Svetski dan zdravlja 2018. - Zdravlje za sve!
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) osnovana je na principu da svaki pojedinac ima pravo na mogućnost da ostvari najviši mogući nivo zdravlja. Ipak, ako znamo da u 21. veku oko polovine svetske populacije i dalje nije pokriveno paketom osnovnih zdravstvenih usluga, a da oko 100 miliona ljudi godišnje dotakne liniju ekstremnog siromaštva upravo zbog izdataka za zdravstvene usluge i medicinsku negu, jasno je da je ostvarenje tog cilja i dalje poražavajuće daleko.
Upravo zbog toga, 7. april - Svetski dan zdravlja, koji se obeležava upravo na dan osnivanja SZO, ove godine, na 70. rođendan ove međunarodne organizacije, posvećen je upravo važnosti dostizanja ovog univerzalnog cilja – ZDRAVLJE ZA SVE!
Istorija se piše ljudskim postignućima. Mnogo toga nekada nezamislivog postalo je moguće – od kontrole vatre, preko vakcina, sletanja čoveka na površinu Meseca, sve do bežične komunikacije i razmene podataka s jednog kraja sveta na drugi pomoću samo jednog klika. Ipak, i sa takvim ogromnim civilizacijskim pomacima, mnogi bazični ciljevi su još pred nama... Jedan od njih je univerzalna pokrivenost zdravstvenom zaštitom za sve ljude sveta.
„Niko ne bi smeo da bira između smrti i finansijske propasti! Niko ne bi smeo da bira da li će kupiti lek ili hranu!“, zvaničan je stav visokog rukovodstva SZO. Ipak, stvari trenutno izgledaju ovako:
- Najmanje polovina svetske populacije trenutno nema mogućnost da sebi obezbedi osnovnu zdravstvenu zaštitu.
- Skoro 100 miliona ljudi širom sveta, usled toga što zdravstvene usluge mora da plati direktno “iz džepa”, dovodi se u stanje ekstremnog siromaštva, odnosno prinuđeni su da žive sa manje od 1,9 dolara dnevno.
- Preko 800 miliona ljudi, što je skoro 12% svetske populacije, troši preko 10% svog kućnog budžeta na troškove zdravstvene zaštite za sebe, svoju bolesnu decu i/ili druge članove porodice. Takve situacije dovode do tzv. “katastrofičnih troškova”.
- Pojava katastrofičnih troškova za zdravstvene usluge i plaćanje “iz džepa” veliki je problem čak i u razvijenim zemljama Evrope, Latinske Amerike i dela Azije, u kojima je dostignut visok nivo dostupnosti zdravstvene zaštite.
Pristup osnovnoj, ali uz to i kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti, uz obezbeđivanje odgovarajuće finansijske bezbednosti, ne samo da poboljšava zdravstveno stanje i utiče na produženje očekivanog životnog veka svakog člana zajednice, već štiti i dugoročno unapređuje društvo u celini. Tako se, pored ostalog, umanjuje mogućnost izbijanja epidemija, smanjuju se siromaštvo i glad. Zdravo društvo je društvo radno sposobnih ljudi, za koje se kreiraju nova radna mesta, a time se, na duže staze, stvara plodno tle za ekonomski rast i blagostanje.
“Univerzalna pokrivenost zdravstvenom zaštitom – dostupna i pristupačna svima!”
- “Univerzalna” znači “dostupna svima” - bez diskriminacije i mogućnosti da iko bude izuzet.
- Svaka osoba, ma gde živela, ima pravo da dobije potrebnu zdravstvenu uslugu, a da zbog toga ne osiromaši.
- Univerzalna zdravstvena zaštita treba svima da omogući dostupnost onih usluga koje se odnose na najčešća stanja, oboljenja i uzroke smrti, kao i da obezbedi da kvalitet tih usluga bude takav da zaista unapredi zdravlje onih koji ih koriste.
Ipak, važno je znati…
- Univerzalna pokrivenost zdravstvenom zaštitom NE ZNAČI obezbeđenost svim mogućim zdravstvenim intervencijama, bez obzira na njihovu prirodu, složenost i cenu! Ne postoji zemlja koja može “besplatno” da pruži sve usluge svojim građanima, a da istovremeno sistem ostane održiv.
- Univerzalna zdravstvena zaštita NIJE samo osnovni paket zdravstvenih usluga dostupan pojedincu. Ona predstavlja i kreiranje mogućnosti za proširivanje paketa tih usluga, uz pružanje odgovarajuće finansijske sigurnosti koja prati dodatne troškove.
- Univerzalna zdravstvena zaštita NIJE samo medicinski tretman dostupan pojedincu onda kada mu to zatreba, ona podrazumeva delovanje prema celoj populaciji kroz različite vidove javnozdravstvenog delovanja.
Univerzalna zdravstvena zaštita NE ODNOSI SE samo na pružanje zdravstvenih usluga. Ona pokriva sve komponente jednog zdravstvenog sistema – zdravstvene radnike i ustanove, sredstva za rad, zdravstvene tehnologije, prateći informacioni sistem, obezbeđivanje kvaliteta pruženih usluga, rukovođenje sistemom i zakonodavnu osnovu za njegovo uspostavljanje i valjano funkcionisanje.
