О гљивичним инфекцијама

Човек је током целог живота окружен мноштвом различитих микроорганизама са којима дели животни простор. Већина микроорганизама из нашег окружења нема способност да изазове обољење, али постоје и они који изазивају обољења људи. Узрочници обољења могу бити бактерије, вируси, паразити, гљивице итд. Већина људи има одређена сазнања о вирусним и бактеријским обољењима, док се о утицају гљивица на здравље човека, односно о обољењима која оне могу изазвати, мање зна.

Постоји огроман број врста гљивица у природи и већина врста је прилагођена разградњи различитих врста органских материја које потичу од мртвих делова биљака и животиња. Известан број гљивица, у одређеним условима, може бити патоген за човека и живи свет. Неке изазивају благе кожне инфекције, неке, као кандида, инфекције слузокожа и пробавног тракта, а неке озбиљна, системска обољења.

Без улажења у проблематику патогенезе (начина настанка) обољења, важно је знати да је у великом броју случајева настанак гљивичних инфекција у вези са претходним бактеријским инфекцијама које су лечене антибиотицима. Такође, различите системске болести (нпр. дијабетес) могу допринети настанку гљивичних обољења.

Гљивична обољења, без обзира на тежину клиничког тока, захтевају дуго лечење. Из тог разлога је важна превенција. У ове мере се убрајају: одржавање личне хигијене, правилна исхрана, правилна и правовремена употреба антибиотика (само по налогу лекара, на прописани начин), редовна терапија хроничних обољења, превенција професионалне изложености итд.

Важно је истаћи да микробиолошки налаз у коме је наведено присуство одређене врсте гљивица не значи неизоставно да је потребна терапија. Одлуку треба препустити лекару. Ваш лекар ће најбоље знати да ли је потребно лечење и у ком облику. Пацијент треба да води рачуна о општем аспекту здравља и мерама превенције.