Padovi se mogu sprečiti – prepoznajte faktore rizika na vreme
KOLIKO SU PADOVI ČESTI?Padovi, sa preko 684.000 fatalnih ishoda, predstavljaju drugi vodeći uzrok smrti od nenamernih povreda u svetu, posle povreda u saobraćaju, a ujedno i najčešći način nefatalnog povređivanja - svaka druga povreda nastaje usled pada.
KO JE POD NAJVEĆIM RIZIKOM OD PADOVA I NJIHOVIH POSLEDICA?
U svim regionima sveta, stopa smrtnosti je najveća među osobama starijim od 60 godina. Rizik od padova raste sa starošću. Kako ljudi stare, mnoge njihove sposobnosti počinju da se pogoršavaju - vid i mišići postaju slabiji, koordinacija pokreta i ravnoteža bivaju sve lošiji. Procenjuje se da je svaka treća osoba starosti 65 i više godina, odnosno svaka druga osoba starosti 85 i više godina, u povećanom riziku od pada.
Druga visokorizična grupa su deca. Padovi u detinjstvu nastaju uglavnom kao rezultat razvojnih faza kroz koje prolaze, urođene radoznalosti i sve većeg nivoa nezavisnosti koji se poklapa sa izazovnijim ponašanjem.
KOJI SU NAJČEŠĆI UZROCI PADOVA?
Ne postoji jedinstven uzrok za sve padove. Faktori rizika su brojni i često povezani, a najčešći uzročni i doprinoseći faktori su: slabost mišića, i to pre svega donjeg dela tela, nedostatak vitamina D, poteškoće u balansiranju, upotreba lekova koji utiču na kognitivne sposobnosti, koji izazivaju vrtoglavicu ili pospanost, problemi sa vidom, bol u stopalima i neadekvatna obuća.
KOJE SU NAJČEŠĆE POSLEDICE PADOVA?
Padovi mogu biti opasniji nego što se u prvom trenutku čini. Povrede variraju od minimalnih - poput modrica i posekotina, do veoma ozbiljnih - poput preloma kostiju, pre svega preloma kuka, i povreda glave. Treba imati u vidu da su padovi jedan od vodećih uzroka hospitalizacije, naročito među starijim osobama. Oni takođe mogu dovesti do dugotrajne invalidnosti, utičući na mobilnost, nezavisnost i kvalitet života, kako pojedinca tako i čitave njegove porodice.
Jedna od najčešćih posledica padova jeste i povećan strah od pada koji dovodi do gubitka samopouzdanja i smanjenja pokretljivosti, i često rezultuje novim padom.
KAKO MOŽEMO SPREČITI PADOVE?
Postoji mnogo toga što možete učiniti kako biste rizik od pada sveli na minimum kod sebe ali i kod svojih bližnjih:
• Idite na redovne lekarske preglede!
• Hranite se zdravo i pijte dovoljno tečnosti.
• Trudite se da se svakoga dana dovoljno krećete (minimum 30 minuta šetnje dnevno).
• Redovno radite vežbe koje održavaju i pospešuju koordinaciju i ravnotežu.
• Vodite računa o lekovima koje vi i vaši bližnji koristite.
• Nosite adekvatnu obuću koja ne kliza.
• Izbegavajte rizična ponašanja (upotrebu alkohola i psihoaktivnih supstanci) .
• Učinite svoj dom bezbednijim- uverite se da je adekvatno osvatljen i da ima ogradu ili rukohvate na stepeništu i rukohvate u toaletnim prostorijama.
| DAN PODIZANJA SVESTI O SPREČAVANJU PADOVA Dan podizanja svesti o mogućnostima sprečavanja padova obeležava se svake godine 22.septembra, sa početkom jeseni. Cilj obeležavanja ovog datuma jeste podizanje svesti opšte i stručne javnosti o opasnostima nastanka padova i njihovih posledica, naročito kod starijih osoba. Ovaj dan je prvi put obeležen 2007. godine u Sjedinjenim Američkim Državama od strane četiri nacionalne koalicije za prevenciju padova, a već naredne, 2008. godine Nacionalna radna grupa za prevenciju padova pod pokroviteljstvom Nacionalnog saveta za starenje predložila je da se ovaj dan obeležava istog dana kao početak jeseni, kad je sunce niže na nebu - što starijim osobam sa problemima sa vidom omogućava bezbednije kretanje. Tokom proteklih godina mnoge države širom sveta su se uključile u obeležavanje ovog veoma značajnog javno zdravstvenog datuma. |
