Светски дан срца: „Срцем упознај срце“ – 29. септембар 2023.

Велику важност коју за свако савремено друштво носе болести срца и крвних судова, најбоље описује неколико следећих чињеница: у свету представљају водећи узрок смрти, значајан број ових болести може се спречити упражњавањем здравих стилова живота и сваки здравствени систем (као и друштво уопште), може остварити значајну корист уколико се више пажње и ресурса посвети превенцији и контроли кардиоваскуларних болести. Светски дан срца представља одличну прилику да се порука о важности здравља срца и крвних судова пренесе у најширем обиму, подсећајући сваког од нас да за здравље свог срца може много да учини једноставним (или нешто захтевнијим) променама у начину живота. Слоган овогодишње кампање – „Срцем упознај срце“ подсећа нас управо на важност наше личне заинтересованости за сопствено здравље, што као последицу може да донесе добар резултат у много аспеката.

Болести срца и крвних судова представљају водећи узрок смрти у свету – око 17,9 милиона људи је у 2019. на глобалном плану умрло од ових стања, што представља око 32% свих смртних исхода. Међу овим болестима, истичу се срчани и мождани удар, који су удружено чинили чак 85% забележених смртних исхода од кардиоваскуларних болести у посматраној 2019. години, на нивоу света. Оно што је посебно значајан податак јесте да је око ¾ смрти од болести срца и крвних судова забележено у земљама са ниским и средњим приходима.

Последњи подаци из 2022. године говоре да је у нашој земљи, број умрлих од болести система крвотока износио 51624 (23695 мушкараца и 27929 жена), што је чинило око 47,3% свих смртних исхода. У Београду је овај удео нешто мањи, али је и даље значајног обима: 10448 (4759 мушкараца и 5689 жена) преминулих од болести система крвотока чинило је 43,7% свих умрлих особа у београдском региону у 2022. години.

Превенција као кључ здравља срца и крвних судова

Кардиоваскуларне болести деле неколико заједничких фактора ризика који се могу повезати и са настајањем различитих обољења из групе познате као хроничне незаразне болести (малигне болести, хроничне респираторне болести, шећерна болест, и коначно, болести срца и крвних судова). Ови фактори ризика повезују се са нашим свакодневним понашањем и стога је њихова важност за превентивно деловање огромна. Нездрава исхрана, употреба дувана, алкохола и недовољна физичка активност могу остварити различите последице по здравље, које се касније рефлектују на стање срца и крвних судова. Процене ефеката по здравље који се могу остварити контролом одређених понашања, изузетно су значајне – посматрајући на глобалном плану бројеви говоре да се у једној години, употреба дувана може повезати са 8 милиона смртних исхода, прекомерни унос соли доприноси појави око 1,8 милиона смрти, више од 1,5 милиона смртних исхода однесу хроничне незаразне болести као последица употребе алкохола и око 830000 смрти наступи као последица недовољне физичке активности.

Поред промена у навикама појединца, рад на нивоу заједнице може пружити кључан допринос смањењу оптерећења друштва кардиоваскуларним болестима, првенствено кроз стварање окружења и увођење јавних политика које ће производити подстицаје за избор здравих животних стилова код грађана. Најбољи резултати проистећи ће из удруженог рада индивидуе и друштва, омогућавајући да се „Срцем упозна срце“.