Климатске промене и здравље становништва у градској средини

С краја прошлог и почетком овог века, све већи стручни и научни значај се придаје проучавању климатских промена и њиховог могућег утицаја на животну средину и здравље људи. Томе је допринео већи број стручних конференција, као и конвенција о климатским променама Уједињених нација одржана крајем 20.века која је подстакла значајну медијску и свеукупну пажњу јавности.

Оно што је, такође, изражено у претходном периоду је и урбанизација, која има одлике глобалног тренда, односно представља процес који значајно утиче на људска насеља, друштва, употребу енергије и последично може бити повезан са климатским променама.

Становници градских средина, под директним су утицајем климатских услова, и климатских промена оличених у високим температурама ваздуха. Индивидуална осетљивост на болести изазване или погоршане високим температурама ваздуха зависи од више различитих фактора, а морталитет, као последица погоршања постојећег хроничног обољења, може бити повезан са продуженим трајањем периода врућине током летњих месеци.

Климатске промене представљају оне промене климе, директно или индиректно приписане људским активностима које мењају састав атмосфере и које се бележе током дужег временског периода. Крајем прошлог и почетком овог века климатске промене најчешће се манифестују у виду повишене температуре ваздуха, односно топлотних таласа. Топлотни талас у Европи током 2003.године проузроковао је више од 35.000 смртних случајева.

Становништво у градској средини, уз изложеност климатским променама које се током летњих месеци, највише огледају у појави топлотниох таласа, тропских дана и тропских ноћи, изложено је повећаном ризику од пораста морталитета од хроничних незаразних болести, пре свега кардиоваскуларног и респираторног система. Истовремено, топлотни таласи могу утицати на стварање услова за ширење векторских и заразних болести, због измењених алергијских образаца.

Предавање стручњака Градског завода за јавно здравље Београд о климатским променама у урбаној средини можете погледати на линку.

Топлотни стрес може имати најизраженије нежељено дејство код старијих особа, беба, деце, осетљивих особа са хроничним обољењима, и спортиста који тренирају и такмиче се на отвореном.

Слика 1. Утицај високих температура ваздуха на здравље становника у градовима


У складу са актуелним климатским променама и топлотним таласима, једна од најважнијих мера за индивидуално очување здравља приликом боравка на отвореном или у неклиматизованим просторијама, је и унос довољних количина воде за пиће, као и могућност освежавања водом током периода топлотних таласа, нарочито у зонама "топлотних острва" у градској средини.

У Београду, у склопу мера током летњих месеци и током трајања топлотних таласа ЈКП БВК поставља мобилне цистерне са водом за пиће на 10 - ак централних градских локација, на којима стручне службе Градског завода за јавно здравље обављају ванредну контролу квалитета воде за пиће, тако да се пролазници могу безбедно освежити.


Поред наведеног, ГЗЗЈЗ врши и редовну контролу квалитета воде за пиће на јавним чесмама повезаним на градску водоводну мрежу током летњих месеци (више од 180 чесама), као и редовну контролу квалитета воде на јавним чесмама са изворском водом (програм Секретаријата за заштиту животне средине) на 34 објекта. Актуелна оцена безбедности воде на јавним чесмама са изворском водом може се погледати и на званичној интернет страници ГЗЗЈЗ на адреси: https://www.zdravlje.org.rs/index.php/javne-cesme-beograd

Градски завод за јавно здравље врши и редовну контролу исправности воде за купање и рекреацију на отвореним купалиштима (Ада, Лидо...) и отвореним базенима спортско-рекреативних центара у Београду, тако да се сви Београђани и посетиоци града могу безбедно освежити водом и умањити неповољан утицај летњих врућина у градској средини.