Svetski dan srca: „Srcem upoznaj srce“ – 29. septembar 2023.

Veliku važnost koju za svako savremeno društvo nose bolesti srca i krvnih sudova, najbolje opisuje nekoliko sledećih činjenica: u svetu predstavljaju vodeći uzrok smrti, značajan broj ovih bolesti može se sprečiti upražnjavanjem zdravih stilova života i svaki zdravstveni sistem (kao i društvo uopšte), može ostvariti značajnu korist ukoliko se više pažnje i resursa posveti prevenciji i kontroli kardiovaskularnih bolesti. Svetski dan srca predstavlja odličnu priliku da se poruka o važnosti zdravlja srca i krvnih sudova prenese u najširem obimu, podsećajući svakog od nas da za zdravlje svog srca može mnogo da učini jednostavnim (ili nešto zahtevnijim) promenama u načinu života. Slogan ovogodišnje kampanje – „Srcem upoznaj srce“ podseća nas upravo na važnost naše lične zainteresovanosti za sopstveno zdravlje, što kao posledicu može da donese dobar rezultat u mnogo aspekata.

Bolesti srca i krvnih sudova predstavljaju vodeći uzrok smrti u svetu – oko 17,9 miliona ljudi je u 2019. na globalnom planu umrlo od ovih stanja, što predstavlja oko 32% svih smrtnih ishoda. Među ovim bolestima, ističu se srčani i moždani udar, koji su udruženo činili čak 85% zabeleženih smrtnih ishoda od kardiovaskularnih bolesti u posmatranoj 2019. godini, na nivou sveta. Ono što je posebno značajan podatak jeste da je oko ¾ smrti od bolesti srca i krvnih sudova zabeleženo u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.

Poslednji podaci iz 2022. godine govore da je u našoj zemlji, broj umrlih od bolesti sistema krvotoka iznosio 51624 (23695 muškaraca i 27929 žena), što je činilo oko 47,3% svih smrtnih ishoda. U Beogradu je ovaj udeo nešto manji, ali je i dalje značajnog obima: 10448 (4759 muškaraca i 5689 žena) preminulih od bolesti sistema krvotoka činilo je 43,7% svih umrlih osoba u beogradskom regionu u 2022. godini.

Prevencija kao ključ zdravlja srca i krvnih sudova

Kardiovaskularne bolesti dele nekoliko zajedničkih faktora rizika koji se mogu povezati i sa nastajanjem različitih oboljenja iz grupe poznate kao hronične nezarazne bolesti (maligne bolesti, hronične respiratorne bolesti, šećerna bolest, i konačno, bolesti srca i krvnih sudova). Ovi faktori rizika povezuju se sa našim svakodnevnim ponašanjem i stoga je njihova važnost za preventivno delovanje ogromna. Nezdrava ishrana, upotreba duvana, alkohola i nedovoljna fizička aktivnost mogu ostvariti različite posledice po zdravlje, koje se kasnije reflektuju na stanje srca i krvnih sudova. Procene efekata po zdravlje koji se mogu ostvariti kontrolom određenih ponašanja, izuzetno su značajne – posmatrajući na globalnom planu brojevi govore da se u jednoj godini, upotreba duvana može povezati sa 8 miliona smrtnih ishoda, prekomerni unos soli doprinosi pojavi oko 1,8 miliona smrti, više od 1,5 miliona smrtnih ishoda odnesu hronične nezarazne bolesti kao posledica upotrebe alkohola i oko 830000 smrti nastupi kao posledica nedovoljne fizičke aktivnosti.

Pored promena u navikama pojedinca, rad na nivou zajednice može pružiti ključan doprinos smanjenju opterećenja društva kardiovaskularnim bolestima, prvenstveno kroz stvaranje okruženja i uvođenje javnih politika koje će proizvoditi podsticaje za izbor zdravih životnih stilova kod građana. Najbolji rezultati proisteći će iz udruženog rada individue i društva, omogućavajući da se „Srcem upozna srce“.