Здравље се чува АКТИВНО! - 10. мај – Међународни дан физичке активности

Физичка активност је један од критеријума за оцену здравља. Ово потврђује и чињеница да је недостатак физичке активности препознат као четврти водећи фактор ризика који глобално доводи до 3,2 милиона смртних случајева годишње.

Наиме, физичка неактивност представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, какве су кардиоваскуларна обољења, дијабетес  и малигне болести. С друге стране, недостатак физичке активности у дечјем узрасту има негативан утицај на телесни развој и може узроковати настанак широког спектра коштано-зглобних деформитета.
Континуирани пад физичке активности присутан је у све више земаља широм света. Глобално гледано, 23% одраслих и чак 81% школараца узраста од 11 до 17 година нису довољно физички активни.

Имајући у виду да је, према подацима Светске здравствене организације за Европски регион, приближно 31% становника старог континента старијих од 15 година недовољно физички активно, не чуди процена да се управо физичка неактивност сматра одговорном за чак око милион смртних исхода у Европи сваке године.

Тековине модерног друштва и убрзан технолошки развој донели су, глобално, бољитак у многим областима живота и рада, али су, с друге стране, условили, са физиолошког аспекта посматрано, промене животних стилова које се изразито негативно одражавају на здравље људи. Ово се односи, пре свега, на седентаран начин живота који постаје доминантно присутан у свим слојевима друштва и свим узрасним категоријама. Према подацима из истраживања здравља становништва Србије у 2013. години 43,6% становника бавило се послом који подразумева дуготрајно седење, за разлику од претходних истраживања када је овај проценат био значајно нижи - 2006. године 31,1% , а 2000. године 25,2%. Резултати су показали да је стил живота који карактерише седење, у нашој земљи више заступљен међу женама (48,3%) него међу мушкарцима (38,7%).

Становници Србије у просеку седе чак пет сати дневно, а у томе предњаче становници Београда (5,8 сати), житељи градских насеља (5,3 сата), млађе особе узраста 15-24 године (5,5 сати), као и они са високим и вишим образовањем (5,8 сати).

Глобална иницијатива за обележавање међународног дана физичке активности покренута је 2002. године, од стране Светске здравствене организације. Од тада, широм планете, сваког 10. маја, овај дан се обележава под слоганом „Кретањем до здравља“. Овај датум има за циљ да укаже на важност редовног упражњавања умерене физичке активности без обзира на садржај, место или време, уз уважавање здравственог стања сваког појединца, али и свих узрасних, полних, верских, расних, социјалних и етничких различитости.

Постоје, срећом,  готово свима дозвољене и доступне активности, попут ходања, вожње бицикла, пливања или плеса, које уколико се упражњавају редовно доносе велике користи за целокупно здравље: смањују ризик од кардиоваскуларних болести, дијабетеса и појединих врста рака, помажу у контроли телесне масе, а истовремено имају благотворан утицај на ментално здравље, смањујући ризик од анксиозности и депресије. Ништа мање битна је и социјална димензија свих ових активности – уз њих се шири мрежа пријатеља и ствара осећај припадности. Свако животно доба носи своје захтеве и извесна ограничења, али могућност за неки облик  активности увек постоји . Бити физички активан темељ је здравог и правилног раста и развоја, одскочна даска за очување и унапређење здравља зарад достизања максималних личних потенцијала и улазница за срећну и испуњену старост.

На крају, да резимирамо...

10 важних чињеница о физичкој активности које би требало да знате

1. Физичка активност смањује ризик од оболевања.
2. Редовна физичка активност одржава тело здравијим.
3. Физичка активност и спорт НИСУ ИСТО!
4. Умерена до интензивна физичка активност такође доносе здравствене бенефите.
5. За децу и младе узраста од 5 до 17 година препоручује је 60 минута умерене до интензивне физичке активности сваког дана.
6. За одрасле, старости од 18 до 64 година, препоручује се 150 минута умерено јаке физичке активности недељно.
7. Особе старије од 65 година МОГУ и ТРЕБА редовно да вежбају, уз прилагођавање врсте и интензитета активности степену покретљивости и здравственом стању.
8. Ове препоруке примењиве су на све категорије друштва, без обзира на пол, материјални статус, на верску, расну или етничку припадност.
9. И МАЛО физичке активности боље је од НИМАЛО!
10. Подржавајуће окружење и заједница велики су подстицај становништву да буде физички активно.