Повезаност која нас покреће - Дан здравих градова 20. мај 2024.

Одржива решења за унапређење здравља урбаних заједница могу се тражити у различитим оквирима, узевши у обзир проверене праксе и вишегодишње искуство у достизању циљева постављених у концепту здравог града. Појединачни допринос могућих путања ка остварењу идеје здравог града, као и питања која се решавају у оквиру остваривања циљева на овом путу, у стварности се рефлектују кроз многе могућности деловања, као и одабиром оквира акције. Узевши у обзир да у практичном смислу здрав град укључује у себи најразличитије аспекте живота у урбаним заједницама, али и околини која их окружује, комбиновање приступа у процесу њиховог остваривања отвара многа поља за преклапања и позајмљивање идеја из бројних других концепата који теже ка остваривању специфичних здравствених циљева.

Институт за јавно здравље Ниш, Институт за јавно здравље Војводине и Градски завод за јавно здравље Београд већ годинама заједнички обележавају Дан здравих градова, а од ове године се иницијативи придружио и Институт за јавно здравље Крагујевац. Поред заједничких активности које су реализовале ове установе током Европске недеље јавног здравља, овогодишњи Дан здравих градова је посвећен свеобухватном концепту под називом „Једно здравље“.

Корак напред – „Једно здравље“ као могући приступ

Просторно ширење градских средина, као и њихово физичко увећање, неминовно доводе до контакта урбане заједнице са екосистемима који је окружују, отварајући на тај начин читав низ нових питања у сфери градског живота, посебно значајних у јавноздравственом погледу. У разматрању решења за проблем сусрета различитих екосистема са инфраструктуром и становништвом градова, од значајне помоћи може бити концепт „Једно здравље“ (One Hеalth) – јединствен начин посматрања повезаности, као и остваривања равнотеже и оптимизације здравља људи, животиња и екосистема. Сагледавањем јавноздравствених проблема на начин изнет у приступу Једног здравља, неминовно се намеће идеја о сарадњи различитих друштвених институтција и читавих сектора, за које се на први поглед може учинити да имају јасно раздвојене улоге. Неки од проблема који најбоље показују колико је Једно здравље приступ којим се изналазе практична решења за отворена питања, јесу тематика здраве животне средине, зооноза и векторских заразних болести, безбедности и исправности намирница, резистенције на антимикробне лекове и сл. Посебно оправдање оваквом погледу на проблеме јавног здравља, донела су искуства из година пандемије COVID-19, која је врло јасно показала колико је, на глобалном плану, недовољно пажње посвећено дешавањима у системима који нас окружују – животној околини и живим организмима у њој, што је увеличало утицај који је пандемија остварила на целокупна друштва, и са изразитом наглашеношћу на живот у градовима.

Здрава околина као ослонац здравом граду

Подаци који ће нам убедљиво доказати корисност оваквог приступа говоре следеће – преко 30 нових хуманих патогена откривено је у протеклих 30 година, а за 75% њих се може тврдити да потичу из животињског екосистема. Узевши у обзир да су бројне људске активности на којима се темељи савремени живот, као и развој бројних урбаних заједница, довеле у близак додир људске заједнице са природним екосистемима, могућности за контакт са новим патогенима значајно су порасле. Процеси који захтевају посебну пажњу укључују пољопривредне делатности, сточарство и трговину животињама, рударство, али и појаве попут климатских промена и продора људских активности у природна станишта.

Са друге стране, практично остварење идеја које произилазе из концепта Једног здравља, захтева удружен рад бројних актера – владиног сектора, науке, као и међународне сарадње, уз повезивање локалне, националне и интернационалне инфраструктуре и ресурса. Системи надзора над факторима од здравственог значаја, уз дељење података између свих заинтересованих страна, ослањају се и на значајну укљученост заједнице, чије разумевање и прихватање навика и понашања која могу умањити ризике за обољевање, додатно употпуњује напоре у овој области.

Коначно, повезивањем људи, животиња и животне околине путем концепта Једног здравља, омогућава се један потпуно нови подстицај у усмеравању јавноздравственог деловања, а са циљем да се јасно оствари комплетан процес контроле претећих болести – превенције, откривања, спремности, одговора и управљања, што све заједно осигурава пут ка остварењу коцепта здравог града, уз јасан допринос здрављу урбаних заједница, увећању благостања њихових становника, и достизању циљева одрживог развоја.

Концепт здравог града

Светска здравствена организација наглашава да је, када размишљамо о концепту здравог града, важност процеса путем којих тежимо да постигнемо одређене циљеве у здрављу, већа од важности достизања самих крајњих исхода. Уколико у одређеном граду постоји свест о значају здравља, као и активни процеси који теже да одређене циљеве у здрављу остваре, тренутно здравствено стање посматране заједнице не мора бити кључан чинилац у одлучивању да ли је град у целини „здрав“. Чак ни достизање циљева исказаних у одређеним здравственим параметрима не може бити поуздан показатељ да ли су један одређен град или заједница „здрави“. Здравим градом се сматра заједница која непрекидно ради на стварању и унапређењу физичког и социјалног окружења, као и на увећању оних ресурса који омогућавају људима да се узајамно подржавају у остваривању свих животних потреба и максималном развитку личних потенцијала. Посвећеност здрављу и организовани напори на остварењу идеала здравог града, захтеви су који се стављају пред оне који желе да своју заједницу у којој живе учине здравом.

Који су основни циљеви које треба да достигне један здрав град? Светска здравствена организација наводи низ достигнућа, чијем остварењу треба да тежи један здрав град:

чисто, безбедно и квалитетно физичко окружење (нпр. објекти за становање)
неговање екосистема који је стабилан у садашњости, и дугорочно одржив
снажна заједница, у којој се баштине односи међусобног уважавања и подршке
висок степен укључености и надзора од стране грађана у процесима доношења одлука које утичу на њихове животе, здравље и благостање
обезбеђивање основних животних потреба (храна, вода, безбедност, становање, приходи итд.) за све становнике града
доступност разних ресурса и разноликих искустава, са могућностима широке понуде контаката, интеракције и комуникације
разноврсна, витална и иновативна економија