безнадежности, празнине и беспомоћности. Може се јавити и осећање кривице, смањено самопоуздање, суицидалне мисли, потешкоће у концентрацији и памћењу, узнемиреност, поремећаји спавања, губитак апетита и мршављење.

Скрининг на депресију
Код изабраног лекара у дому здравља могуће је урадити једноставан скрининг тест - упитник самопроцене на депресију. Овај тест може да уради свако, кад дође на контролу, преглед или неким другим поводом посети дом здравља. Кроз одговоре на одређена питања, особа заправо сама себе процењује. Тест не служи за постављање дијагнозе депресије, већ као водич како даље поступати. Након попуњавања упитника, важно је наставити разговор са изабраним лекаром, који ће дати даље савете и по потреби упутити на детаљнију процену стручњака.

Лечење
Постоји више могућности лечења и опоравак је код депресије правило пре него изузетак. Психотерапија је делотворна, а по потреби се примењује и медикаментно лечење. Депресија захтева испитивање и третман стручњака и као и код других болести и поремећаја, самолечење је опасно.

Закључак
Здравље не представља само одсуство болести, већ благостање целог организма – како физичко, тако и психичко, али и социјално.

Јер, човек је друштвено биће и социјалне везе које током животом ствара, гради и негује, велика су подршка нашем психичком и физичком добром здрављу. Управо у складу са таквим интегративним и холистичким приступом сагледавању здравља, веома је важно бити свестан да често само разговор са особама од поверења може бити први, али кључни корак ка очувању здравља, али и успешном опоравку од проблема какав је депресије.

Зато... Трудите се да водите друштвено и економски продуктиван живот, да радите оно што вас испуњава и радује, дружите се са особама које вам пријају, цените себе и не избегавајте да потражите помоћ онда када вам је потребна.