Povezanost koja nas pokreće - Dan zdravih gradova 20. maj 2024.

Održiva rešenja za unapređenje zdravlja urbanih zajednica mogu se tražiti u različitim okvirima, uzevši u obzir proverene prakse i višegodišnje iskustvo u dostizanju ciljeva postavljenih u konceptu zdravog grada. Pojedinačni doprinos mogućih putanja ka ostvarenju ideje zdravog grada, kao i pitanja koja se rešavaju u okviru ostvarivanja ciljeva na ovom putu, u stvarnosti se reflektuju kroz mnoge mogućnosti delovanja, kao i odabirom okvira akcije. Uzevši u obzir da u praktičnom smislu zdrav grad uključuje u sebi najrazličitije aspekte života u urbanim zajednicama, ali i okolini koja ih okružuje, kombinovanje pristupa u procesu njihovog ostvarivanja otvara mnoga polja za preklapanja i pozajmljivanje ideja iz brojnih drugih koncepata koji teže ka ostvarivanju specifičnih zdravstvenih ciljeva.

Institut za javno zdravlje Niš, Institut za javno zdravlje Vojvodine i Gradski zavod za javno zdravlje Beograd već godinama zajednički obeležavaju Dan zdravih gradova, a od ove godine se inicijativi pridružio i Institut za javno zdravlje Kragujevac. Pored zajedničkih aktivnosti koje su realizovale ove ustanove tokom Evropske nedelje javnog zdravlja, ovogodišnji Dan zdravih gradova je posvećen sveobuhvatnom konceptu pod nazivom „Jedno zdravlje“.

Korak napred – „Jedno zdravlje“ kao mogući pristup

Prostorno širenje gradskih sredina, kao i njihovo fizičko uvećanje, neminovno dovode do kontakta urbane zajednice sa ekosistemima koji je okružuju, otvarajući na taj način čitav niz novih pitanja u sferi gradskog života, posebno značajnih u javnozdravstvenom pogledu. U razmatranju rešenja za problem susreta različitih ekosistema sa infrastrukturom i stanovništvom gradova, od značajne pomoći može biti koncept „Jedno zdravlje“ (One Health) – jedinstven način posmatranja povezanosti, kao i ostvarivanja ravnoteže i optimizacije zdravlja ljudi, životinja i ekosistema. Sagledavanjem javnozdravstvenih problema na način iznet u pristupu Jednog zdravlja, neminovno se nameće ideja o saradnji različitih društvenih institutcija i čitavih sektora, za koje se na prvi pogled može učiniti da imaju jasno razdvojene uloge. Neki od problema koji najbolje pokazuju koliko je Jedno zdravlje pristup kojim se iznalaze praktična rešenja za otvorena pitanja, jesu tematika zdrave životne sredine, zoonoza i vektorskih zaraznih bolesti, bezbednosti i ispravnosti namirnica, rezistencije na antimikrobne lekove i sl. Posebno opravdanje ovakvom pogledu na probleme javnog zdravlja, donela su iskustva iz godina pandemije COVID-19, koja je vrlo jasno pokazala koliko je, na globalnom planu, nedovoljno pažnje posvećeno dešavanjima u sistemima koji nas okružuju – životnoj okolini i živim organizmima u njoj, što je uveličalo uticaj koji je pandemija ostvarila na celokupna društva, i sa izrazitom naglašenošću na život u gradovima.

Zdrava okolina kao oslonac zdravom gradu

Podaci koji će nam ubedljivo dokazati korisnost ovakvog pristupa govore sledeće – preko 30 novih humanih patogena otkriveno je u proteklih 30 godina, a za 75% njih se može tvrditi da potiču iz životinjskog ekosistema. Uzevši u obzir da su brojne ljudske aktivnosti na kojima se temelji savremeni život, kao i razvoj brojnih urbanih zajednica, dovele u blizak dodir ljudske zajednice sa prirodnim ekosistemima, mogućnosti za kontakt sa novim patogenima značajno su porasle. Procesi koji zahtevaju posebnu pažnju uključuju poljoprivredne delatnosti, stočarstvo i trgovinu životinjama, rudarstvo, ali i pojave poput klimatskih promena i prodora ljudskih aktivnosti u prirodna staništa.

Sa druge strane, praktično ostvarenje ideja koje proizilaze iz koncepta Jednog zdravlja, zahteva udružen rad brojnih aktera – vladinog sektora, nauke, kao i međunarodne saradnje, uz povezivanje lokalne, nacionalne i internacionalne infrastrukture i resursa. Sistemi nadzora nad faktorima od zdravstvenog značaja, uz deljenje podataka između svih zainteresovanih strana, oslanjaju se i na značajnu uključenost zajednice, čije razumevanje i prihvatanje navika i ponašanja koja mogu umanjiti rizike za oboljevanje, dodatno upotpunjuje napore u ovoj oblasti.

Konačno, povezivanjem ljudi, životinja i životne okoline putem koncepta Jednog zdravlja, omogućava se jedan potpuno novi podsticaj u usmeravanju javnozdravstvenog delovanja, a sa ciljem da se jasno ostvari kompletan proces kontrole pretećih bolesti – prevencije, otkrivanja, spremnosti, odgovora i upravljanja, što sve zajedno osigurava put ka ostvarenju kocepta zdravog grada, uz jasan doprinos zdravlju urbanih zajednica, uvećanju blagostanja njihovih stanovnika, i dostizanju ciljeva održivog razvoja.

Koncept zdravog grada

Svetska zdravstvena organizacija naglašava da je, kada razmišljamo o konceptu zdravog grada, važnost procesa putem kojih težimo da postignemo određene ciljeve u zdravlju, veća od važnosti dostizanja samih krajnjih ishoda. Ukoliko u određenom gradu postoji svest o značaju zdravlja, kao i aktivni procesi koji teže da određene ciljeve u zdravlju ostvare, trenutno zdravstveno stanje posmatrane zajednice ne mora biti ključan činilac u odlučivanju da li je grad u celini „zdrav“. Čak ni dostizanje ciljeva iskazanih u određenim zdravstvenim parametrima ne može biti pouzdan pokazatelj da li su jedan određen grad ili zajednica „zdravi“. Zdravim gradom se smatra zajednica koja neprekidno radi na stvaranju i unapređenju fizičkog i socijalnog okruženja, kao i na uvećanju onih resursa koji omogućavaju ljudima da se uzajamno podržavaju u ostvarivanju svih životnih potreba i maksimalnom razvitku ličnih potencijala. Posvećenost zdravlju i organizovani napori na ostvarenju ideala zdravog grada, zahtevi su koji se stavljaju pred one koji žele da svoju zajednicu u kojoj žive učine zdravom.

Koji su osnovni ciljevi koje treba da dostigne jedan zdrav grad? Svetska zdravstvena organizacija navodi niz dostignuća, čijem ostvarenju treba da teži jedan zdrav grad:

• čisto, bezbedno i kvalitetno fizičko okruženje (npr. objekti za stanovanje)
• negovanje ekosistema koji je stabilan u sadašnjosti, i dugoročno održiv
• snažna zajednica, u kojoj se baštine odnosi međusobnog uvažavanja i podrške
• visok stepen uključenosti i nadzora od strane građana u procesima donošenja odluka koje utiču na njihove živote, zdravlje i blagostanje
• obezbeđivanje osnovnih životnih potreba (hrana, voda, bezbednost, stanovanje, prihodi itd.) za sve stanovnike grada
• dostupnost raznih resursa i raznolikih iskustava, sa mogućnostima široke ponude kontakata, interakcije i komunikacije
• raznovrsna, vitalna i inovativna ekonomija
• povezanost sa prošlošću grada, kroz vezu sa njegovim kulturnim nasleđem, kao i sa drugim zajednicama i pojedincima
• dostupna i kvalitetna zdravstvena zaštita
• dobro zdravlje zajednice (visoke vrednosti pokazatelja zdravlja i niske vrednosti pokazatelja oboljevanja)