Međunarodni dan sećanja na preminule od AIDS-a, 15. maj 2022. godine
Ovogodišnja, 39. globalna kampanja posvećena sećanju na preminule od AIDS-a obeležava se 15. maja manifestacijama koje imaju za cilj povećanje informisanosti, promovisanje solidarnosti i zajedničkih akcija u oblasti prevencije HIV infekcije i AIDS-a. Koordinatori kampanje su osobe koje žive sa HIV-om kroz Globalnu mrežu osoba koje žive sa HIV-om (Global Network of People Living with HIV - GNP+).
U našoj zemlji se ovaj memorijal (International AIDS Candlelight Memorial) obeležava 17. put, ove godine pod sloganom „Mi pamtimo, mi delujemo, mi živimo sa HIV-om”. Ovim povodom planirane su aktivnosti usmerene na promociju zdravih stilova života, informisanje o dostupnim uslugama na lokalu, prepoznavanje i smanjenje rizičnog ponašanja, promociju značaja pravovremenog testiranja na HIV, kao i stvaranje neosuđujućeg okruženja adekvatnog za rad, obrazovanje i lečenje osoba inficiranih HIV-om.
U okviru ovogodišnjeg obeležavanja Dana sećanja na preminule od AIDS-a planirani su: tradicionalni moleban koji će se održati u Beogradu u 12 časova u prostorijama Čovekoljublja - Dobrotvorne fondacije Srpske pravoslavne crkve (Avgusta Cesarca 25), ulične manifestacije sa tradicionalnim paljenjem sveća, kao i promocija i pružanje usluga savetovanja i testiranja na HIV.
U organizaciji Unije organizacija Srbije koje se bave zaštitom osoba koje žive sa HIV-om, u nedelju, 15. maja, na Akademskom platou u Beogradu u mobilnoj medicinskoj jedinici, od 18 do 21 čas, svi zainteresovani građani moći će da se besplatno posavetuju i testiraju na HIV i dobiju odgovarajuće informacije i edukativni materijal.
Danas, kada se procenjuje da u svetu više od 38 miliona osoba živi sa HIV-om i dok su milioni ljudskih života izgubljeni (35 miliona osoba umrlih od AIDS-a od početka epidemije osamdesetih godina prošlog veka, od kojih 680.000 u 2020. godini što je za 55% manje nego 2000. godine) kampanja treba da pokrene što više ljudi, zajednica, država i donatora da se uključe u okončanje ove epidemije, da se edukuju sadašnje i buduće generacije o HIV infekciji, lečenju, prevenciji i pružanju podrške, kao i da se osnaže osobe koje žive s HIV-om da se bore za svoja prava bez stigme i diskriminacije. Ova kampanja nas sve poziva da, danas više neko ikada, radimo na održivosti, jačanju i revitalizaciji globalnog odgovora na HIV.
U cilju eliminacije HIV infekcije kao javnozdravstvenog problema potrebno je da u svakoj zemlji do 2025. godine 95% svih osoba inficiranih HIV-om bude dijagnostikovano, zatim da 95% dijagnostikovanih HIV + osoba bude na lečenju antiretrovirusnim lekovima i da 95% osoba na lečenju ima nemerljivu količinu virusa u krvi.
U zapadnoj Evropi polovina novodijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om je dijagnostikovana u kasnom stadijumu HIV infekcije, slično kao i u našoj zemlji. Kasno postavljena dijagnoza HIV infekcije je povezana sa povećanim rizikom od obolevanja i umiranja, slabijim odgovorom na terapiju, povećanim troškovima zdravstvene zaštite i povećanim rizikom za dalje prenošenje. Kasno dijagnostikovana HIV infekcija znači da osoba ima 11 puta veću verovatnoću da umre unutar godinu dana od testiranja nego ako je testirana nakon prve izloženosti HIV-u.
U Republici Srbiji se sprovodi Strategija za prevenciju i kontrolu HIV infekcije i AIDS-a za period 2018-2025, sa pratećim srednjoročnim Akcionim planom, a ove godine će biti evaluirana postignuća i urađen Akcioni plan za period 2022-2025. U strateškom dokumentu akcenat je stavljen na prevenciju i povećanje obima testiranja na HIV u zdravstvenim ustanovama i u zajednici u cilju ranog dijagnostikovanja inficiranih osoba, kao i na lečenje i podršku osoba koje žive sa HIV-om, zaštitu ljudskih prava i eliminaciju stigme i diskriminacije prema osobama inficiranim HIV-om i populacijama u većem riziku, uspostavljanje standarda kvaliteta u programima prevencije i obezbeđivanje strateških informacija za akciju.
U borbi protiv stigme i diskriminacije osoba koje žive s HIV-om značajna je uloga i zakonodavstva, institucija i zajednice u celini. Stigma i diskriminacija prema osobama koje žive sa HIV-om u Srbiji i njihovi uzroci i posledice prožimaju sve strukture društva. Stigma i diskriminacija su glavna prepreka u sprovođenju preventivnih aktivnosti, a jedna od posledica je mali broj osoba koje se odlučuju na testiranje na HIV.
U našoj zemlji se ovaj memorijal (International AIDS Candlelight Memorial) obeležava 17. put, ove godine pod sloganom „Mi pamtimo, mi delujemo, mi živimo sa HIV-om”. Ovim povodom planirane su aktivnosti usmerene na promociju zdravih stilova života, informisanje o dostupnim uslugama na lokalu, prepoznavanje i smanjenje rizičnog ponašanja, promociju značaja pravovremenog testiranja na HIV, kao i stvaranje neosuđujućeg okruženja adekvatnog za rad, obrazovanje i lečenje osoba inficiranih HIV-om.
U okviru ovogodišnjeg obeležavanja Dana sećanja na preminule od AIDS-a planirani su: tradicionalni moleban koji će se održati u Beogradu u 12 časova u prostorijama Čovekoljublja - Dobrotvorne fondacije Srpske pravoslavne crkve (Avgusta Cesarca 25), ulične manifestacije sa tradicionalnim paljenjem sveća, kao i promocija i pružanje usluga savetovanja i testiranja na HIV.
U organizaciji Unije organizacija Srbije koje se bave zaštitom osoba koje žive sa HIV-om, u nedelju, 15. maja, na Akademskom platou u Beogradu u mobilnoj medicinskoj jedinici, od 18 do 21 čas, svi zainteresovani građani moći će da se besplatno posavetuju i testiraju na HIV i dobiju odgovarajuće informacije i edukativni materijal.
Danas, kada se procenjuje da u svetu više od 38 miliona osoba živi sa HIV-om i dok su milioni ljudskih života izgubljeni (35 miliona osoba umrlih od AIDS-a od početka epidemije osamdesetih godina prošlog veka, od kojih 680.000 u 2020. godini što je za 55% manje nego 2000. godine) kampanja treba da pokrene što više ljudi, zajednica, država i donatora da se uključe u okončanje ove epidemije, da se edukuju sadašnje i buduće generacije o HIV infekciji, lečenju, prevenciji i pružanju podrške, kao i da se osnaže osobe koje žive s HIV-om da se bore za svoja prava bez stigme i diskriminacije. Ova kampanja nas sve poziva da, danas više neko ikada, radimo na održivosti, jačanju i revitalizaciji globalnog odgovora na HIV.
U cilju eliminacije HIV infekcije kao javnozdravstvenog problema potrebno je da u svakoj zemlji do 2025. godine 95% svih osoba inficiranih HIV-om bude dijagnostikovano, zatim da 95% dijagnostikovanih HIV + osoba bude na lečenju antiretrovirusnim lekovima i da 95% osoba na lečenju ima nemerljivu količinu virusa u krvi.
U zapadnoj Evropi polovina novodijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om je dijagnostikovana u kasnom stadijumu HIV infekcije, slično kao i u našoj zemlji. Kasno postavljena dijagnoza HIV infekcije je povezana sa povećanim rizikom od obolevanja i umiranja, slabijim odgovorom na terapiju, povećanim troškovima zdravstvene zaštite i povećanim rizikom za dalje prenošenje. Kasno dijagnostikovana HIV infekcija znači da osoba ima 11 puta veću verovatnoću da umre unutar godinu dana od testiranja nego ako je testirana nakon prve izloženosti HIV-u.
U Republici Srbiji se sprovodi Strategija za prevenciju i kontrolu HIV infekcije i AIDS-a za period 2018-2025, sa pratećim srednjoročnim Akcionim planom, a ove godine će biti evaluirana postignuća i urađen Akcioni plan za period 2022-2025. U strateškom dokumentu akcenat je stavljen na prevenciju i povećanje obima testiranja na HIV u zdravstvenim ustanovama i u zajednici u cilju ranog dijagnostikovanja inficiranih osoba, kao i na lečenje i podršku osoba koje žive sa HIV-om, zaštitu ljudskih prava i eliminaciju stigme i diskriminacije prema osobama inficiranim HIV-om i populacijama u većem riziku, uspostavljanje standarda kvaliteta u programima prevencije i obezbeđivanje strateških informacija za akciju.
U borbi protiv stigme i diskriminacije osoba koje žive s HIV-om značajna je uloga i zakonodavstva, institucija i zajednice u celini. Stigma i diskriminacija prema osobama koje žive sa HIV-om u Srbiji i njihovi uzroci i posledice prožimaju sve strukture društva. Stigma i diskriminacija su glavna prepreka u sprovođenju preventivnih aktivnosti, a jedna od posledica je mali broj osoba koje se odlučuju na testiranje na HIV.