Preporuke za zaštitu od vrućina

Poslednjih decenija u celom svetu uočen je trend izrazitog porasta temperature vazduha tokom letnjih meseci i pojava dužih perioda izuzetno toplog vremena - tzv. toplotnih talasa, kada temperature atmosferskog vazduha od najmanje 32°C traju tri i više uzastopnih dana, a često su praćene i većom relativnom vlažnošću i smanjenjem brzine strujanja vazduha.

Ovi ekstremni vremenski uslovi mogu predstavljati ozbiljan rizik po zdravlje, naročito kod onih grupa stanovništva koja su posebno osetljive na visoke temperature, kao što su mala deca, starije osobe, trudnice, osobe sa prekomernom telesnom težinom, kao i osobe koje boluju od različitih hroničnih bolesti (bolesti srca i krvnih sudova, respiratornih oboljenja, dijabetesa i sl ). Takođe su ugožene i osobe izložene direktnom dejstvu sunčevih zraka poput onih koji koje vežbaju ili rade na otvorenom, ali i svi oni koji rade u neadekvatno provetrenim i nedovoljno rashlađenim prostorijama.

KAKO VRUĆINE UTIČU NA NAŠ ORGANIZAM?

Negativni efekti izloženosti visokim temperaturama i sunčevom zračenju po naš organizam  su brojni:

    Visoke temperature mogu pogoršati respiratorne tegobe kod hroničnih bolesnika, pre svega onih koji boluju od astme i hronične opstruktivne bolesti pluća, ali mogu imati negativan uticaj i na dicajne puteve kod male dece. Mogu dovesti do bronhospazma (grčenja mišića disajnih puteva), nadražajnog kašlja i otežanog disanja.

    Na vrućini dolazi do širenja krvnih sudova, što snižava krvni pritisak. Noge često otiču usled slabije cirkulacije i posledičnog zaostajanja tečnosti u donjim delovima tela.

    Na visokim temperaturama, usled gubitka tečnosti menja se i viskozitet (gustina) krvi, pa česta dehidracija može dovesti i do lokalne tromboze, srčanog ili moždanog udara.

    Nagle promene temperature (npr. nagli ulazak iz toplog okruženja u rashlađenu prostoriju ili u hladnu vodu i sl.) mogu dovesti do srčanog udara.

    UV zračenje može izazvati crvenilo i opekotine, prevremeno starenje i rak kože usled njenog isušivanja i slabljenja imuniteta.

    Zbog prekomernog izlaganja očiju UV zračenju može doći i do nastanka katarakte

    Ako je temperatura vazduha slična temperaturi tela ono se hladi isparavanjem, što može dovesti do promene srčanog ritma i izazvati dehidraciju i grčeve.

    Gubitak tečnosti može uticati na funkciju bubrega i pojačano nakupljanje minerala iz urina i izazvati stvaranje kamena u bubregu


Pravovremene mere mogu smanjiti broj osoba obolelih i umrlih usled posledica izlaganja velikim vrućinama, što znači da treba biti spreman i pridržavati se jednostavnih saveta pomoću kojih se na vreme može sprečiti nastanak zdravstvenih tegoba uzrokovanih visokim temperaturama

KAKO DA SE PONAŠATE TOKOM VELIKIH VRUĆINA

KLONITE SE VRUĆINE

   Izbegavajte izlaganje direktnom suncu u periodu od 10 do 17 časova (naročito deca, trudnice, stariji, srčani bolesnici)

   Ukoliko morate da bude napolju u navedeno vreme trudite se da budete u hladu!

   Nosite laganu, široku odeću, svetlih boja, od prirodnih materijala.

   Ako izlazite napolje, nosite šešir sa širokim obodom ili kapu, i naočare za sunce sa UV zaštitom.

   Izbegavajte sportske aktivnosti i vežbanje na otvorenom u toku najtoplijeg dela dana!

   Oni koji moraju da obavljaju fizičke poslove, preporučljivo je da to čine u toku najsvežijeg dela dana - u ranim jutarnjim časovima (od četiri do sedam ujutru) ili kasnije u toku večeri

   Ljudi koji rade na otvorenom (npr. građevinski radnici) treba češće da prave pauze za odmor , da ostanu u hladu i da piju 1,5 čaše vode na svakih 30 minuta.

RASHLADITE SE

  UNOSITE DOVOLJNO TEČNOSTI. Redovno pijte negaziranu vodu i niskokalorična pića bez kofeina, alkohola i šećera, kako ne bi izazvali veću dehidraciju. Možete se osvežiti tako što ćete istopiti dve kocke leda u ustima. Izbegavajte dehidraciju od vrućine tako što ćete piti razblažen sok kao što je limunada, odrasli svakih 1-2 sata, a deca na svakih 15-20 minuta 1 do 2 kašike ili gutljaj vode. Nemojte čekati da osetite žeđ da biste uneli tečnost, što je posedno važno za starije ljude koji imaju slabiji osećaj žeđi!

   Uvek nosite flašicu vode sa sobom kada boravite na otvorenom!

   Rashladite telo povremenim tuširanjem ili kupanjem u mlakoj vodi. Druga mgućnost je da se umotate u hladne mokre peškire ili da se rashladite mokrim sunđerom, kupkom za stopala i sl. Možete staviti vlažne peškire na dečije noge i ruke.

   Jedite češće i manje obroke. Obroci treba da budu lagani- izbegavajte prženu, zasoljenu, masnu hranu i hranu bogatu proteinima. Uzimajte više sezonskog voća i povrća. Ako ste u mogućnosti, pripremite mešano sveže voće, tzv „smuti“ ili napravite laganu supu, da vratite izgubljene minerale, vitamine i elektrolite u organizam

   Koristite laganu posteljinu od prirodnih materijala , najbolje bez jastuka kako biste izbegli akumulaciju toplote iz tela.

RASHLADITE SVOJ DOM!

    Pokušajte da rashladite prostorije u kojima boravite, naročito ukoliko u njima borave deca, trudnice, osobe strarije od 60 godina, kao i osobe sa hroničnim zdravstvenim tegobama. Temperatura u ovim prostorijama ne bi trebalo da prelazi 30⁰S u toku dana, odnosno 24⁰S u toku noći.

    Boravite u najhladnijoj prostoriji svog stana ili kuće, naročito noću.

   Iskoristite svežiji noćni vazduh kako bite rashladili svoj dom. Ukoliko je moguće, tokom noći i ranih jutarnjih sati ostavite sve prozore otvorenim, sa podignutim roletnama, kako biste prostor adekvatno provetrili i rashladili.

    Sijalice i mnogi električni uređaji dodatno oslobađaju toplotu i greju okolni vazduh – za vreme velikih vrućina u toku dana ugasite svetla i isključite iz struje sve one uređaje koje ne koristite.

    Smanjite količinu vrućeg vazduha koja ulazi u vaš dom. U toku dana zatvorite vrata i prozore i spustite roletne na sunčanoj strani kako bi u prostorije ulazilo što manje toplote.

    Stavite zastore, draperije ili tende na prozore koji su izloženi suncu u toku dana. Po prostoriji možete rasporediti i mokre peškire ali imajte u vidu da se time povećava vlažnost vazduha.

    Ukoliko imate klima-uređaj, zatvorite vrata i prozore da ne trošite više energije nego što je potrebno. Podesite temperaturu tako da ne bude niža od 7˚S u odnosu na spoljnu.

    Električni ventilatori mogu pružiti olakšanje i osveženje, ali ako je temperatura vazduha iznad 35˚ S, oni neće sprečiti nastanak zdravstvenih poteškoća vezanih za velike vrućine. Međutim, pomoći će bržoj izmeni vazduha kada u večernjim satima cirkulacijom svežeg vazduha rashlađujete svoj dom.

    Ukoliko vaš dom ne možete držati adekvatno rashlađenim, provedite dva do tri sata dnevno u nekom drugom rashlađenom prostoru (npr. u nekoj javnoj zgradi- biblioteka, tržni centar i sl).

OPREZ U VOZILIMA!

    Izbegavajte putovanja u najtoplijem delu dana!

    Budite oprezni kada ulazite u vozilo koje je stajalo na suncu! Pre ulaska obavezno otvorite sva vrata i gepek i sačekajte nekoliko minuta da se vozilo i površine koje dodirujete (volan i sva sedišta) ohlade.

    Trudite se da temperatura u vozilu bude prijatna ali ne i previše niska. Preporučljivo je da temperatura u vozilu bude nekoliko stepeni niža od spoljne


POMOZITE DRUGIMA!

   Posetite porodicu, prijatelje i komšije koji većinu vremena provode sami. Osetljivim i teško pokretnim ljudima može biti potrebna vaša pomoć tokom velikih vrućina.

   Naučite decu i starije osobe kako da se pravilno zaštite od vrućine i kontrolišite ih!

   Razgovarajte o toplotnom udaru sa porodicom. Svaki član porodice treba da zna koje mere zaštite mora preduzeti u pogledu svog zdravstvenog stanja i aktivnosti.

   Ako je neko koga poznajete u opasnosti, pomozite mu da dobije savet i podršku.

   Starije osobe i pacijente koji žive sami treba posećivati najmanje jednom dnevno! Ako ovi ljudi uzimaju lekove, proverite sa svojim lekarom kakav uticaj ovi lekovi mogu imati na termoregulaciju i ravnotežu tečnosti u telu.

VODITE RAČUNA O NAJUGROŽENIJIMA!

   Malu decu nemojte izvoditi napolje u najtoplije doba dana i nikakao ih nemojte izlagati direktnom sunčevom zračenju!

  Ukoliko imate ljubimce ne zaboravite da i na njih vrućina veoma nepovoljno deluje! Obezbedite im dovoljno sveže vode, ne šetajte ih u najtoplije doba dana i nikako po vrelom betonu!

BUDITE POSEBNO OPREZNI UKOLIKO IMATE HRONIČNE ZDRAVSTVENE TEGOBE!

   Ukoliko imate neku od hroničnih bolesti i uzimate lekove, posebno one za pojačano mokrenje i snižavanje krvnog pritiska, budite oprezni i proverite sa svojim lekarom uticaj toplote na delovanje lekova i moguće pogoršanje bolesti.

   Lekove čuvati na temperaturi ispod 25˚S ili u frižideru (pročitati uputstvo o čuvanju leka u uputstvu za lek).

 

OBRATITE PAŽNJU NA POJAVU ZDRAVSTVENIH TEGOBA!    Ako osetite vrtoglavicu, slabost, malaksalost, uznemirenost ili jaku žeđ i jaku glavobolju:    Potražite pomoć, sklonite se na neko hladnije mesto i izmerite temperaturu.    Popijte vodu ili nezaslađeni razređeni voćni sok (više puta po par gutljaja).    Ako imate bolne grčeve, najčešće u nogama, rukama ili stomaku, što se često javlja često posle fizičkog rada ili vežbanja po veoma toplom vremenu:   Smirite se i lezite u rashlađenu prostoriju   Pijte tečnosti koje sadrže elektrolite (npr. supa, smuti od povrća i sl.), a ako grčevi traju duže od sat vremena, potražite medicinsku pomoć. Konsultujte lekara u slučaju drugih tegoba ili ako opisane tegobe traju duže! Ako član vaše porodice ili ljudi kojima pomažete imaju vruću suvu kožu ili delirijum (nesuvislo pričaju i nemirni su), zujanje u ušima, probleme sa vidom i slabost, konvulzije i/ili su bez svesti, odmah pozovite hitnu pomoć!   Dok čekate hitnu pomoć, stavite osobu u hladnu prostoriju u horizontalnom položaju, podignite joj noge, skinite odeću i počnite sa spoljnim hlađenjem- stavite joj hladne obloge za vrat, pod pazuh i na prepone ili je rashladite pomoću ventilatora, većom krpom ili prskanjem vodom temperature 25-30˚S.   Izmerite telesnu temperaturu i održavajte je ispod 39˚S.   Nemojte joj na svoju ruku davati lekove za snižavanje temperature (nikako acetilsalicilnu kiselinu ili paracetamol)   Ukoliko osoba izgubi svet postavite je u položaj na bok.

INFORMIŠITE SE....

O različitim zdravstvenim tegobama izazvanim visokim temperaturama vazduha, kako ih prepoznati i sprečiti njihov nastanak detaljnije se informišite u najnovijoj publikaciji Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.

Detaljnije o tome kako da leto provedete na bezbedan način informišite se u našem odeljku Saveti za leto.