25. јул - светски дан превенције утапања 2024

Ове године, 25. јула, четврти  пут за редом се обележава Светски дан превенције утапања под слоганом  „Свако се може утопити, али нико не би требало“.


Утапање представља трећи водећи узрок смрти од повреда у свету у свим узрасним категоријама, а међу десет је водећих узрока смрти деце и омладине узраста 1-24 године.

Према подацима Светске здравствене организације, у  свету сваке године око 236.000 људи изгуби живот услед утапања и његових последица, односно 650 особа свакога дана- 26 сваког сата.  Сматра се да је број настрадалих знатно већи у односу на доступне податке.

Водећи фактори ризика за утапање су узраст, пол и могућност приступа воденој површини. Готово 90% ненамерних утапања дешава се у рекама, језерима, бунарима и резервоарима за воду у домаћинствима, као и у неразвијеним и средње развијеним земљама,  а посебно су погођени деца и адолесценти у руралним подручјима.

Утапање је проблем који погађа све нације света. Људски, друштвени и економски данак ових губитака је веома висок, али се у највећој мери може спречити организованим мерама друштва. Интервенције  превенције утапања су бројне и крећу се од решења у локалној заједници-  као што су постављање баријера које органичавају приступ води, до ефективних националних политика и закона о безбедности на води, укључујући усвајање и спровођење прописа о чамцима, бродарству и трајектима.  Међутим, треба уложити много додатног напора како би проблем утапања био ефикасно решен, а постизање обавеза преузетих у оквиру Циљева одрживог развоја неће бити могуће без решавања питања превенције утапања.

Сходно томе,  априлу 2021. године, Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је историјску резолуцију о глобалној превенцији утапања, препознајући обим и утицај утапања на глобалном нивоу. Резолуцијом се позивају све државе чланице и њихови партнери да обележавају Светски дан превенције  утапања сваке године 25. јула, у складу са националним приоритетима, „...како би се подигла свест о важности превенције утапања и потреби за хитним координисаним мултисекторским деловањем за побољшање безбедности вода, у циљу смањења смртних случајева који се могу спречити“.  У мају 2023. 76. Светска здравствена скупштина усвојила је своју прву резолуцију о превенцији утапања, тражећи од влада и њихових партнера да, у сарадњи са Светском здравственом организацијом (СЗО), убрзају активности превенције утапања до 2029. године.

СЗО истиче постојање шест, на доказима заснованих, финансијски незахтевних интервенција  спречавања  утапања које земље и организације могу да примене како би драстично смањиле ризик од утапања, а то су:

1.      ПОСТАВЉАЊЕ БАРИЈЕРА КОЈЕ ОГРАНИЧАВАЈУ ПРИСТУП ВОДИ

Недостатак баријера за спречавање приступа води  један је од водећих фактора ризика за настанак утапања, пре свега у дечијем узрасту. Готово 3/4 смртних исхода у дечијем узрасту у кућним базенима могло је бити спречено постављањем адекватне заштитне ограде око базена.

2.      ОМОГУЋИТИ  ДНЕВНО ЧУВАЊЕ ДЕЦЕ ПРЕДШКОЛСКОГ УЗРАСТА ОД СТРАНЕ ОБУЧЕНОГ ОСОБЉА, У БЕЗБЕДНОМ ОКРУЖЕЊУ УДАЉЕНОМ ОД ВОДЕ, НАРОЧИТО У РУРАЛНИМ ПОДРУЧЈИМА

Деца узраста 1–4 године су најподложнија утапању јер су веома покретна и могу лако  упасти у отворену воду или неправилно затворене колекције воде из којих не могу изаћи. Недостатак свести родитеља или старатеља о ризицима од утапања, неадекватан надзор и сувише чест или дуг боравак у близини водених површина представљају значајне факторе ризика за утапање у овој  узрасној групи.

3. УЧЕЊЕ   ДЕЦЕ  ШКОЛСКОГ УЗРАСТА ВЕШТИНАМА  ПЛИВАЊА, БЕЗБЕДНОСТИ НА ВОДИ И  БЕЗБЕДНОГ СПАСАВАЊА

Вештина пливања спада у најважније вештине за здравље деце предшколског и раног школског узраста. Обука непливача узраста од 5 до 11 година представља једну од најбољих мера превенције утапања. Међутим, учење деце да пливају је само по себи опасно и мора се изводити у безбедном и контролисаном окружењу, уз континуирани надзор обученог особља.

4.      ОБУЧАВАЊЕ ОПШТЕ ПОПУЛАЦИЈЕ БЕЗБЕДНОМ СПАСАВАЊУ И ТЕХНИКАМА  РЕАНИМАЦИЈЕ

Дешава се да се покушаји спасавања особе која се утапа  заврше  и смртним сходом онога ко је покушао да спасе утопљеника, било зато што није знао добро да плива или зато  што није био упознат са једноставним и безбедним техникама спасавања  без уласка у воду, као што је коришћење штапа или мотке, бацање колута за спасавање или импровизованог ужета. Али спасавање се може обавити безбедно, а присуство особе обучене за спасавање и реанимацију може да начини разлику између живота и смрти код  особе која се утапа. С обзиром на важност  што хитнијег вађења  утопљеника  из воде, и принципа да  спасиоци не смеју себе да излажу ризику, обука о техникама безбедног спасавњања и пружању прве помоћи би требало да буде и део програма за учење пливања.

5.      УСПОСТАВИТИ И СПРОВОДИТИ ПРОПИСЕ О БЕЗБЕДНОЈ ПЛОВИДБИ, ТРАНСПОРТУ И ТРАЈЕКТУ, И

6.  ПОБОЉШАТИ УПРАВЉАЊЕ РИЗИКОМ ОД ПОПЛАВА

Треба имати у виду да више од 2,5 милиона смртних случајева у свету насталих услед утапања у току протекле деценије не укључује оне случајеве утапања који се могу приписати природним катастрофама попут поплава и инцидентима у водном саобраћају. Катастрофе повезане са поплавама све више погађају милионе људи широм света, делимично због повећања штетног утицаја климатских промена, а утапање је водећи узрок смрти током поплава.

Такође,  свако од нас појединачно може да одређеним активностима учини окружење безбеднијим, а  ризик од утапања сведе на мининум:

·         УПИШИТЕ СЕБЕ  ИЛИ СВОЈЕ ДЕТЕ  НА ЧАС ПЛИВАЊА И БЕЗБЕДНОСТИ НА ВОДИ

Учење основних вештина пливања и безбедности у води у великој мери смањује ризик од утапања. Ово је посебно важно за децу узраста од 6 година и више. Не само да је пливање вештина за цео живот, већ је и одличан начин да будете активни и останете у форми!

·         НАУЧИТЕ КАКО ДА ИЗВРШИТЕ СПАСАВАЊЕ И РЕАНИМАЦИЈУ

Учење основних техника спасавања и реанимације може спасити животе. Могућност преживљавања након утапања без дуготрајних последица се значајно побољшава ако се кардиопулмонална реанимација (ЦПР) изврши чим се особа извади из воде.

·         УВЕК ВОДИТЕ РАЧУНА ДА ДЕЦА БУДУ ПОД СТАЛНИМ НАДЗОРОМ ОДГОВОРНЕ ОДРАСЛЕ ОСОБЕ КАДА СУ У БЛИЗИНИ ВОДЕ

Било у близини језера, реке, мора, базена или каде, надзор одраслих је неопходан како би се осигурало да деца могу безбедно да уживају у води. Од кључне је важности да одрасли  који надгледају децу то раде константно и  да избегавају  све оно што им може одвући пажњу, попут употребе мобилног телефона и сл., како би могли да на време реагују уколико  детету  буде потребна помоћ.

·         УВЕК НОСИТЕ ПРСЛУК ЗА СПАСАВАЊЕ КАДА ПЛОВИТЕ

Ношење прслука за спасавање на пловном возилу у сваком тренутку важно је за све, без обзира на степен знања пливања. Прслуци за спасавање су један од најважнијих производа сигурносне опреме када се борави на води и постоје дизајни прилагођени готово свакој врсти водених активности.

·         БУДИТЕ СВЕСНИ ВРЕМЕНСКИХ ПРИЛИКА  И ПОСТАРАЈТЕ СЕ ДА ВАШЕ ПЛОВНО ВОЗИЛО  ИМА ОДГОВАРАЈУЋУ И ФУНКЦИОНАЛНУ БЕЗБЕДНОСНУ  ОПРЕМУ

Будите спремни за могуће хитне  случајеве када путујете преко воде. Проверите временску прогнозу пре него што напустите обалу, уверите се да имате приступ квалитетној сигурносној опреми - као што су прслуци за спасавање и уређаји за плутање и уверите се да је пловило  редовно прегледано и сервисирано.

ИНФОРМИШИТЕ СЕ...

О томе како да купање и боравак поред  воде учините што безбеднијим  детаљније се информишите у најновијој публикацији Градског завода за јавно здравље Београд.

О  најчешћим заблудама везаним за утапање, као и о другим саветима како да лето проведете на безбедан начин информишите се у нашем одељку Савети за лето.

---