Препоруке за заштиту од врућина
Последњих деценија у целом свету уочен је тренд изразитог пораста температуре ваздуха током летњих месеци и појава дужих пeриода изузетно топлог времена - тзв. топлотних таласа, када температурe атмосферског ваздуха од најмање 32°C трају три и више узастопних дана, а често су праћене и већом релативном влажношћу и смањењем брзине струјања ваздуха. Ови екстремни временски услови могу представљати озбиљан ризик по здравље, нарочито код оних група становништва која су посебно осетљиве на високе температуре, као што су мала деца, старије особе, труднице, особе са прекомерном телесном тежином, као и особе које болују од различитих хроничних болести (болести срца и крвних судова, респираторних обољења, дијабетеса и сл ). Такође су угрожене и особе изложене директном дејству сунчевих зрака попут оних који које вежбају или раде на отвореном, али и сви они који раде у неадекватно проветреним и недовољно расхлађеним просторијама.
КАКО ВРУЋИНЕ УТИЧУ НА НАШ ОРГАНИЗАМ?
Негативни ефекти изложености високим температурама и сунчевом зрачењу по наш организам су бројни:
Високе температуре могу погоршати респираторне тегобе код хроничних болесника, пре свега оних који болују од астме и хроничне опструктивне болести плућа, али могу имати негативан утицај и на диcajне путеве код мале деце. Могу довести до бронхоспазма (грчења мишића дисајних путева), надражaјног кашља и отежаног дисања.
На врућини долази до ширења крвних судова, што снижава крвни притисак. Ноге често отичу услед слабије циркулације и последичног заостајања течности у доњим деловима тела.
На високим температурама, услед губитка течности мења се и вискозитет (густина) крви, па честа дехидрација може довести и до локалне тромбозе, срчаног или можданог удара.
Нагле промене температуре (нпр. нагли улазак из топлог окружења у расхлађену просторију или у хладну воду и сл.) могу довести до срчаног удара.
УВ зрачење може изазвати црвенило и опекотине, превремено старење и рак коже услед њеног исушивања и слабљења имунитета.
Због прекомерног излагања очију УВ зрачењу може доћи и до настанка катаракте
Ако је температура ваздуха слична температури тела оно се хлади испаравањем, што може довести до промене срчаног ритма и изазвати дехидрацију и грчеве.
Губитак течности може утицати на функцију бубрега и појачано накупљање минерала из урина и изазвати стварање камена у бубрегу
| Дехидрација: Боравак на високим температурама и последично знојење може брзо исцрпити телесне течности, што доводи до дехидрације. Симптоми дехидрације укључују жеђ, сува уста, слабост, умор, вртоглавицу и потешкоће у концентрацији.Тешка дехидрација захтева медицинску помоћ. |
| Хипертермија (прегревање организма) је стање код кога телесна температура расте изнад нормалних вредности. То може довести до озбиљних здравствених проблема као што су топлотна исцрпљеност или топлотни удар. На хипертермију су посебно осетљиви људи са кардиоваскуларним обољењима, старији и деца. |
| Топлотни удар: Ово је веома озбиљно стање које се јавља када се тело не може ефикасно охладити. Симптоми укључују високу телесну температуру, обилно знојење, вртоглавицу, мучнину, главобољу и убрзан пулс. Топлотни удар захтева хитну медицинску помоћ |
Правовремене мере могу смањити број особа оболелих и умрлих услед последица излагања великим врућинама, што значи да треба бити спреман и придржавати се једноставних савета помоћу којих се на време може спречити настанак здравствених тегоба узрокованих високим температурама.
КАКО ДА СЕ ПОНАШАТЕ ТОКОМ ВЕЛИКИХ ВРУЋИНА
КЛОНИТЕ СЕ ВРУЋИНЕ
Избегавајте излагање директном сунцу у периоду од 10 до 17 часова (нарочито деца, труднице, старији, срчани болесници)
Уколико морате да буде напољу у наведено време трудите се да будете у хладу!
Носите лагану, широку одећу, светлих боја, од природних материјала.
Ако излазите напоље, носите шешир са широким ободом или капу и наочаре за сунце са УВ заштитом.
Избегавајте спортске активности и вежбање на отвореном у току најтоплијег дела дана!
Они који морају да обављају физичке послове, препоручљиво је да то чине у току најсвежијег дела дана - у раним јутарњим часовима (од четири до седам ујутру) или касније у току вечери
Људи који раде на отвореном (нпр. грађевински радници) треба чешће да праве паузе за одмор , да остану у хладу и да пију 1,5 чаше воде на сваких 30 минута.
РАСХЛАДИТЕ СЕ
УНОСИТЕ ДОВОЉНО ТЕЧНОСТИ. Редовно пијте негазирану воду и нискокалорична пића без кофеина, алкохола и шећера, како не би изазвали већу дехидрацију. Можете се освежити тако што ћете истопити две коцке леда у устима. Избегавајте дехидрацију од врућине тако што ћете пити разблажен сок као што је лимунада, одрасли сваких 1-2 сата, а деца на сваких 15-20 минута 1 до 2 кашике или гутљај воде. Немојте чекати да осетите жеђ да бисте унели течност, што је поседно важно за старије људе који имају слабији осећај жеђи!
Увек носите флашицу воде са собом када боравите на отвореном!
Расхладите тело повременим туширањем или купањем у млакој води. Друга мгућност је да се умотате у хладне мокре пешкире или да се расхладите мокрим сунђером, купком за стопала и сл. Можете ставити влажне пешкире на дечије ноге и руке.
Једите чешће и мање оброке. Оброци треба да буду лагани - избегавајте пржену, засољену, масну храну и храну богату протеинима. Узимајте више сезонског воћа и поврћа. Ако сте у могућности, припремите мешано свеже воће, тзв „смути“ или направите лагану супу, да вратите изгубљене минерале, витамине и електролите у организам.
Користите лагану постељину од природних материјала , најбоље без јастука како бисте избегли акумулацију топлоте из тела.
РАСХЛАДИТЕ СВОЈ ДОМ!
Покушајте да расхладите просторије у којима боравите, нарочито уколико у њима бораве деца, труднице, особе страрије од 60 година, као и особе са хроничним здравственим тегобама. Температура у овим просторијама не би требало да прелази 30⁰С у току дана, односно 24⁰С у току ноћи.
Боравите у најхладнијој просторији свог стана или куће, нарочито ноћу.
Искористите свежији ноћни ваздух како бите расхладили свој дом. Уколико је могуће, током ноћи и раних јутарњих сати оставите све прозоре отвореним, са подигнутим ролетнама, како бисте простор адекватно проветрили и расхладили.
Сијалице и многи електрични уређаји додатно ослобађају топлоту и греју околни ваздух – за време великих врућина у току дана угасите светла и искључите из струје све оне уређаје које не користите.
Смањите количину врућег ваздуха која улази у ваш дом. У току дана затворите врата и прозоре и спустите ролетне на сунчаној страни како би у просторије улазило што мање топлоте.
Ставите засторе, драперије или тенде на прозоре који су изложени сунцу у току дана. По просторији можете распоредити и мокре пешкире али имајте у виду да се тиме повећава влажност ваздуха.
Уколико имате клима-уређај, затворите врата и прозоре да не трошите више енергије него што је потребно. Подесите температуру тако да не буде нижа од 7˚С у односу на спољну.
Електрични вентилатори могу пружити олакшање и освежење, али ако је температура ваздуха изнад 35˚ С, они неће спречити настанак здравствених потешкоћа везаних за велике врућине. Међутим, помоћи ће бржој измени ваздуха када у вечерњим сатима циркулацијом свежег ваздуха расхлађујете свој дом.
Уколико ваш дом не можете држати адекватно расхлађеним, проведите два до три сата дневно у неком другом расхлађеном простору (нпр. у некој јавној згради- библиотека, тржни центар и сл).
ОПРЕЗ У ВОЗИЛИМА!
Избегавајте путовања у најтоплијем делу дана!
Будите опрезни када улазите у возило које је стајало на сунцу! Пре уласка обавезно отворите сва врата и гепек и сачекајте неколико минута да се возило и површине које додирујете (волан и сва седишта) охладе.
Трудите се да температура у возилу буде пријатна али не и превише ниска. Препоручљиво је да температура у возилу буде неколико степени нижа од спољне
ДЕЦУ И КУЋНЕ ЉУБИМЦЕ НИКАДА НЕМОЈТЕ ОСТАВЉАТИ САМЕ У ВОЗИЛИМА,ЧАК НИ У ХЛАДУ!
ПОМОЗИТЕ ДРУГИМА!
Посетите породицу, пријатеље и комшије који већину времена проводе сами. Осетљивим и тешко покретним људима може бити потребна ваша помоћ током великих врућина.
Научите децу и старије особе како да се правилно заштите од врућине и контролишите их!
Разговарајте о топлотном удару са породицом. Сваки члан породице треба да зна које мере заштите мора предузети у погледу свог здравственог стања и активности.
Ако је неко кога познајете у опасности, помозите му да добије савет и подршку.
Старије особе и пацијенте који живе сами треба посећивати најмање једном дневно! Ако ови људи узимају лекове, проверите са својим лекаром какав утицај ови лекови могу имати на терморегулацију и равнотежу течности у телу.
ВОДИТЕ РАЧУНА О НАЈУГРОЖЕНИЈИМА!
Малу децу немојте изводити напоље у најтоплије доба дана и никакао их немојте излагати директном сунчевом зрачењу!
Уколико имате љубимце не заборавите да и на њих врућина веома неповољно делује! Обезбедите им довољно свеже воде, не шетајте их у најтоплије доба дана и никако по врелом бетону!
БУДИТЕ ПОСЕБНО ОПРЕЗНИ УКОЛИКО ИМАТЕ ХРОНИЧНЕ ЗДРАВСТВЕНЕ ТЕГОБЕ!
Уколико имате неку од хроничних болести и узимате лекове, посебно оне за појачано мокрење и снижавање крвног притиска, будите опрезни и проверите са својим лекаром утицај топлоте на деловање лекова и могуће погоршање болести.
Лекове чувати на температури испод 25˚С или у фрижидеру (прочитати упутство о чувању лека у упутству за лек).
ПРИДРЖАВАЈТЕ СЕ ПРЕПОРУКА ЗДРАВСТВЕНИХ УСТАНОВА СВЕ ВРЕМЕ ТРАЈАЊА ВРУЋИНА!
| ОБРАТИТЕ ПАЖЊУ НА ПОЈАВУ ЗДРАВСТВЕНИХ ТЕГОБА! Ако осетите вртоглавицу, слабост, малаксалост, узнемиреност или јаку жеђ и јаку главобољу:
Ако члан ваше породице или људи којима помажете имају врућу суву кожу или делиријум (несувисло причају и немирни су), зујање у ушима, проблеме са видом и слабост, конвулзије и/или су без свести, одмах позовите хитну помоћ!
|
ИНФОРМИШИТЕ СЕ...
О различитим здравственим тегобама изазваним високим температурама ваздуха, како их препознати и спречити њихов настанак детаљније се информишите у најновијој публикацији Градског завода за јавно здравље Београд.
Детаљније о томе како да лето проведете на безбедан начин информишите се у нашем одељку Савети за лето.
