Светски дан борбе против рака: „Ми можемо, ја могу” - 4. фебруар 2018.

светски дан борбе против рака 2018 Подаци Светске здравствене организације указују да су малигне болести међу водећим узорцима обољевања и умирања, са око 14 милиона оболелих и 8,2 милиона смртних случајева у свету сваке године. Евидентан је пораст броја оболелих од ових обољења у последњим деценијама, а процене указују да ће се такав тренд и наставити у годинама које долазе, те да ће до 2032. године пораст оболевања бити и до 70% већи у односу на садашњи, другим речима - од неке врсте малигнитета оболеваће чак 25 милиона људи широм света сваке године.

Светска здравствена организација заједно са Међународним удружењем за борбу против рака Светски дан борбе против рака обележава сваког 4. фебруара. Ове, 2018. године, завршава се трогодишња кампања под слоганом „Ми можемо, ја могу” којом се подсећа да појединац и заједница значајно могу да допринесу смањењу глобалног терета малигним болестима.

Када говоримо о становницима европског региона, више од 3 милиона њих сваке године оболи од неке малигне болести, док чак 1,7 милиона Европљана годишње од њих умре, што чини чак 20% свих смртних исхода на старом континенту. Ови подаци потврђују да је, после кардиоваскуларних обољења, рак најчешћи узрок оболевања и умирања у Европи.

Ипак, глобално посматрано, Европа не представља најкритичније подручје. Наиме, више од 70% свих смртних случајева од малигних болести дешава се у мање развијеним деловима планете. Разлози за то су бројни, али се посебно истичу непостојање или неадекватно спровођење превентивних мера, као и низак степен развоја и/или заступљености циљаних дијагностичких и терапијских поступака. Управо због тога, у овим регионима и даље су водећи по учесталости они карциноми који се доводе у везу са начином живота, међу којима се посебно истичу карцином плућа, дојке и дебелог црева. Међу овим факторима ризика неприкосновено се издвајају пушење и прекомерно конзумирање алкохола, а када се њима додају и неадекватна исхрана, гојазност и недостатак физичке активности, долази се до податка да сви ови фактори удружено носе и до 60% укупног оптерећења, односно ризика за настанак рака.

светски дан борбе против рака 2018

Поред ових фактора тесно везаних за животне стилове, око 20% карцинома који се открију сваке године могу се, у мањој или већој мери, повезати са инфекцијама изазваним вирусима и бактеријама (Humani papiloma virus – рак грлића материце, вируси хепатитиса Б или Ц – рак јетре, Epstein Barr virus – Буркитов лимфом, Helicobacter pylori - рак желуца).

У Србији се сваке године у просеку дијагностикује око 36.000 нових случајева малигних болести, док од њих годишње умре више од 20.000 становника наше земље.

На основу података из Популационог регистра за малигне болести Градског завода за јавно здравље Београд, у периоду од 1970. до 2016. године, у Београду је евидентирано укупно 206.108 особа оболелих од малигних болести. Највећи број нових случајева болести у овом вишедеценијском периоду забележен је током 2014. године и износио је 751 на 100.000 становника, дoк je у последњој посматраној 2016. години евидентирано 411 новооболелих на 100.000 становника главног града. У истој години у Београду је евидентирано укупно 3.198 оболелих од неке врсте малигнитета на 100.000 становникa. Пет најчешћих дијагноза малигних болести код мушких становника главног града биле су: злоћудни тумор душника и плућа, коже, простате, мокраћне бешике и дебелог црева. Код Београђанки, с друге стране, предњачи злоћудни тумор дојке, а за њим следе малигнитети коже, душника и плућа, рак тела и грлића материце.

Водећи узроци оболевања и умирања од рака у нашој средини готово су идентични онима који доминирају и у већини других земаља у развоју, у чему предњачи висока заступљеност свих већ поменутих облика ризичног понашања. Такво стање, удружено са неадекватно имплементираним превентивним програмима и незадовољавајућим степеном коришћења расположивих могућности раног откривања премалигних промена, пре свега када је реч о малигнитетима високог превентабилног потенцијала (попут, рецимо, рака грлића материце), довела нас је до недопустиво високог удела злоћудних тумора откривених у одмаклој фази болести. У таквој ситуацији, у којој дијапазон терапијских опција постаје веома сужен, протоколи лечења сложени, ризични и напорни за пацијента већ оштећеног здравља, шансе за излечење своде се на минимум.

Најефикаснији приступ контроли малигних болести представља превенција чији је јавноздравствени потенцијал у овој области огроман. Бројни су докази који говоре у прилог томе да се на више од 80% свих малигних болести може утицати само превазилажењем фактора ризика који су везани за животне стилове, односно здравствено одговорним понашањем у најширем смислу. Други важан елемент превенције има за циљ смањење стопа умирања од ових обољења, у чему кључну улогу играју најпре систематски спроведене методе раног откривања (скрининг програми и редовни превентивни прегледи), а затим и безбедна, делотворна и правовремена терапија и адекватна рехабилитација, примењене у складу са најновијим научним достигнућима и савременим принципима добре клиничке праксе.

Шта је оно што би сваки појединац, заједница и друштво у целини могли да предузму како би се ова слика побољшала?

МИ МОЖЕМО ДА: