Право на храну – свачије право!

Светски дан хране ове године се обележава под слоганом „Право на храну, за бољи живот и бољу будућност: да нико не буде гладан“ (Right to foods for a better life and a better future). Глобална кампања ове године посвећена је праву на храну свих људи на планети, како би свима био омогућен здравији живот, боља и перспективнија будућност.

Храна је трећа најосновнија људска потреба после ваздуха и воде – нема сумње да свако треба да има право на адекватну храну. Право на храну, живот и слободу, рад и образовање неприкосновена су права сваког човека на планети, дефинисана и у Универзалној декларацији о људским правима.

Грип је заразна болест која се преноси на здраву особу капљицама које приликом кашљања, кијања и говора избацују заражене особе, директним контактом (руковање, пољубац) или у контакту са контаминираним предметима.

Симптоми грипа се јављају изненада, понекада у року од неколико сати и могу да трају од неколико дана до неколико недеља (уколико се јави компликација грипа или развије тежа форма болести).

Најзначајнији узрочници вирусних гастроентеритиса (инфекција и запаљење слузнице желуца и црева) су ротавируси, аденовируси и норовируси и они припадају различитим породицама вируса.


            Вируси изазивачи гастроентеритиса су веома заразни, лако се преносе са особе на особу изазивајући епидемије. Ове инфекције су стога веома честе у дечјим колективима, школама, камповима, болницама, старачким домовима као и унутар породица.

Сваке године 10. октобар се обележава као Светски дан менталног здравља, а установила га је Светска федерација за ментално здравље, давне 1992. године. Од тада се сваке године овај датум обележава са циљем подизања свести глобалне заједнице о кључним програмима менталног здравља кроз сарадњу са различитим партнерима како би се предузеле акције и створиле трајне промене за његово унапређење. Током година, активности поводом овога дана су се развијале и овај датум је постао платформа за владе, организације и појединце да развију иницијативе које се фокусирају на различите аспекте заштите и очувања менталног здравља.

Рак дојке представља водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести у женској популацији широм света.

У свету се, према подацима Светске здравствене организације, годишње региструје око 2,3 милиона оболелих жена, док од исте болести сваке године умре преко пола милиона њих.

Управо због тога се октобар, као Међународни месец борбе против рака дојке, обележава у многим земљама широм света, како би се скренула пажња на високу распрострањеност ове болести и подигла свест о значају превенције ове болести. Три кључне активности за постизање овог циља су: рано откривање, правовремена дијагноза и свеобухватан третман карцинома дојке. Рак дојке излечив у преко 90% случајева, уколико се открије на време, јер су тада терапијске могућности веће и лечење је ефикасније, чиме се подиже квалитет живота оболелих жена.

„Будимо ближе – подршка током дојења за све”
 Национална недеља дојења у Србији традиционално се обележава 40. календарске недеље и симболично представља трајање трудноће. Циљ је да се укаже на значај дојења којим се обезбеђује најоптималнија исхрана, правилан раст и развој и истакне значај подршке трудницама, бабињарама, мајкама дојиљама и породици да остваре успешно дојење. Ове године Национална недеља дојења обележава се од 30. септембра до 7. октобра под истим слоганом као и Светска недеља промоције дојења: „Будимо ближе – подршка током дојења за све”.

Иако је вишедеценијски напредак који је остварен у лечењу и контроли болести срца и крвних судова значајно изменио популационе параметре ових обољења, она и даље представљају један од водећих узрока обољевања и умирања у свету.

Сваке године, 26. септембра почевши од 2007. године, се обележава Светски дан контрацепције. Циљ глобалне кампање је да истакне важност употребе различитих метода контрацепције и одговорног сексуалног понашања. Поред тога, неопходно је младима омогућити што адекватнији приступ валидним информацијама о сексуалном и репродуктивном здрављу.

Важно питање јавног здравља је и планирање породице, и са индивидуалног и са ширег друштвеног аспекта јер омогућава појединцима и паровима да планирају и остваре жељени број деце и да испланирају време њиховог рађања и размак између порођаја.