Међународни дан особа са инвалидитетом - 3. децембар 2018.

Обележавање Међународног дана особа са инвалидитетом је покренуто 1992. године резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација 47/3 са циљем промовисања права и добробити ових особа у свим сферама друштва и повећања свести о њиховом положају у датим аспектима политичког, друштвеног, економског и културног живота.

Тема за 2018. годину је Оснаживање, укључивање и једнакост особа са инвалидитетом.

Овогодишња тема има фокус на њиховом оснаживању за инклузивни, правичан и одрживи развој, као део Агенде 2030. Ради постизања циљева одрживог развоја, неопходан је тимски рад Владе, особа са инвалидитетом и њихових репрезентативних организација, академских институција и приватног сектора.

У свету више од једне милијарде људи или око 15% становништва, живи са неком врстом инвалидитета, од тога 80 % живи у земљама у развоју. Више од 100 милиона особа са инвалидитетом чине деца.

На основу студије Републичког завода за статистику објављене 2014. године под називом „Особе са инвалидитетом у Србији‘‘ аутора Милана М. Марковића која је базирана на резултатима Пописа становништва, домаћинстава и станова 2011. године, у Републици Србији је регистровано 571.780 особа са инвалидитетом а у Београдском региону 98.424 особе. Око 60% ових особа има проблеме са ходом/пењањем уз степенице а око 40% са видом.

Инвалидитет представља значајно оштећење здравственог стања и телесних функција појединца у односу на постављене стандарде здравља у популационој групи којој он припада, а може се посматрати и као индивидуално функционисање које је често праћено телесним оштећењем, сензорним, когнитивним и интелектуалним поремећајима и разним врстама хроничних обољења.

Особе са инвалидитетом, "највећа светска мањина", углавном су слабијег здравља, нижег образовања, слабијег економског статуса и са већом стопом сиромаштва у односу на особе без инвалидитета. Све наведено је најчешће последица недоступности различитих услуга (из области информационих технологија, превоза итд.) и многих других препрека са којима се суочавају током живота. Ове препреке се могу односити како на физичко окружење, тако и на законе или политике, друштвене норме и постојање дискриминације.

Особе са инвалидитетом су у много већем ризику од насиља: 

• Деца са сметњама у развоју су скоро четири пута у већем ризику да доживе насиље од деце без инвалидитета.
• Одрасли са неком врстом инвалидитета су 1.5 пута чешће жртве насиља од оних без инвалидитета.
• Одрасли са поремећајима менталног здравља су у скоро четири пута већем ризику од доживљавања насиља.

Фактори који доводе до већег ризика за насиље код ових особа су стигма, дискриминација, недовољно знања о проблему, као и недостатак социјалне подршке за особе које се о њима старају. Препреке са којима се суочавају особе са инвалидитетом, штете друштву у целини. Уклањањем баријера, оне ће добити могућност да у потпуности учествују у друштвеном животу, што представља добробит за читаву заједницу.