Светски дан здравља 2018. - Здравље за све!
Светска здравствена организација (СЗО) основана је на принципу да сваки појединац има право на могућност да оствари највиши могући ниво здравља. Ипак, ако знамо да у 21. веку око половине светске популације и даље није покривено пакетом основних здравствених услуга, а да око 100 милиона људи годишње дотакне линију екстремног сиромаштва управо због издатака за здравствене услуге и медицинску негу, јасно је да је остварење тог циља и даље поражавајуће далеко.
Управо због тога, 7. април - Светски дан здравља, који се обележава управо на дан оснивања СЗО, ове године, на 70. рођендан ове међународне организације, посвећен је управо важности достизања овог универзалног циља – ЗДРАВЉЕ ЗА СВЕ!
Историја се пише људским постигнућима. Много тога некада незамисливог постало је могуће – од контроле ватре, преко вакцина, слетања човека на површину Месеца, све до бежичне комуникације и размене података с једног краја света на други помоћу само једног клика. Ипак, и са таквим огромним цивилизацијским помацима, многи базични циљеви су још пред нама... Један од њих је универзална покривеност здравственом заштитом за све људе света.
„Нико не би смео да бира између смрти и финансијске пропасти! Нико не би смео да бира да ли ће купити лек или храну!“, званичан је став високог руководства СЗО. Ипак, ствари тренутно изгледају овако:
- Најмање половина светске популације тренутно нема могућност да себи обезбеди основну здравствену заштиту.
- Скоро 100 милиона људи широм света, услед тога што здравствене услуге мора да плати директно “из џепа”, доводи се у стање екстремног сиромаштва, односно принуђени су да живе са мање од 1,9 долара дневно.
- Преко 800 милиона људи, што је скоро 12% светске популације, троши преко 10% свог кућног буџета на трошкове здравствене заштите за себе, своју болесну децу и/или друге чланове породице. Такве ситуације доводе до тзв. “катастрофичних трошкова”.
- Појава катастрофичних трошкова за здравствене услуге и плаћање “из џепа” велики је проблем чак и у развијеним земљама Европе, Латинске Америке и дела Азије, у којима је достигнут висок ниво доступности здравствене заштите.
Приступ основној, али уз то и квалитетној здравственој заштити, уз обезбеђивање одговарајуће финансијске безбедности, не само да побољшава здравствено стање и утиче на продужење очекиваног животног века сваког члана заједнице, већ штити и дугорочно унапређује друштво у целини. Тако се, поред осталог, умањује могућност избијања епидемија, смањују се сиромаштво и глад. Здраво друштво је друштво радно способних људи, за које се креирају нова радна места, а тиме се, на дуже стазе, ствара плодно тле за економски раст и благостање.
“Универзална покривеност здравственом заштитом – доступна и приступачна свима!”
- “Универзална” значи “доступна свима” - без дискриминације и могућности да ико буде изузет.
- Свака особа, ма где живела, има право да добије потребну здравствену услугу, а да због тога не осиромаши.
- Универзална здравствена заштита треба свима да омогући доступност оних услуга које се односе на најчешћа стања, обољења и узроке смрти, као и да обезбеди да квалитет тих услуга буде такав да заиста унапреди здравље оних који их користе.
Ипак, важно је знати…
- Универзална покривеност здравственом заштитом НЕ ЗНАЧИ обезбеђеност свим могућим здравственим интервенцијама, без обзира на њихову природу, сложеност и цену! Не постоји земља која може “бесплатно” да пружи све услуге својим грађанима, а да истовремено систем остане одржив.
- Универзална здравствена заштита НИЈЕ само основни пакет здравствених услуга доступан појединцу. Она представља и креирање могућности за проширивање пакета тих услуга, уз пружање одговарајуће финансијске сигурности која прати додатне трошкове.
- Универзална здравствена заштита НИЈЕ само медицински третман доступан појединцу онда када му то затреба, она подразумева деловање према целој популацији кроз различите видове јавноздравственог деловања.
Универзална здравствена заштита НЕ ОДНОСИ СЕ само на пружање здравствених услуга. Она покрива све компоненте једног здравственог система – здравствене раднике и установе, средства за рад, здравствене технологије, пратећи информациони систем, обезбеђивање квалитета пружених услуга, руковођење системом и законодавну основу за његово успостављање и ваљано функционисање.
