Инфекције изазване респираторним синцицијалним вирусом
Респираторни синцицијални вирус (енг. Respiratory syncytial virus, RSV) је најзначајнији узрочник акутних респираторних болести, првенствено бронхиолитиса, код деце у најранијем узрасту.
Човек је једини природни домаћин вируса, мада је забележено да у посебним условима RSV може изазвати болест и неких примата (Blount и сар., 1956; Kondgen и сар., 2008).
Највише вредности стопе инциденције запажају се код одојчади узраста од два до осам месеци. Инфекција се преноси капљичним путем и директним контактом са инфицираном особом, док је место уласка слузокожа конјунктиве, носа и уста. RSV је високо контагиозан вирус и може преживети око седам сати на непорозним и порозним површинама пластичних играчака и одећи. Инкубациони период износи око 3-8 дана, док се излучивање респираторним течностима може продужити на једну до три недеље. Утврђено је да доласком у обданиште једног RSV позитивног детета, долази до инфицирања 90% присутне здраве деце.
Реинфекције су честе, јављају се током читавог живота и њихова учесталост износи око 47% у другој и око 45% оболеле деце у трећој години живота (Collins and Melero, 2011). RSV инфекција се може појавити спорадично и у епидемијама. У Немачкој, Финској, Швајцарској, Шведској и Хрватској, забележене су епидемије сваке друге године са наизменичним циклусима појављивања од 23-25 месеци, док се у Великој Британији, САД-у и Аустралији, појављују на годишњем нивоу. У областима умерене климе већина RSV инфекција забележена је између новембра и маја, док је у областима са тропском климом подједнако заступљена током целе године.
Палавизумаб је једини за сада доступан, ефикасан и безбедан, специфичан вид пасивне имунизације против RSV инфекције. Примењује се за профилаксу компликација RSV инфекције код дефинисаних високоризичних група деце.
