Хепатитис Б

Хепатитис Б је заразна болест изазвана вирусом Хепатитиса Б. Према проценама СЗО трећина светске популације је инфицирана вирусом. Акутна инфекција јавља се у периоду од шест недеља до шест месеци од тренутка изложености вирусу Хепатитиса Б.

Хепатитис Б се преноси када се заражена крв, сперма, вагинални секрет или пљувачка (изузетно ретко), унесе у организам неимуне, тј. осетљиве особе, кроз оштећену кожу и слузокожу.

Симптоми и знаци акутног хепатитиса Б су: умерено повишена температура, слабост, губитак апетита, мучнина, повраћање, туп бол у стомаку, бол у зглобовима, оспа, жута пребојеност коже и /или беоњаче.

Сви носиоци ХБсАг антигена су потенцијално заразни. Крв инфицираних особа је заразна више недеља пре појаве симптома болести и остаје заразна током акутне фазе болести.

Вирус Хепатитиса Б је отпоран у спољној средини и може да преживи седам и више дана ван организма домаћина (човека) и током тог времена вирус може узроковати инфекцију уколико доспе у организам осетљиве, тј. неимуне особе  (нпр. преко контаминираних предмета).

Хронични Хепатитис Б је дуготрајна и озбиљна болест јавља се када вирус Хепатитиса Б остане у организму инфициране особе. Вероватноћа преласка из акутног у хронични облик превасходно зависи од узраста инфициране особе, што је ососба млађа ризик је већи.

Многе особе са хроничном инфекцијом, немају тегобе, не осећају се лоше и не изгледају болесно, међутим, могу пренети инфекцију другима. Око 15 до 25% особа са хроничним инфекцијом ће развити цирозу јетре (фиброзно ожиљавање јетриног ткива) или карцином јетре (примарни).

Најефикаснија и најделотворнија превентивна мера је вакцинација вакцином против Хепатитиса Б.