Осврт на здравствену заштиту у Београду
Примарну здравствену заштиту у Београду пружа 16 домова здравља и 6 заводa, у којима је у 2017. години било укупно 8.418 запослених. У домовима здравља радило је 1.658 лекара и 3.186 медицинских сестара, док је у заводима било 400 лекара и 740 медицинских сестара-техничара.
У 2017. години у просеку је домове здравља свакога дана посетило 40.514 пацијената, којима је дневно пружено 71.966 дијагностичких и терапијских услуга и 1.915 услуга здравственог васпитања.
Током 2017. године у заводима је обављено 667.343 посете лекару, 1.727.910 дијагностичких и терапијских услуга и 103.412 услуга здравственог васпитања.
У педијатријској здравственој заштити, изабрани лекар у дому здравља у просеку је обавио 42 прегледа дневно у здравственој заштити предшколске деце, односно 32 прегледа у здравственој заштити школске деце. Код деце предшколског и школског узраста најчешће су регистроване болести система за дисање, које чине готово половину свих регистрованих обољења у примарној здравственој заштити деце.
У службама за здравствену заштиту жена изабрани гинеколози су у 2017. години у просеку обавили 32 прегледа дневно и у готово три четвртине случајева регистроване су болести мокраћно-полног система, а следе трудноћа и тумори. Удео превентивних прегледа у укупном броју прегледа у гинеколошкој служби у домовима здравља износи око 50%.
Изабрани лекари у здравственој заштити одраслих у 2017. години у просеку су обавили 40 прегледа дневно и најчешће су регистровали болести система крвотока, дисајног и мишићно-коштаног система. Још увек је мали обухват одраслог становништва скрининзима на депресију, дијабетес тип 2 и кардиоваскуларне болести.
У поливалентној патронажној служби домова здравља, 241 патронажна сестра у просеку је обавила 4,4 кућне посете дневно, а поред кућних посета, патронажна служба реализује и здравствено васпитни рад у дому здравља и у заједници.
Према подацима из 1.209 приватних здравствених установа, у 2017. години свакога дана приватног лекара у Београду посетило је 4.588 пацијената, а најчешће су регистроване болести система крвотока, мокраћно-полног система и ока.
Болничка здравственa заштитa у Београду
У пружању стационарне здравствене заштите у Београду учествује 28 државних здравствених установа. Међу њима постоји велика разноврсност (према намени, величини, обиму и врсти здравствених услуга), а значајан удео имају установе терцијарног нивоа, које пружају највиши ниво здравствене заштите и уз то су и наставне базе и научно-истраживачки центри.
У 2017. години у оквиру укупно 10026 болничких постеља хоспитализовано је око 288 хиљада пацијената, од којих је 40% оперисано. У дневним болницама са укупно 1232 места, за око 112 хиљада пацијената пружено је у просеку по 3 епизоде лечења. За тешке нефролошке пацијенте, обезбеђено је 176 места за хемодијализу, а збринуто је 862 пацијента на хроничном и још око 1250 пацијената на акутном програму. Још један важан сегмент рада болница су амбулантни специјалистички прегледи којих се годишње уради око 3,2 милиона.
При сагледавању основних делатности болница, не треба заборавити ни неонатологију за коју је у Београду обезбеђено 434 постеље. У оквиру њих је током 2017. године боравило 20529 новорођенчади и овај број има благо растући тренд у периоду 2008-2017. године.
Београдске болнице прате савремене трендове лечења који подразумевају што краћи боравак у стационару и његову замену лечењем у дневној болници кад год је то медицински оправдано. На то упућује и смањење броја постеља за стационарно лечење уз истовремено повећање капацитета дневних болница у протеклом периоду. Такође, дужина боравка у болницама је све краћа и смањена је за 2 дана за последњих 10 година.
На тежњу да се становништву обезбеде сви потребни савремени видови лечења указује и 50 обављених трансплантација солидних органа и 65 трансплантација коштане сржи (не укључујући ВМА), преко 13000 рендгенских снимања крвних судoва срца- коронарографија, скоро 6000 нехируршких отварања блокираних или сужених крвних судова срца (ПТЦА), око 7500 лапароскопсих интервенција, преко 600 услуга на гама ножу у 2017. години.
Сваки девети становник Београда је био на болничком лечењу током 2017. године. Међу њима чак 32% су чинили старији од 65 година, а 12% млађи од 15 година. Као разлози за болничко лечење Београђана истичу се болести циркулаторног система (стопа хоспитализације 18,8/1000 становника) и тумори (15,1/1000). Треба напоменути и да скоро трећину хоспитално лечених чине пацијенти који нису становници Београда.
У раду београдских болница у 2017. години учествовало је укупно 19.119 радника уговорених са РФЗО. У протеклом десетогодишњем периоду, иако није значајно промењен укупан број запослених, забележена је промена у структури, односно повећање броја медицинских а смањење броја немедицинских радника.
У болничкој здравственој заштити у Београду значајно учешће имају и приватне установе. Градски завод за јавно здравље у 2017. години о свом раду је известила 31 приватна болница и још 16 установа које раде по принципу дневне болнице. Према достављеним подацима, у оквиру укупно 437 постеља хоспитализовано је 6420 пацијената, док је у дневним болницама капацитета 89 места лечено 2543 пацијента. Као најзаступљенија група обољења истичу се болести мокраћно-полног система, међу којим доминира лечење неплодности жена. Најчешћи разлог лечења у дневним болницама је катаракта. Део приватних установа на основу потписаног Меморандума о сарадњи са Министарством здравља учествује у обављању поступака вантелесне оплодње и лечењу катаракте за осигуранике, што доприноси избијању поменутих дијагноза у први план.
