Падови се могу спречити – препознајте факторе ризика на време
КОЛИКО СУ ПАДОВИ ЧЕСТИ?Падови, са преко 684.000 фаталних исхода, представљају други водећи узрок смрти од ненамерних повреда у свету, после повреда у саобраћају, а уједно и најчешћи начин нефаталног повређивања - свака друга повреда настаје услед пада.
КО ЈЕ ПОД НАЈВЕЋИМ РИЗИКОМ ОД ПАДОВА И ЊИХОВИХ ПОСЛЕДИЦА?
У свим регионима света, стопа смртности је највећа међу особама старијим од 60 година. Ризик од падова расте са старошћу. Како људи старе, многе њихове способности почињу да се погоршавају - вид и мишићи постају слабији, координација покрета и равнотежа бивају све лошији. Процењује се да је свака трећа особа старости 65 и више година, односно свака друга особа старости 85 и више година, у повећаном ризику од пада.
Друга високоризична група су деца. Падови у детињству настају углавном као резултат развојних фаза кроз које пролазе, урођене радозналости и све већег нивоа независности који се поклапа са изазовнијим понашањем.
КОЈИ СУ НАЈЧЕШЋИ УЗРОЦИ ПАДОВА?
Не постоји јединствен узрок за све падове. Фактори ризика су бројни и често повезани, а најчешћи узрочни и доприносећи фактори су: слабост мишића, и то пре свега доњег дела тела, недостатак витамина Д, потешкоће у балансирању, употреба лекова који утичу на когнитивне способности, који изазивају вртоглавицу или поспаност, проблеми са видом, бол у стопалима и неадекватна обућа.
КОЈЕ СУ НАЈЧЕШЋЕ ПОСЛЕДИЦЕ ПАДОВА?
Падови могу бити опаснији него што се у првом тренутку чини. Повреде варирају од минималних - попут модрица и посекотина, до веома озбиљних - попут прелома костију, пре свега прелома кука, и повреда главе. Треба имати у виду да су падови један од водећих узрока хоспитализације, нарочито међу старијим особама. Они такође могу довести до дуготрајне инвалидности, утичући на мобилност, независност и квалитет живота, како појединца тако и читаве његове породице.
Једна од најчешћих последица падова јесте и повећан страх од пада који доводи до губитка самопоуздања и смањења покретљивости, и често резултује новим падом.
КАКО МОЖЕМО СПРЕЧИТИ ПАДОВЕ?
Постоји много тога што можете учинити како бисте ризик од пада свели на минимум код себе али и код својих ближњих:
• Идите на редовне лекарске прегледе!
• Храните се здраво и пијте довољно течности.
• Трудите се да се свакога дана довољно крећете (минимум 30 минута шетње дневно).
• Редовно радите вежбе које одржавају и поспешују координацију и равнотежу.
• Водите рачуна о лековима које ви и ваши ближњи користите.
• Носите адекватну обућу која не клиза.
• Избегавајте ризична понашања (употребу алкохола и психоактивних супстанци) .
• Учините свој дом безбеднијим- уверите се да је адекватно осватљен и да има ограду или рукохвате на степеништу и рукохвате у тоалетним просторијама.
| ДАН ПОДИЗАЊА СВЕСТИ О СПРЕЧАВАЊУ ПАДОВА Дан подизања свести о могућностима спречавања падова обележава се сваке године 22.септембра, са почетком јесени. Циљ обележавања овог датума јесте подизање свести опште и стручне јавности о опасностима настанка падова и њихових последица, нарочито код старијих особа. Овај дан је први пут обележен 2007. године у Сједињеним Америчким Државама од стране четири националне коалиције за превенцију падова, а већ наредне, 2008. године Национална радна група за превенцију падова под покровитељством Националног савета за старење предложила је да се овај дан обележава истог дана као почетак јесени, кад је сунце ниже на небу - што старијим особам са проблемима са видом омогућава безбедније кретање. Током протеклих година многе државе широм света су се укључиле у обележавање овог веома значајног јавно здравственог датума. |
