Недеља имунизације у Европи 23.4 – 29.4.2023.

Недеља имунизације у Европи 23.4 – 29.4.2023. године је годишњи догађај чији је општи циљ повећање обухвата имунизацијом јачањем уверења о потреби заштите сваког детета од болести које се могу спречити вакцинацијом, са посебним акцентом на децу из тешко доступних вулнерабилних и маргинализованих група, који је иницирала СЗО у октобру 2005. године.

Ове године обележава се осамнаеста по реду недеља имунизације у Европском региону СЗО под слоганом „Превазиђимо неједнакости“ у доба пандемије COVID-19 и даље, са циљем да се свима у свакој земљи омогући подједнака доступност вакцина у циљу спречавања болести и компликација, а што би било у корелацији са дужим и здравим животом. Дуже од два века вакцине доприносе безбеднијем свету, од прве вакцине против великих богиња до најновијих mRNA које се користе у превенцији тешких облика COVID-19. И у овим условима, одржавање континуитета у спровођењу националних програма имунизације има приоритет који ни на који начин не сме бити угрожен.  Посебну пажњу треба обратити и на ризичне групе када су у питању поједине болести које се могу спречити вакцинацијом (грип, пнеумококна болест, инфекција изазвана респираторним синцицијелним вирусом...).

 Обухват ДТП3 је пао на 81% на глобалном нивоу у 2021. години, односно око 25 милиона деце је осетљиво на болести против који се спроводи ДТП имунизација, што је највећи број од 2008. године.

Овим се број деце која нису вакцинисана ниједном дозом било које вакцине из проширеног програма попео на 18 милиона и за 5 милиона је већи у односу на 2019. годину. Ова деца живе углавном у земљама које су захваћене конфликтима  на Афричком континенту и Југоисточној Азији где је угрожена здравствена заштита  дуже време и  где je немогуће спровести теренске активности.   
 
 У 10 земаља света  региструје се 60% невакцинисане и непотпуно вакцинисане деце са ДТП. Те земље су: Индија, Нигерија, Бразил, ДР Конго, Етиопија, Пакистан, Ангола, Индонезија, Филипини, Mијанмар.

У 2021. години просечан обухват  на глобалном нивоу вакцинама против 11 болести је износио 71%, у односу на 1980. годину (8%).

Процењује се да ће се у периоду 2021-2030. године превенирати имунизацијом 51 милион смртних исхода,  односно да ће вакцинацијом против морбила бити спашено близу 19 милиона живота, а вакцинацијом против хепатитиса В 14 милиона живота.

У 2022. години навршиле су се 24 године од последњег регистрованог аутохтоног случаја дечије парализе изазваног дивљим полиовирусом у Европском региону СЗО (Турска 1998. год.). Све земље региона стекле су статус земаља без полиомијелитиса у јуну 2002. године и тај статус се одржава пуних 20 година.

Према подацима СЗО, укупан број пријављених случајева полиомијелитиса на глобалном нивоу у 2022. години износио је 30 (шест је пријављено у 2021. години). Сви случајеви су изазвани типом 1 дивљег вируса полиомијелитиса (енг. WPV1). Последњи случајеви полиомијелитиса изазвани типом 3(WPV3) регистровани су 2012. године. Полио се ендемски и даље одржава у две земље (Пакистан и Авганистан) у којима су регистрована 22 случаја док је осам регистровано у неендемском Мозамбику. Тип 2 вируса дечије парализе је искорењен 2015. године, а тип 3 вируса дечије парализе 2019. године (полиомијелитис изазван типом 2 вируса се не региструје од 1999. године, а типом 3 од 2012. године). Од априла 2016. године све земље које у својим програмима имунизације примењују оралну полио вакцину искључиле су из даље примене вакцину која садржи вакцинални полио вирус тип 2. Од 2021. године ОПВ се више не примењује у нашој земљи, а последња ревакцинација против ове болести спроводи се код деце пред полазак у школу. Украјинска криза са миграцијом са територија где је регистровано епидемијско јављање cVDV2, а прекинуто спровођење започете кампање имунизације у фебруару 2022. године представља јавноздравствени ризик за Европски регион СЗО.               

Према подацима СЗО, односно EЦДЦ бележи се пораст број случајева морбила током 2022. године у односу на 2021. годину.  Закључно са децембром  регистрована су  904 случаја морбила у 27 земаља Европе (у 10 је регистровано око 92% свих случајева, од којих највише у Таџикистану 451), док су 2019. године била регистрована 104.442 случаја. Међу оболелима нису регистровани смртни случајеви. Највиша стопа инциденције се бележи у узрасту испод једне године живота 17,63/100.000, а више од 75% су случајеви који су невакцинисани или са непознатим вакциналним статусом. У циркулацији се региструје присуство генотипова B3 и D8  вируса морбила.

За време трајања пандемије COVID-19 у скоро четвртини земаља света је прекидана или одлагана имунизација ММР вакцином, а у великом броју земаља дошло је до значајног пада обухвата.

У 29 земаља Европског региона СЗО закључно са 2020. годином прекинута је трансмисија морбила дуже од 36 месеци, на основу података Европске верификационе комисије за елиминацију морбила/рубеле, кроз четири виртуелна састанка и достављене документације из 43 земље. Такође, трансмисија рубеле је прекинута у 41 земљи. Укупно 29 од 53 земље имају статус елиминације и морбила и рубеле. У шест земаља које су претходно елиминисале морбиле дошло је до поновног успостављања трансмисије вируса (Албанија, Чешка, Велика Британија, Литванија, Словачка, Узбекистан), након великих епидемија током 2018 и 2019. године. Србија се од успостављања извештавања 2013.године налази у групи земаља у којој се морбиле одржавају ендемски.

Редукција броја оболелих, као и потпријављивање се може објаснити применом  медицинских и немедицинских мера у превенцији COVID-19 (физичке дистанце, маски, затварања школа, остајања код куће, забраном масовних догађаја, затварањем граница и других мера у превенцији COVID-19).

Средином јануара 2023. године у нашој земљи пријављена је епидемија морбила, после 5 година од последње,  на територији града Смедерева, а потом случајеви оболевања у Новом Саду и породична епидемија у Београду. Закључно са 20.4. регистровано је 48 случајева, од којих 51% су деца млађа од две године, 44% је било хоспитализовано, 41% са утврђеним извором инфекције, 78% невакцинисано.

И даље је неопходно континуирано спроводити основне стратегије према плану активности елиминације морбила које се односе на достизање и одржавање обухвата преко 95% у свим административним јединицама, достизање и одржавање индикатора квалитета у активном надзору и спровођење допунске имунизације невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних лица.
 
Поруке Недеље имунизације у Европском региону СЗО

Доносиоци одлука треба да креирају професионални, едукативни и социјални систем подједнаке доступности вакцина.

•    Здравствени радници треба да буду кључни извор информација о вакцинама за родитеље. Изградњом поверења у вакцине спашавају се животи.

•    Сваки родитељ треба да игра кључну улогу у заштити своје деце избором да их вакцинише. Свако дете заслужује да буде заштићено од вакцинама превентабилних болести.

•    Истраживачи на пољу вакцина спасили су милионе живота развојем безбедних и ефикасних вакцина.

•    Радећи на томе да свако дете прими потребне вакцине бивамо заслужни за креирање будућности без вакцинама превентабилних болести.

•    Вакцине штите од болести, спашавају животе и стварају основу за дуг и здрав живот.

•    Вакцинацијом против заразних болести не штите се само вакцинисани, већ и они око њих.


•    Морбили су једна од најзаразнијих болести. Невакцисана деца испод пет година живота су у највећем ризику од оболевања и компликација, укључујући смртни исход. Вакцинацијом можемо елиминисати морбиле.

•    Рубела инфекција код трудница може изазвати побачај или конгениталне малфомације плода. Вакцинацијом у детињству штити се особа цео живот.

•    Вакцина против хепатитиса Б је 95% ефикасна у превенцији инфекције, развоју хроничне болести и карцинома јетре узроковане хепатитисом Б.

Достизање и одржавање колективног имунитета популације против заразних болести вакцинацијом је суштина заједничких напора у свим земљама света.