Дуван у доба короне

Duvan korona Непобитна је чињеница да је пушење значајан фактор ризика за настанак бројних обољења респираторног система, почев од обичних прехлада, преко грипа, све до упала плућа изазваних различитим инфективним узрочницима, док је директна веза змеђу пушења и рака плућа одавно свима добро позната.

Имајући све то у виду, логично се намеће питање – постој ли и какав је здравствени утицај конзумирања дувана у доба актуелне пандемије COVID 19?

Повећан ризик од заражавања

Када говоримо о овој навици у доба које намеће значајно подизање лествице епидемиолошке и колективне свести сваког појединца, пре свега треба нагласити инфективни ризик који је везан за сам чин пушења. Наиме, прсти, који су иначе у великом ризику од контаминације (јер њима све додирујемо, макар и са рукавицама!), уз цигарете које такође могу бити извор заразе, код пушача долазе у директан додир са устима значајно чешће, што потенцијалну трансмисију вируса од руку до уста код ове групе људи чини вероватнијом него код непушача. Посебан ризик од заражавања у том смислу представљају дувански производи чије конзумирање има социјалну компоненту па их традиционално користи више особа - попут наргила, мада потенцијална претња могу бити и електронски дувански производи, нарочито услед могуће недоступности у ситуацијама ограниченог кретања (тзв. “lockdown”), када може доћи до коришћења једног уређаја од стране више особа

Тежа клиничка слика болести

Поред тога што су у већем ризику да се уопште заразе корона вирусом, пушачи су потенцијално и пацијенти са озбиљнијом клиничком сликом болести. Наиме, већина пушача, чак и када нема дијагностиковано неко обољење, има редукован капацитет плућа што, поред тога што може донекле реметити и свакодневни живот, посебан проблем представља у ситуацијама када је потреба организма за кисеоником повећана или када је могућност да се он у телу адекватно користи смањена, а то је случај управо када дође до инфекција попут упале плућа. Имајући ту елементарну чињеницу у виду, не чуди што из дана у дан расте број научних доказа да су управо пушачи група која је у већем ризику од самог оболевања од COVID 19, али и од развоја озбиљније клиничке слике ове болести. Пушење је, наиме, повезано са већом могућношћу развоја акутног респираторног дистресс синдрома (АРДС), а управо то је најчешћа клиничка компликација озбиљних респираторних инфекција код оболелих од COVID 19.

Од лоше навике ка горој

Ипак, чак и ако оставимо по страни све поменуте инфективне и патофизиолошке ризике,те пођемо од претпоставке да до заражавања неће доћи због придржавања свих других препоручених мера опреза и поштовања социјалног дистанцирања, пушење као јавноздравствена тема и даље добија на актуелности у доба актуелне пандемије. Зашто?

COVID 19 нам је у последњих пар месеци значајно преиначио животе. Глобални поредак је у корену уздрман, а како неће бити наше дневно фукционисање?! Различите земље су различито конципирале и приоритизовале превентивне мере које имају за циљ да спрече ширење епидемије, али свима је заједничко да су куће и станови постали ти ограничени простори у којима доминантно боравимо, већина људи сада неупоредиво више него раније.

Чињеница да је тако, када је реч о пушачима, вуче са собом још неке потенцијалне појачаваче тог већ ризичног понашања. Куће су многима постале и канцеларије, па радни простор самим тим више није (по сили закона) непушачки простор, већ је онакав каквим га сами одредите. Чак и ако су нека домаћинства била опредељена као непушачка, постоји ризик да ће се услед измењених околности, које подразумева пролонгирални боравак у овом сада вишенаменском простору, преиначити у пушачка.

Додатно, периоди продуженог боравка код куће, које се сада све чешће мери и данима, ствара потребу пушачима да обезбеде залихе цигарета значајно веће од својих уобичајених дневних потреба. У стањима смањене активности, чак и досаде која није ретка у овом животном ангажману, а код неких и услед повећаног стреса и анксиозности, које пандемија свакако може проузроковати, чешће посезање за цигаретом представља реалну опасност. Направљене залихе ово чине веома могућим, а измењене животне околности, као и сваки други стрес увек добро дођу као повод за цигарету више, а на жалост можда и за повратничку цигарету код оних који су прошлости престали да пуше.

Кућа као безбедна зона - а шта је са пасивним пушењем?

Ипак, оно о чему се у овим околностима продуженог кућног боравка посебно мора размишљати је повећан здравствени ризик од пасивног пушења. Ако имамо у виду да преко 50% нашег становништва изјављује да је изложено дуванском диму управо у сопственој кући, као и да је у само 13% домаћинстава у потпуности забрањено пушење, можемо с правом очекивати да измењене околности живота које нам је пандемија донела, са собом носе, како повећану вероватноћу, тако и продужено време невољне изложености дуванском диму.

Деца су најосетљивија на продукте сагоревања дувана, а сада су више него икада, принуђена да време проводе у затвореном простору са својим старијим укућанима. Подсећања ради, деца која одрастају у условима повећане изложености дуванском диму у већем су ризику за оболевање од читавог спектра инфекција доњих дисајних путева, упала средњег уха, настанка астме, док су им одбрамбене снаге организма генерално ослабљене. Ова деца такође развијају озбиљнију клиничку слику упале плућа вирусног порекла, каква је и она коју изазива нови корона вирус.

Посебан ризик по малишане у актуелној ситуацији представља и тзв. “задржани” дувански дим (“thirdhand smoke”), који се састоји од продуката сагоревања дувана који могу, ако су у гасовитом стању реаговати са оксидантима или другим једињењима у околини чиме постају још токсичнији и/или се у виду ситних честица задржавати на површинама и предметима у околини где дуго могу емитовати своје токсично дејство. Оно је посебно ризично управо за најмлађе, који све ове токсичне материје могу у организам унети удисањем, стављењем ручица у уста, чак и преко коже.

COVID 19 - повод за преиспитивање и позитивне заокрете

Имајући све наведено у виду, у овој глобалној недаћи, пред све нас су постављени бројни нови и модификовани стари изазови, али можда, с друге стране, и нови мотиви, па чак и средства која би нам помогла да се са неким својом штетним навикама суочимо. Вишак времена у кућним условима може бити плодан терен за досаду, па тако и повод за цигарету више. Ипак, цело актуелно стање, може се посматрати и као јединствен животни период у коме нам је редукован прилив уобичајених дневних стресова и обавеза створио простор да се неким променама у себи и зарад себе, за које никад раније нисмо проналазили времена и енергије, сада можемо посветити активније и квалитетније. Нека једна од тих могућих промена буде усмерена на свеопште здравље Вас и Ваших укућана, а престанак пушења је свакако једна од најважнијих међу њима! Нека свест о повећаном ризику за озбиљнију инфекцију корона вирусом послужи само као опомена и иницијални мотив.

Што здравија плућа, темељно очишћена од наслага никотина и катрана, која ће имати свој пун капацитет и снагу, тек ће нам требати - да поново дубоко удахемо свој живот у његовом пуном обиму и разноликости, онда када се све врати у нормалу.