Bezbedniji saobraćaj - zdraviji grad: Dan zdravih gradova 20. maj 2022.

Rad na unapređenju zdravlja stanovnika urbanih zajednica, dobija poseban podsticaj promovisanjem kocepta zdravih gradova, koji se dinamično razvijao u poslednjih 30 godina. Na globalnom planu, posvećivanje pažnje zdravlju urbanih sredina, od posebne je važnosti prvenstveno zbog tri grupe zdravstvenih stanja koja najviše opterećuju zdravlje gradske populacije – hroničnih nezaraznih bolesti, epidemija zaraznih bolesti i povreda. Uzevši u obzir podatak da preko 55% svetskog stanovništva živi u gradovima, i da je procenjeno da će taj broj do 2050. iznositi 68%, potpuno je jasno da faktori koji utiču na zdravlje u gradskoj sredini značajno doprinose opštem izgledu parametara zdravstvenog stanja svetske populacije.

Udruženom incijativom za obeležavanje Dana zdravih gradova 20. maja 2022. Institut za javno zdravlje Niš, Institut za javno zdravlje Vojvodine i Gradski zavod za javno zdravlje Beograd posvetiće pažnju različitim aspektima poboljšanja zdravlja gradskog stanovništva. Aktivnosti Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd biće posebno fokusirane na pitanja uticaja bezbednosti u saobraćaju na zdravlje gradske populacije.



Posledice neusklađenosti gradske sredine sa zdravstvenim potrebama stanovnika, najjednostavnije se oslikava kroz tri prethodno pomenute grupe poremećaja zdravlja. Na pojavu i tok različitih hroničnih nezaraznih bolesti, uticaj mogu ostvariti značajno zastupljeni nezdravi stilovi života u gradskim uslovima, neadekvatni uslovi rada, nedovoljno zelenih površina za rekreaciju, buka i sl. Povrede sa druge strane, često su posledica nekvalitetne gradske infrastrukture, nebezbednih uslova za odvijanje saobraćaja i loših uslova stanovanja. Neadekvatna sanitarno-higijenska situacija, neorganizovano upravljanje otpadom i prenaseljenost, važni su faktori za pojavu epidemija treće pomenute grupe bolesti u gradskoj sredini – infektivnih bolesti. Uočava se da se do boljeg zdravstvenog stanja stanovnika jednog grada može doći različitim javnozdravstvenim i drugim intervencijama, a koje se najopštije mogu posmatrati kao intervencije u sferama planiranja, sprovođenja planiranih ciljeva, unapređenja postojećih sadržaja, kao i adekvatnog održavanja svih raspoloživih resursa.

Dostizanje ciljeva zdravog grada kroz napore na uvećanju bezbednosti u saobraćaju, ima svoje potpuno opravdanje na više nivoa posmatranja. Politike koje zastupaju održivost u saobraćaju uključuju planiranje razvoja gradske infrastrukture, uz isticanje i promovisanje javnog prevoza, bezbednog učešća u saobraćaju, bezbednog pešačenja i vožnje bicikla, kao i uvođenja vozila na električni pogon, a sveukupno ostvaruju uticaj na zdravlje, zagađenost vazduha, saobraćajne gužve, klimatske promene, a takođe i na samu privlačnost gradskih sredina za život. Neke od putanja za ostvarenje ovih ciljeva jesu i: integrisanje razvojnih politika iz oblasti sabraćaja sa ostalim razvojnim strategijama; podsticanje veće zastupljenosti pešačenja, upotrebe javnog prevoza i bicikala; podsticanje promena u navikama (zajedničko korišćenje automobila, vožnja sa manjom potrošnjom goriva); ograničenja brzine na primerenim mestima. Uključivanje ovih pristupa u nacionalne programe, dodatno upotpunjuje podršku u rešavanju lokalnih izazova.

Važnost bezbednosti u saobraćaju, kao jednog od nosećih stubova poboljšanja zdravstvenog stanja gradske populacije, najbolje se uočava kroz sledeće podatke – u svetu, oko 20-50 miliona ljudi godišnje pretrpi povredu u saobraćaju, dok 1,3 miliona izgubi život. Saobraćajne nezgode predstavljaju značajan uzrok smrti u svim starosnim grupama, a u grupi dece i mladih 5-29 godina su među vodećim uzrocima smrti u svetu. Gradovi, kao mesta sa izuzetno razvijenom i gustom saobraćajnom mrežom, nameću se kao prirodan izbor u javnozdravstvenim naporima za povećanje bezbednosti u saobraćaju. Sa druge strane, važnost razvijenosti zemlje takođe se povezuje sa posledicama saobraćajnih nezgoda – pokazano je da je u zemljama sa niskim prihodima, rizik od stradanja u saobraćajnoj nezgodi 3 puta veći od rizika u zemljama sa visokim prihodima. Ekonomske posledice saobraćajnih nezgoda dodatno pogoršavaju problem – procenjuje se da će saobraćajne nezgode sa ili bez smrtnog ishoda, u periodu od 2015 - 2030 godine, koštati svet oko 1,8 biliona američkih dolara, što je iznos u visini 0,12% globalnog BDP godišnje. Uspešna prevencija saobraćajnih nezgoda, kao ključni aspekt bezbednosti u saobraćaju, zahteva uključivanje svih učesnika u saobraćaju – vozača, putnika, biciklista, pešaka. Posebno ranjive grupe učesnika u saobraćaju jesu pešaci, biciklisti i motociklisti, koji čine više od polovine svih poginulih u saobraćajnim nezgodama. Sprečavanje povređivanja i povećanje saobraćajne bezbednosti uopšte, važni su ciljevi za postizanje bolje zdravstvene slike u gradovima.



Dodatno, različiti aspekti urbanog planiranja dopunjuju celokupnu preventivnu strategiju, pružajući infrastrukturnu potporu za njeno ostvarenje. Pokazano je da nebezbedan dizajn saobraćajnica povećava rizike za sve učesnike u saobraćaju. Takođe je utvrđeno da se primenom različitih mera u sferi kontrole i upravljanja saobraćajem može doprineti boljoj bezbednosti na putevima. Navodimo neke od ovih mera:

•    odvajanje prostora za pešački i biciklistički saobraćaj
•    upravljanje i kontrola brzine kretanja
•    postavljanje adekvatnih bezbednosnih barijera
•    upravljanje saobraćajem na gradskom nivou
•    podsticanje upotrebe javnog gradskog prevoza
•    unapređenje bezbednosti raskrsnica
•    otkrivanje i regulacija kritičnih mesta
•    unapređenje kvaliteta puteva, i njihovo održavanje
•    unapređenje signalizacije i upravljanja signalizacijskim sistemom

BEZBEDNOST PRE SVEGA: -    Uvek vezujte sigurnosne pojaseve, bilo da sedite ne prednjim ili zadnjim sedištima. -    Koristite bezbednosna sedišta za prevoz dece. -    Uvek koristite kacigu kada vozite motocikl, bicikl i sl. -    Ukoliko ste pod dejstvom alkohola ili psihoaktivnih supstanci – nemojte voziti. -    Poštujte ograničenja brzine. -    Ne koristite mobilni telefon dok vozite.

Koncept zdravog grada

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) naglašava da je, kada razmišljamo o konceptu zdravog grada, važnost procesa putem kojih težimo da postignemo određene ciljeve u zdravlju, veća od važnosti dostizanja samih krajnjih ishoda. Ukoliko u određenom gradu postoji svest o značaju zdravlja, kao i aktivni procesi koji teže da određene ciljeve u zdravlju ostvare, trenutno zdravstveno stanje posmatrane zajednice ne mora biti ključan činilac u odlučivanju da li je grad u celini „zdrav“. Čak ni dostizanje ciljeva iskazanih u određenim zdravstvenim parametrima ne može biti pouzdan pokazatelj da li su jedan određen grad ili zajednica „zdravi“. Zdravim gradom se smatra zajednica koja neprekidno radi na stvaranju i unapređenju fizičkog i socijalnog okruženja, kao i na uvećanju onih resursa koji omogućavaju ljudima da se uzajamno podržavaju u ostvarivanju svih životnih potreba i maksimalnom razvitku ličnih potencijala. Posvećenost zdravlju i organizovani napori na ostvarenju ideala zdravog grada, zahtevi su koji se stavljaju pred one koji žele da svoju zajednicu u kojoj žive učine zdravom.

Koji su osnovni ciljevi koje treba da dostigne jedan zdrav grad? Svetska zdravstvena organizacija (SZO) navodi niz dostignuća, čijem ostvarenju treba da teži jedan zdrav grad:

•    čisto, bezbedno i kvalitetno fizičko okruženje (npr. objekti za stanovanje)
•    negovanje ekosistema koji je stabilan u sadašnjosti, i dugoročno održiv
•    snažna zajednica, u kojoj se baštine odnosi međusobnog uvažavanja i podrške
•    visok stepen uključenosti i nadzora od strane građana u procesima donošenja odluka koje utiču na njihove živote, zdravlje i blagostanje
•    obezbeđivanje osnovnih životnih potreba (hrana, voda, bezbednost, stanovanje, prihodi itd.) za sve stanovnike grada
•    dostupnost raznih resursa i raznolikih iskustava, sa mogućnostima široke ponude kontakata, interakcije i komunikacije
•    raznovrsna, vitalna i inovativna ekonomija
•    povezanost sa prošlošću grada, kroz vezu sa njegovim kulturnim nasleđem, kao i sa drugim zajednicama i pojedincima
•    dostupna i kvalitetna zdravstvena zaštita
•    dobro zdravlje zajednice (visoke vrednosti pokazatelja zdravlja i niske vrednosti pokazatelja oboljevanja)