Међународни дан деце оболеле од рака - 15. фебруар 2023.

Подизање свести о малигним болестима у дечјем узрасту, важан је задатак који се обавља здружено са циљем пружања подршке напорима за обезбеђивање адекватне дијагностике, лечења и неопходне помоћи родитељима и породицама. Међународни дан деце оболеле од рака (15. фебруар) установљен је 2002. године ради уједињавања активности и слања јасне поруке у контексту претходно побројаних циљева. Утемељивач обележавања овог датума била је Међународна кофедерација Удружења родитеља деце оболеле од рака, док је део Календара јавног здравља у Републици Србији постао 2013. године.

Светска здравствена организација (СЗО) процењује да се у свету годишње постави око 400.000 дијагноза малигних болести код деце узраста 0 - 19 година. Најчешће врсте малигних болести у дечјем узрасту биле су леукемије, тумори мозга, лимфоми, неуробластом и Вилмсов тумор. Рана и тачна дијагноза малигних болести код деце, праћена ефективним лечењем, треба да буде циљ сваког учинковитог приступа у контроли ових болести.

Успех излечења рака код деце је велики, знатно већи него у популацији одраслих. У високоразвијеним земљама света, стопа преживљавања прелази 80%. Рано откривање и тачна дијагноза малигних болести код деце могу значајно утицати на повећање вероватноће преживљавања, бољи одговор болести на терапију као и мање скупо и мање интензивно лечење. Сматра се да концепт ране дијагнозе малигне болести код деце обухвата три компоненте: знање и свест родитеља и здравствених радника о потенцијалним симптомима болести; тачну и благовремену клиничку процену и постављање дијагнозе; брз приступ потребној терапији. Постизање бољег ефекта програма који промовишу адекватан приступ у раном препознавању и тачној дијагностици малигних болести у дечјем узрасту, оствариво је као заједнички циљ (који обухвата и заједничку акцију) владиних тела, невладиних организација као и родитељских и удружења грађана.

Укупан број предшколске деце оболеле од малигних неоплазми у Београду, према подацима из популационог регистра за рак износи 20 у 2021. години. Стопа регистроване оболеле деце овог узраста на 100.000 деце износи 16.1. У периоду од 2012. до 2021. године, најчешће малигне болести код деце предшколског узраста се односе на малигне неоплазме крви и лимфног ткива, знатно ређи су малигнитети ока, мозга и других делова централног нервног система у посматраних 10 година, а затим злоћудни тумори мокраћно-полног система, штитне жлезде и др. жлезда са унутрашњим лучењем, као и кости, коже и везивног ткива.

Током 2021. године у популационом регистру за рак регистровано је укупно 35 деце оболелe од малигних неоплазми у Београду у узрасту од 7 - 19 година. У 2021. години, малигне болести (неоплазме) деце и омладине узраста 7 – 19 година имају стопу оболевања од 16,3/100.000. Према групама дијагноза, као најчешће у овој добној групи у 2021. години издвајају се малигне неоплазме крви и лимфног ткива, злоћудни тумори кости, коже, везивног ткива и тумори дојке. По учесталости затим следе злоћудни тумори мушких полних органа и злоћудни тумори ока, мозга и других делова ЦНС-а.