Разлика у тумачењу нивоа загађења ваздуха у Београду: сатни и 24-сатни начин тумачења

Градски завод за јавно здравље, Београд (ГЗЈЗ) врши контролу квалитета ваздуха на целој територији града Београда на 30 мерних места, при чему су на 8 мерних места распоређене аутоматске мерне станице.

Овај посао ГЗЈЗ ради од 1953. године и Београд је један од првих градова у Европи који је успоставио системско праћење квалитета ваздуха (наравно не на овом нивоу). Упоредо са мониторингом, ГЗЈЗ је континуирано радио и на подстицању свести људи да схвате значај овог проблема.

Подаци са свих аутоматских мерних станица у урбаној зони Београда које су опремљене најмање са аутоматским мониторима за SO₂, NO₂ и PM₁₀ се на сатном нивоу сливају у централни рачунар смештен на ИТ одељењу ГЗЈЗ.

На основу добијених података и критеријума за одређивање индекса квалитета ваздуха (Табела 1) аутоматски се израчунава индекс квалитета ваздуха. Ова радња се понавља сваког сата током целог дана (24 пута) и у потпуности је аутоматизована тако да је немогућа било чија интервенција са стране, па ни наша, и није могуће утицати на израчунати индекс квалитета ваздуха.

За оцену квалитета ваздуха користе се критеријуми прописани CAQI индексом квалитета ваздуха развијеним у од стране Европске Уније, European Regional Development Fund, Regional Initiative Project.

Агенција за заштиту животне средине, са друге стране, прикупља податаке из целе Србије, и на територији Београда врши контролу квалитета ваздуха на 6 мерних места аутоматским мерним станицама. Агенција даје тумачење такође на сатном нивоу, али за просечно загађање ваздуха за последња 24 сата, док ГЗЈЗ даје тумачење на сатном новоу за последњих сат времена. Зато постоје разлике у тумачењу истог резултата.

Лакше је разумети шта то заправо значи на конкретном примеру.

Нпр. у 16 часова и ГЗЈЗ и Агенција измерили су исту средњу вредност загађености ваздуха 70 (таб 1. грид). ГЗЈЗ према CAQI израчунава просек са свих станица у претходном сату и оцењује ваздух као прихватљив јер та вредност (нпр. 70) одговара критеријуму прихватљив (таб 1. грид). Иста вредност (70) у 16 часова на сајту Агенције оцењена је као загађен. Како то? Зашто та разлика? Зато што Агенција не тумачи квалитет ваздуха на основу те вредности која нам је иста у 16 часова (70) већ посматра просек свих вредности од 16 часова јуче до 16 часова данас као основе за тумачење нивоа загађености.

То заправо значи изјашњавање о нивоу загађености ваздуха на 24-сатном нивоу.

Зато, иако нам је вредност загађења у 16 часова иста (70), Агенција тумачи да је ваздух, гледано у целини у том периоду био загађен јер је у већем броју сати за посматраних 24 часа (од 16:00 јуче до 16:00 данас) то заиста и био. Разлика је не у измереним вредностима у датом моменту, која је иста, већ у начину тумачења загађености (на сатном нивоу, и за 24 часа). И један и други начин тумачења су легитимни.

Према томе, оцена Агенције је строжија, јер је ваздух посматран у периоду од 24 часа (од 16:00 јуче до 16:00 данас) у просеку заиста био загађен. Свакако, могућа је и обрнута ситуација у којој би индекс квалитета ваздуха израчунат на основу просека у последња 24 сата могао бити повољнији у однос на онај израчунат на основу мерења из претходног сата.

Одлука да се квалитет ваздуха оцењује на сатном нивоу донета је да би грађанин, када погледа апликацију, знао какво је загађење ваздуха овог момента у 16 часова и да ли нпр. може сада да изведе дете из куће. Нису стављане бројачане вредности зато што се оне у посматраном сату - 16 часова - уопште не разликују од вредности које мери Агенција.

Мишљења смо да вредност из примера (70) није битна за грађанина већ је битна експлицитна, једноставна информација, какав је ваздух сада. На тај начин се из великог броја података добија информација: једноставна, практична и свима разумљива која у датом моменту може да буде корисна да знамо шта да радимо.

Већ следећи сат велика је вероватаноћа да ће се подаци променити. Свакој категорији квалитета ваздуха придружене су једноставне здравствене препоруке за понашање опште популације и посебно осетљивих група које је сачинио тим лекара специјалиста хигијене Градског завода за јавно здравље, Београд. Препоруке су формиране на основу стручне литературе и препорука које се користе у ЕУ и САД. Важно је нагласити да ни у једном случају у коришћеној литератури не постоји препорука да се носе маске, без обзира на ниво загађења, већ је акценат на смањењу активности и боравку на отвореном простору.

Поред тога, у складу са важећом законском регулативом формирају се детаљни месечни извештаји са подацима квалитета ваздуха у Београду и достављају Секреаријату за заштиту животне средине града Београда.

Табела 1. Вредности, значење и представљање индекса квалитета ваздуха (ИЗВОР: http://airqualitynow.eu/about_indices_definition.php )

Јануар 2020.

Градски завод за јавно здравље, Београд