О гљивичним инфекцијама
Čovek je tokom celog života okružen mnoštvom različitih mikroorganizama sa kojima deli životni prostor. Većina mikroorganizama iz našeg okruženja nema sposobnost da izazove oboljenje, ali postoje i oni koji izazivaju oboljenja ljudi. Uzročnici oboljenja mogu biti bakterije, virusi, paraziti, gljivice itd. Većina ljudi ima određena saznanja o virusnim i bakterijskim oboljenjima, dok se o uticaju gljivica na zdravlje čoveka, odnosno o oboljenjima koja one mogu izazvati, manje zna.
Postoji ogroman broj vrsta gljivica u prirodi i većina vrsta je prilagođena razgradnji različitih vrsta organskih materija koje potiču od mrtvih delova biljaka i životinja. Izvestan broj gljivica, u određenim uslovima, može biti patogen za čoveka i živi svet. Neke izazivaju blage kožne infekcije, neke, kao kandida, infekcije sluzokoža i probavnog trakta, a neke ozbiljna, sistemska oboljenja.
Без улажења у проблематику патогенезе (начина настанка) обољења, важно је знати да је у великом броју случајева настанак гљивичних инфекција у вези са претходним бактеријским инфекцијама које су лечене антибиотицима. Такође, различите системске болести (нпр. дијабетес) могу допринети настанку гљивичних обољења.
Гљивична обољења, без обзира на тежину клиничког тока, захтевају дуго лечење. Из тог разлога је важна превенција. У ове мере се убрајају: одржавање личне хигијене, правилна исхрана, правилна и правовремена употреба антибиотика (само по налогу лекара, на прописани начин), редовна терапија хроничних обољења, превенција професионалне изложености итд.
Важно је истаћи да микробиолошки налаз у коме је наведено присуство одређене врсте гљивица не значи неизоставно да је потребна терапија. Одлуку треба препустити лекару. Ваш лекар ће најбоље знати да ли је потребно лечење и у ком облику. Пацијент треба да води рачуна о општем аспекту здравља и мерама превенције.
