Duvan u doba korone

Nepobitna je činjenica da je pušenje značajan faktor rizika za nastanak brojnih oboljenja respiratornog sistema, počev od običnih prehlada, preko gripa, sve do upala pluća izazvanih različitim infektivnim uzročnicima, dok je direktna veza zmeđu pušenja i raka pluća odavno svima dobro poznata.

Imajući sve to u vidu, logično se nameće pitanje – postoj li i kakav je zdravstveni uticaj konzumiranja duvana u doba aktuelne pandemije COVID 19?

Povećan rizik od zaražavanja

Kada govorimo o ovoj navici u doba koje nameće značajno podizanje lestvice epidemiološke i kolektivne svesti svakog pojedinca, pre svega treba naglasiti infektivni rizik koji je vezan za sam čin pušenja. Naime, prsti, koji su inače u velikom riziku od kontaminacije (jer njima sve dodirujemo, makar i sa rukavicama!), uz cigarete koje takođe mogu biti izvor zaraze, kod pušača dolaze u direktan dodir sa ustima značajno češće, što potencijalnu transmisiju virusa od ruku do usta kod ove grupe ljudi čini verovatnijom nego kod nepušača. Poseban rizik od zaražavanja u tom smislu predstavljaju duvanski proizvodi čije konzumiranje ima socijalnu komponentu pa ih tradicionalno koristi više osoba - poput nargila, mada potencijalna pretnja mogu biti i elektronski duvanski proizvodi, naročito usled moguće nedostupnosti u situacijama ograničenog kretanja (tzv. “lockdown”), kada može doći do korišćenja jednog uređaja od strane više osoba

Teža klinička slika bolesti

Pored toga što su u većem riziku da se uopšte zaraze korona virusom, pušači su potencijalno i pacijenti sa ozbiljnijom kliničkom slikom bolesti. Naime, većina pušača, čak i kada nema dijagnostikovano neko oboljenje, ima redukovan kapacitet pluća što, pored toga što može donekle remetiti i svakodnevni život, poseban problem predstavlja u situacijama kada je potreba organizma za kiseonikom povećana ili kada je mogućnost da se on u telu adekvatno koristi smanjena, a to je slučaj upravo kada dođe do infekcija poput upale pluća. Imajući tu elementarnu činjenicu u vidu, ne čudi što iz dana u dan raste broj naučnih dokaza da su upravo pušači grupa koja je u većem riziku od samog obolevanja od COVID 19, ali i od razvoja ozbiljnije kliničke slike ove bolesti. Pušenje je, naime, povezano sa većom mogućnošću razvoja akutnog respiratornog distress sindroma (ARDS), a upravo to je najčešća klinička komplikacija ozbiljnih respiratornih infekcija kod obolelih od COVID 19.

Od loše navike ka goroj

Ipak, čak i ako ostavimo po strani sve pomenute infektivne i patofiziološke rizike,te pođemo od pretpostavke da do zaražavanja neće doći zbog pridržavanja svih drugih preporučenih mera opreza i poštovanja socijalnog distanciranja, pušenje kao javnozdravstvena tema i dalje dobija na aktuelnosti u doba aktuelne pandemije. Zašto?

COVID 19 nam je u poslednjih par meseci značajno preinačio živote. Globalni poredak je u korenu uzdrman, a kako neće biti naše dnevno fukcionisanje?! Različite zemlje su različito koncipirale i prioritizovale preventivne mere koje imaju za cilj da spreče širenje epidemije, ali svima je zajedničko da su kuće i stanovi postali ti ograničeni prostori u kojima dominantno boravimo, većina ljudi sada neuporedivo više nego ranije.

Činjenica da je tako, kada je reč o pušačima, vuče sa sobom još neke potencijalne pojačavače tog već rizičnog ponašanja. Kuće su mnogima postale i kancelarije, pa radni prostor samim tim više nije (po sili zakona) nepušački prostor, već je onakav kakvim ga sami odredite. Čak i ako su neka domaćinstva bila opredeljena kao nepušačka, postoji rizik da će se usled izmenjenih okolnosti, koje podrazumeva prolongiralni boravak u ovom sada višenamenskom prostoru, preinačiti u pušačka.

Dodatno, periodi produženog boravka kod kuće, koje se sada sve češće meri i danima, stvara potrebu pušačima da obezbede zalihe cigareta značajno veće od svojih uobičajenih dnevnih potreba. U stanjima smanjene aktivnosti, čak i dosade koja nije retka u ovom životnom angažmanu, a kod nekih i usled povećanog stresa i anksioznosti, koje pandemija svakako može prouzrokovati, češće posezanje za cigaretom predstavlja realnu opasnost. Napravljene zalihe ovo čine veoma mogućim, a izmenjene životne okolnosti, kao i svaki drugi stres uvek dobro dođu kao povod za cigaretu više, a na žalost možda i za povratničku cigaretu kod onih koji su prošlosti prestali da puše.

Kuća kao bezbedna zona - a šta je sa pasivnim pušenjem?

Ipak, ono o čemu se u ovim okolnostima produženog kućnog boravka posebno mora razmišljati je povećan zdravstveni rizik od pasivnog pušenja. Ako imamo u vidu da preko 50% našeg stanovništva izjavljuje da je izloženo duvanskom dimu upravo u sopstvenoj kući, kao i da je u samo 13% domaćinstava u potpunosti zabranjeno pušenje, možemo s pravom očekivati da izmenjene okolnosti života koje nam je pandemija donela, sa sobom nose, kako povećanu verovatnoću, tako i produženo vreme nevoljne izloženosti duvanskom dimu.

Deca su najosetljivija na produkte sagorevanja duvana, a sada su više nego ikada, prinuđena da vreme provode u zatvorenom prostoru sa svojim starijim ukućanima. Podsećanja radi, deca koja odrastaju u uslovima povećane izloženosti duvanskom dimu u većem su riziku za obolevanje od čitavog spektra infekcija donjih disajnih puteva, upala srednjeg uha, nastanka astme, dok su im odbrambene snage organizma generalno oslabljene. Ova deca takođe razvijaju ozbiljniju kliničku sliku upale pluća virusnog porekla, kakva je i ona koju izaziva novi korona virus.

Poseban rizik po mališane u aktuelnoj situaciji predstavlja i tzv. “zadržani” duvanski dim (“thirdhand smoke”), koji se sastoji od produkata sagorevanja duvana koji mogu, ako su u gasovitom stanju reagovati sa oksidantima ili drugim jedinjenjima u okolini čime postaju još toksičniji i/ili se u vidu sitnih čestica zadržavati na površinama i predmetima u okolini gde dugo mogu emitovati svoje toksično dejstvo. Ono je posebno rizično upravo za najmlađe, koji sve ove toksične materije mogu u organizam uneti udisanjem, stavljenjem ručica u usta, čak i preko kože.

COVID 19 - povod za preispitivanje i pozitivne zaokrete

Imajući sve navedeno u vidu, u ovoj globalnoj nedaći, pred sve nas su postavljeni brojni novi i modifikovani stari izazovi, ali možda, s druge strane, i novi motivi, pa čak i sredstva koja bi nam pomogla da se sa nekim svojom štetnim navikama suočimo. Višak vremena u kućnim uslovima može biti plodan teren za dosadu, pa tako i povod za cigaretu više. Ipak, celo aktuelno stanje, može se posmatrati i kao jedinstven životni period u kome nam je redukovan priliv uobičajenih dnevnih stresova i obaveza stvorio prostor da se nekim promenama u sebi i zarad sebe, za koje nikad ranije nismo pronalazili vremena i energije, sada možemo posvetiti aktivnije i kvalitetnije. Neka jedna od tih mogućih promena bude usmerena na sveopšte zdravlje Vas i Vaših ukućana, a prestanak pušenja je svakako jedna od najvažnijih među njima! Neka svest o povećanom riziku za ozbiljniju infekciju korona virusom posluži samo kao opomena i inicijalni motiv.

Što zdravija pluća, temeljno očišćena od naslaga nikotina i katrana, koja će imati svoj pun kapacitet i snagu, tek će nam trebati - da ponovo duboko udahemo svoj život u njegovom punom obimu i raznolikosti, onda kada se sve vrati u normalu.