Nedelja imunizacije u Evropi 23.4 – 29.4.2023.
Nedelja imunizacije u Evropi 23.4 – 29.4.2023. godine je godišnji događaj čiji je opšti cilj povećanje obuhvata imunizacijom jačanjem uverenja o potrebi zaštite svakog deteta od bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom, sa posebnim akcentom na decu iz teško dostupnih vulnerabilnih i marginalizovanih grupa, koji je inicirala SZO u oktobru 2005. godine.Ove godine obeležava se osamnaesta po redu nedelja imunizacije u Evropskom regionu SZO pod sloganom „Prevaziđimo nejednakosti“ u doba pandemije COVID-19 i dalje, sa ciljem da se svima u svakoj zemlji omogući podjednaka dostupnost vakcina u cilju sprečavanja bolesti i komplikacija, a što bi bilo u korelaciji sa dužim i zdravim životom. Duže od dva veka vakcine doprinose bezbednijem svetu, od prve vakcine protiv velikih boginja do najnovijih mRNA koje se koriste u prevenciji teških oblika COVID-19. I u ovim uslovima, održavanje kontinuiteta u sprovođenju nacionalnih programa imunizacije ima prioritet koji ni na koji način ne sme biti ugrožen. Posebnu pažnju treba obratiti i na rizične grupe kada su u pitanju pojedine bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom (grip, pneumokokna bolest, infekcija izazvana respiratornim sincicijelnim virusom...).
Obuhvat DTP3 je pao na 81% na globalnom nivou u 2021. godini, odnosno oko 25 miliona dece je osetljivo na bolesti protiv koji se sprovodi DTP imunizacija, što je najveći broj od 2008. godine.
Ovim se broj dece koja nisu vakcinisana nijednom dozom bilo koje vakcine iz proširenog programa popeo na 18 miliona i za 5 miliona je veći u odnosu na 2019. godinu. Ova deca žive uglavnom u zemljama koje su zahvaćene konfliktima na Afričkom kontinentu i Jugoistočnoj Aziji gde je ugrožena zdravstvena zaštita duže vreme i gde je nemoguće sprovesti terenske aktivnosti.
U 10 zemalja sveta registruje se 60% nevakcinisane i nepotpuno vakcinisane dece sa DTP. Te zemlje su: Indija, Nigerija, Brazil, DR Kongo, Etiopija, Pakistan, Angola, Indonezija, Filipini, Mijanmar.
U 2021. godini prosečan obuhvat na globalnom nivou vakcinama protiv 11 bolesti je iznosio 71%, u odnosu na 1980. godinu (8%).
Procenjuje se da će se u periodu 2021-2030. godine prevenirati imunizacijom 51 milion smrtnih ishoda, odnosno da će vakcinacijom protiv morbila biti spašeno blizu 19 miliona života, a vakcinacijom protiv hepatitisa V 14 miliona života.
U 2022. godini navršile su se 24 godine od poslednjeg registrovanog autohtonog slučaja dečije paralize izazvanog divljim poliovirusom u Evropskom regionu SZO (Turska 1998. god.). Sve zemlje regiona stekle su status zemalja bez poliomijelitisa u junu 2002. godine i taj status se održava punih 20 godina.
Prema podacima SZO, ukupan broj prijavljenih slučajeva poliomijelitisa na globalnom nivou u 2022. godini iznosio je 30 (šest je prijavljeno u 2021. godini). Svi slučajevi su izazvani tipom 1 divljeg virusa poliomijelitisa (eng. WPV1). Poslednji slučajevi poliomijelitisa izazvani tipom 3(WPV3) registrovani su 2012. godine. Polio se endemski i dalje održava u dve zemlje (Pakistan i Avganistan) u kojima su registrovana 22 slučaja dok je osam registrovano u neendemskom Mozambiku. Tip 2 virusa dečije paralize je iskorenjen 2015. godine, a tip 3 virusa dečije paralize 2019. godine (poliomijelitis izazvan tipom 2 virusa se ne registruje od 1999. godine, a tipom 3 od 2012. godine). Od aprila 2016. godine sve zemlje koje u svojim programima imunizacije primenjuju oralnu polio vakcinu isključile su iz dalje primene vakcinu koja sadrži vakcinalni polio virus tip 2. Od 2021. godine OPV se više ne primenjuje u našoj zemlji, a poslednja revakcinacija protiv ove bolesti sprovodi se kod dece pred polazak u školu. Ukrajinska kriza sa migracijom sa teritorija gde je registrovano epidemijsko javljanje cVDV2, a prekinuto sprovođenje započete kampanje imunizacije u februaru 2022. godine predstavlja javnozdravstveni rizik za Evropski region SZO.
Naša zemlja je u neposrednom okruženju zemalja koje je SZO proglasila zemljama visokog rizika za uspostavljanje transmisije u slučaju importovanja divljeg poliovirusa, a i sama je u grupi zemalja sa umerenim (srednjim) rizikom. Osim toga, više puta je potvrđen ilegalni transport i u prethodnim godinama veoma aktuelan boravak (azilanti i migranti) u Srbiji osoba iz zemalja u kojima se polio endemski održava (Avganistan, Pakistan), kao i iz drugih zemalja.
Za vreme trajanja pandemije COVID-19 u skoro četvrtini zemalja sveta je prekidana ili odlagana imunizacija MMR vakcinom, a u velikom broju zemalja došlo je do značajnog pada obuhvata.
U 29 zemalja Evropskog regiona SZO zaključno sa 2020. godinom prekinuta je transmisija morbila duže od 36 meseci, na osnovu podataka Evropske verifikacione komisije za eliminaciju morbila/rubele, kroz četiri virtuelna sastanka i dostavljene dokumentacije iz 43 zemlje. Takođe, transmisija rubele je prekinuta u 41 zemlji. Ukupno 29 od 53 zemlje imaju status eliminacije i morbila i rubele. U šest zemalja koje su prethodno eliminisale morbile došlo je do ponovnog uspostavljanja transmisije virusa (Albanija, Češka, Velika Britanija, Litvanija, Slovačka, Uzbekistan), nakon velikih epidemija tokom 2018 i 2019. godine. Srbija se od uspostavljanja izveštavanja 2013.godine nalazi u grupi zemalja u kojoj se morbile održavaju endemski.
Redukcija broja obolelih, kao i potprijavljivanje se može objasniti primenom medicinskih i nemedicinskih mera u prevenciji COVID-19 (fizičke distance, maski, zatvaranja škola, ostajanja kod kuće, zabranom masovnih događaja, zatvaranjem granica i drugih mera u prevenciji COVID-19).
Sredinom januara 2023. godine u našoj zemlji prijavljena je epidemija morbila, posle 5 godina od poslednje, na teritoriji grada Smedereva, a potom slučajevi obolevanja u Novom Sadu i porodična epidemija u Beogradu. Zакljučnо sа 20.4.rеgistrоvаnо је 48 slučајеvа, od kojih 51% su deca mlađa od dve godine, 44% je bilo hospitalizovano, 41% sa utvrđenim izvorom infekcije, 78% nevakcinisano.
I dalje je neophodno kontinuirano sprovoditi osnovne strategije prema planu aktivnosti eliminacije morbila koje se odnose na dostizanje i održavanje obuhvata preko 95% u svim administrativnim jedinicama, dostizanje i održavanje indikatora kvaliteta u aktivnom nadzoru i sprovođenje dopunske imunizacije nevakcinisanih i nepotpuno vakcinisanih lica.
Poruke Nedelje imunizacije u Evropskom regionu SZO
Donosioci odluka treba da kreiraju profesionalni, edukativni i socijalni sistem podjednake dostupnosti vakcina.
• Zdravstveni radnici treba da budu ključni izvor informacija o vakcinama za roditelje. Izgradnjom poverenja u vakcine spašavaju se životi.
• Svaki roditelj treba da igra ključnu ulogu u zaštiti svoje dece izborom da ih vakciniše. Svako dete zaslužuje da bude zaštićeno od vakcinama preventabilnih bolesti.
• Istraživači na polju vakcina spasili su milione života razvojem bezbednih i efikasnih vakcina.
• Radeći na tome da svako dete primi potrebne vakcine bivamo zaslužni za kreiranje budućnosti bez vakcinama preventabilnih bolesti.
• Vakcine štite od bolesti, spašavaju živote i stvaraju osnovu za dug i zdrav život.
• Vakcinacijom protiv zaraznih bolesti ne štite se samo vakcinisani, već i oni oko njih.
• Vакcinаciјоm prоtiv infекciје izаzvаnе humаnim pаpilоmа virusоm (HPV) mоžеmо prеvеnirаti 90% каrcinоmа grlićа mаtеricе.
• Zahvaljujuću vakcinaciji, broj slučajeva dečije paralize je od 1988. godine redukovan za 99%. Zajedno možemo iskoreniti polio.
• Morbili su jedna od najzaraznijih bolesti. Nevakcisana deca ispod pet godina života su u najvećem riziku od obolevanja i komplikacija, uključujući smrtni ishod. Vakcinacijom možemo eliminisati morbile.
• Rubela infekcija kod trudnica može izazvati pobačaj ili kongenitalne malfomacije ploda. Vakcinacijom u detinjstvu štiti se osoba ceo život.
• Vakcina protiv hepatitisa B je 95% efikasna u prevenciji infekcije, razvoju hronične bolesti i karcinoma jetre uzrokovane hepatitisom B.
Dostizanje i održavanje kolektivnog imuniteta populacije protiv zaraznih bolesti vakcinacijom je suština zajedničkih napora u svim zemljama sveta.
