Svetski dan borbe protiv raka: „Mi možemo, ja mogu” - 4. februar 2018.

Podaci Svetske zdravstvene organizacije ukazuju da su maligne bolesti među vodećim uzorcima oboljevanja i umiranja, sa oko 14 miliona obolelih i 8,2 miliona smrtnih slučajeva u svetu svake godine. Evidentan je porast broja obolelih od ovih oboljenja u poslednjim decenijama, a procene ukazuju da će se takav trend i nastaviti u godinama koje dolaze, te da će do 2032. godine porast obolevanja biti i do 70% veći u odnosu na sadašnji, drugim rečima - od neke vrste maligniteta obolevaće čak 25 miliona ljudi širom sveta svake godine.

Svetska zdravstvena organizacija zajedno sa Međunarodnim udruženjem za borbu protiv raka Svetski dan borbe protiv raka obeležava svakog 4. februara. Ove, 2018. godine, završava se trogodišnja kampanja pod sloganom „Mi možemo, ja mogu” kojom se podseća da pojedinac i zajednica značajno mogu da doprinesu smanjenju globalnog tereta malignim bolestima.

Kada govorimo o stanovnicima evropskog regiona, više od 3 miliona njih svake godine oboli od neke maligne bolesti, dok čak 1,7 miliona Evropljana godišnje od njih umre, što čini čak 20% svih smrtnih ishoda na starom kontinentu. Ovi podaci potvrđuju da je, posle kardiovaskularnih oboljenja, rak najčešći uzrok obolevanja i umiranja u Evropi.

Ipak, globalno posmatrano, Evropa ne predstavlja najkritičnije područje. Naime, više od 70% svih smrtnih slučajeva od malignih bolesti dešava se u manje razvijenim delovima planete. Razlozi za to su brojni, ali se posebno ističu nepostojanje ili neadekvatno sprovođenje preventivnih mera, kao i nizak stepen razvoja i/ili zastupljenosti ciljanih dijagnostičkih i terapijskih postupaka. Upravo zbog toga, u ovim regionima i dalje su vodeći po učestalosti oni karcinomi koji se dovode u vezu sa načinom života, među kojima se posebno ističu karcinom pluća, dojke i debelog creva. Među ovim faktorima rizika neprikosnoveno se izdvajaju pušenje i prekomerno konzumiranje alkohola, a kada se njima dodaju i neadekvatna ishrana, gojaznost i nedostatak fizičke aktivnosti, dolazi se do podatka da svi ovi faktori udruženo nose i do 60% ukupnog opterećenja, odnosno rizika za nastanak raka.

Pored ovih faktora tesno vezanih za životne stilove, oko 20% karcinoma koji se otkriju svake godine mogu se, u manjoj ili većoj meri, povezati sa infekcijama izazvanim virusima i bakterijama (Humani papiloma virus – rak grlića materice, virusi hepatitisa B ili C – rak jetre, Epstein Barr virus – Burkitov limfom, Helicobacter pylori - rak želuca).

U Srbiji se svake godine u proseku dijagnostikuje oko 36.000 novih slučajeva malignih bolesti, dok od njih godišnje umre više od 20.000 stanovnika naše zemlje.

Na osnovu podataka iz Populacionog registra za maligne bolesti Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, u periodu od 1970. do 2016. godine, u Beogradu je evidentirano ukupno 206.108 osoba obolelih od malignih bolesti. Najveći broj novih slučajeva bolesti u ovom višedecenijskom periodu zabeležen je tokom 2014. godine i iznosio je 751 na 100.000 stanovnika, dok je u poslednjoj posmatranoj 2016. godini evidentirano 411 novoobolelih na 100.000 stanovnika glavnog grada. U istoj godini u Beogradu je evidentirano ukupno 3.198 obolelih od neke vrste maligniteta na 100.000 stanovnika. Pet najčešćih dijagnoza malignih bolesti kod muških stanovnika glavnog grada bile su: zloćudni tumor dušnika i pluća, kože, prostate, mokraćne bešike i debelog creva. Kod Beograđanki, s druge strane, prednjači zloćudni tumor dojke, a za njim slede maligniteti kože, dušnika i pluća, rak tela i grlića materice.

Vodeći uzroci obolevanja i umiranja od raka u našoj sredini gotovo su identični onima koji dominiraju i u većini drugih zemalja u razvoju, u čemu prednjači visoka zastupljenost svih već pomenutih oblika rizičnog ponašanja. Takvo stanje, udruženo sa neadekvatno implementiranim preventivnim programima i nezadovoljavajućim stepenom korišćenja raspoloživih mogućnosti ranog otkrivanja premalignih promena, pre svega kada je reč o malignitetima visokog preventabilnog potencijala (poput, recimo, raka grlića materice),  dovela nas je do nedopustivo visokog udela zloćudnih tumora otkrivenih u odmakloj fazi bolesti. U takvoj situaciji, u kojoj dijapazon terapijskih opcija postaje veoma sužen, protokoli lečenja složeni, rizični i naporni za pacijenta već oštećenog zdravlja, šanse za izlečenje svode se na minimum.

Najefikasniji pristup kontroli malignih bolesti predstavlja prevencija čiji je javnozdravstveni potencijal u ovoj oblasti ogroman. Brojni su dokazi koji govore u prilog tome da se na više od 80% svih malignih bolesti može uticati samo prevazilaženjem faktora rizika koji su vezani za životne stilove, odnosno zdravstveno odgovornim ponašanjem u najširem smislu. Drugi važan element prevencije ima za cilj smanjenje stopa umiranja od ovih oboljenja, u čemu ključnu ulogu igraju najpre sistematski sprovedene metode ranog otkrivanja (skrining programi i redovni preventivni pregledi),  a zatim i bezbedna, delotvorna i pravovremena terapija i adekvatna rehabilitacija, primenjene u skladu sa najnovijim naučnim dostignućima i savremenim principima dobre kliničke prakse.

Šta je ono što bi svaki pojedinac, zajednica i društvo u celini mogli da preduzmu kako bi se ova slika poboljšala?

MI MOŽEMO DA:

• podstaknemo i preduzmemo akciju,
• preveniramo rak,
• skrenemo pažnju,
• razvijemo zdravu okolinu,
• poboljšamo pristup zdravstvenoj zaštiti obolelih od raka,
• mobilišemo sve snage u borbi protiv raka,
• izmenimo zdravstvenu politiku,
• formiramo fondove za kontrolu raka, i
• zajednički pojačamo uticaj u borbi protiv raka.

JA MOGU DA:

• izaberem zdrave stilove života,
• razumem da rano otkrivanje spašava živote,
• tražim podršku,
• podržim druge,
• preuzmem kontrolu nad svojom bolešću,
• volim i budem voljena,
• budem JA,
• se posle lečenja raka vratim na posao,
• podelim svoju priču sa drugima, i
• glasno govorim o tome!