Међународни дан сећања на преминуле од AIDS-а, 15. мај 2022. године

Овогодишња, 39. глобална кампања посвећена сећању на преминуле од AIDS-а обележава се 15. маја манифестацијама које имају за циљ повећање информисаности, промовисање солидарности и заједничких акција у области превенције HIV инфекције и AIDS-а. Координатори кампање су особе које живе са HIV-ом кроз Глобалну мрежу особа које живе са HIV-ом (Global Network of People Living with HIV - GNP+).

У нашој земљи се овај меморијал (International AIDS Candlelight Memorial)  обележава 17. пут, ове године под слоганом „Mи памтимо, ми делујемо, ми живимо са HIV-ом”. Овим поводом планиране су активности усмерене на промоцију здравих стилова живота, информисање о доступним услугама на локалу, препознавање и смањење ризичног понашања, промоцију значаја правовременог тестирања на HIV, као и стварање неосуђујућег окружења адекватног за рад, образовање и лечење особа инфицираних HIV-ом.

У оквиру овогодишњег обележавања Дана сећања на преминуле од AIDS-a планирани су: традиционални молебан који ће се oдржати у Београду у 12 часова у просторијама Човекољубља - Добротворнe фондације Српске православне цркве (Августа Цесарца 25), уличне манифестације са традиционалним паљењем свећа, као и промоција и пружање услуга саветовања и тестирања на HIV.

У организацији Уније организација Србије које се баве заштитом особа које живе са HIV-ом, у недељу, 15. маја, на Академском платоу у Београду у мобилној медицинској јединици, од 18 до 21 час,  сви заинтересовани грађани моћи ће да се бесплатно посаветују и тестирају на HIV и добију одговарајуће информације и едукативни материјал.

Данас, када се процењује да у свету више од 38 милиона особа живи са HIV-ом и док су милиони људских живота изгубљени (35 милиона особа умрлих од AIDS-а од почетка епидемије осамдесетих година прошлог века, од којих 680.000 у 2020. години што је за 55% мање него 2000. године) кампања треба да покрене што више људи, заједница, држава и донатора да се укључе у окончање ове епидемије, да се едукују садашње и будуће генерације о HIV инфекцији, лечењу, превенцији и пружању подршке, као и да се оснаже особе које живе с HIV-ом да се боре за своја права без стигме и дискриминације. Ова кампања нас све позива да, данас више неко икада, радимо на одрживости, јачању и ревитализацији глобалног одговора на HIV.


У циљу елиминације HIV инфекције као јавноздравственог проблема потребно је да у свакој земљи до 2025. године 95% свих особа инфицираних HIV-ом буде дијагностиковано, затим да 95% дијагностикованих HIV + особа буде на лечењу антиретровирусним лековима и да 95% особа на лечењу има немерљиву количину вируса у крви.

У западној Европи половина новодијагностикованих особа инфицираних HIV-ом је дијагностикована у касном стадијуму HIV инфекције, слично као и у нашој земљи. Касно постављена дијагноза HIV инфекције је повезана са повећаним ризиком од оболевања и умирања, слабијим одговором на терапију, повећаним трошковима здравствене заштите и повећаним ризиком за даље преношење. Касно дијагностикована HIV инфекција значи да особа има 11 пута већу вероватноћу да умре унутар годину дана од тестирања него ако је тестирана након прве изложености HIV-у.

У Републици Србији се спроводи Стратегијa за превенцију и контролу HIV инфекције и АIDS-а за период 2018-2025, са пратећим средњорочним Акционим планом, а ове године ће бити евалуирана постигнућа и урађен Акциони план за период 2022-2025. У стратешком документу акценат је стављен на превенцију и повећање обима тестирања на HIV у здравственим установама и у заједници у циљу раног дијагностиковања инфицираних особа, као и на лечење и подршку особа које живе са HIV-ом, заштиту људских права и елиминацију стигме и дискриминације према особама инфицираним HIV-ом и популацијама у већем ризику, успостављање стандарда квалитета у програмима превенције и обезбеђивање стратешких информација за акцију.

У борби против стигме и дискриминације особа које живе с HIV-ом значајна је улога и законодавства, институција и заједнице у целини. Стигма и дискриминација према особама које живе са HIV-ом у Србији и њихови узроци и последице прожимају све структуре друштва. Стигма и дискриминација су главна препрека у спровођењу превентивних активности, а једна од последица је мали број особа које се одлучују на тестирање на HIV.