25. jul - svetski dan prevencije utapanja 2024

Ove godine, 25. jula, četvrti  put za redom se obeležava Svetski dan prevencije utapanja pod sloganom  „Svako se može utopiti, ali niko ne bi trebalo“.


Utapanje predstavlja treći vodeći uzrok smrti od povreda u svetu u svim uzrasnim kategorijama, a među deset je vodećih uzroka smrti dece i omladine uzrasta 1-24 godine.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u  svetu svake godine oko 236.000 ljudi izgubi život usled utapanja i njegovih posledica, odnosno 650 osoba svakoga dana- 26 svakog sata.  Smatra se da je broj nastradalih znatno veći u odnosu na dostupne podatke.

Vodeći faktori rizika za utapanje su uzrast, pol i mogućnost pristupa vodenoj površini. Gotovo 90% nenamernih utapanja dešava se u rekama, jezerima, bunarima i rezervoarima za vodu u domaćinstvima, kao i u nerazvijenim i srednje razvijenim zemljama,  a posebno su pogođeni deca i adolescenti u ruralnim područjima.

Utapanje je problem koji pogađa sve nacije sveta. Ljudski, društveni i ekonomski danak ovih gubitaka je veoma visok, ali se u najvećoj meri može sprečiti organizovanim merama društva. Intervencije  prevencije utapanja su brojne i kreću se od rešenja u lokalnoj zajednici-  kao što su postavljanje barijera koje organičavaju pristup vodi, do efektivnih nacionalnih politika i zakona o bezbednosti na vodi, uključujući usvajanje i sprovođenje propisa o čamcima, brodarstvu i trajektima.  Međutim, treba uložiti mnogo dodatnog napora kako bi problem utapanja bio efikasno rešen, a postizanje obaveza preuzetih u okviru Ciljeva održivog razvoja neće biti moguće bez rešavanja pitanja prevencije utapanja.

Shodno tome,  aprilu 2021. godine, Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je istorijsku rezoluciju o globalnoj prevenciji utapanja, prepoznajući obim i uticaj utapanja na globalnom nivou. Rezolucijom se pozivaju sve države članice i njihovi partneri da obeležavaju Svetski dan prevencije  utapanja svake godine 25. jula, u skladu sa nacionalnim prioritetima, „...kako bi se podigla svest o važnosti prevencije utapanja i potrebi za hitnim koordinisanim multisektorskim delovanjem za poboljšanje bezbednosti voda, u cilju smanjenja smrtnih slučajeva koji se mogu sprečiti“.  U maju 2023. 76. Svetska zdravstvena skupština usvojila je svoju prvu rezoluciju o prevenciji utapanja, tražeći od vlada i njihovih partnera da, u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom (SZO), ubrzaju aktivnosti prevencije utapanja do 2029. godine.

SZO ističe postojanje šest, na dokazima zasnovanih, finansijski nezahtevnih intervencija  sprečavanja  utapanja koje zemlje i organizacije mogu da primene kako bi drastično smanjile rizik od utapanja, a to su:

1.      POSTAVLJANJE BARIJERA KOJE OGRANIČAVAJU PRISTUP VODI

Nedostatak barijera za sprečavanje pristupa vodi  jedan je od vodećih faktora rizika za nastanak utapanja, pre svega u dečijem uzrastu. Gotovo 3/4 smrtnih ishoda u dečijem uzrastu u kućnim bazenima moglo je biti sprečeno postavljanjem adekvatne zaštitne ograde oko bazena.

2.      OMOGUĆITI  DNEVNO ČUVANJE DECE PREDŠKOLSKOG UZRASTA OD STRANE OBUČENOG OSOBLJA, U BEZBEDNOM OKRUŽENJU UDALJENOM OD VODE, NAROČITO U RURALNIM PODRUČJIMA

Deca uzrasta 1–4 godine su najpodložnija utapanju jer su veoma pokretna i mogu lako  upasti u otvorenu vodu ili nepravilno zatvorene kolekcije vode iz kojih ne mogu izaći. Nedostatak svesti roditelja ili staratelja o rizicima od utapanja, neadekvatan nadzor i suviše čest ili dug boravak u blizini vodenih površina predstavljaju značajne faktore rizika za utapanje u ovoj  uzrasnoj grupi.

3. UČENJE   DECE  ŠKOLSKOG UZRASTA VEŠTINAMA  PLIVANJA, BEZBEDNOSTI NA VODI I  BEZBEDNOG SPASAVANJA

Veština plivanja spada u najvažnije veštine za zdravlje dece predškolskog i ranog školskog uzrasta. Obuka neplivača uzrasta od 5 do 11 godina predstavlja jednu od najboljih mera prevencije utapanja. Međutim, učenje dece da plivaju je samo po sebi opasno i mora se izvoditi u bezbednom i kontrolisanom okruženju, uz kontinuirani nadzor obučenog osoblja.

4.      OBUČAVANJE OPŠTE POPULACIJE BEZBEDNOM SPASAVANJU I TEHNIKAMA  REANIMACIJE

Dešava se da se pokušaji spasavanja osobe koja se utapa  završe  i smrtnim shodom onoga ko je pokušao da spase utopljenika, bilo zato što nije znao dobro da pliva ili zato  što nije bio upoznat sa jednostavnim i bezbednim tehnikama spasavanja  bez ulaska u vodu, kao što je korišćenje štapa ili motke, bacanje koluta za spasavanje ili improvizovanog užeta. Ali spasavanje se može obaviti bezbedno, a prisustvo osobe obučene za spasavanje i reanimaciju može da načini razliku između života i smrti kod  osobe koja se utapa. S obzirom na važnost  što hitnijeg vađenja  utopljenika  iz vode, i principa da  spasioci ne smeju sebe da izlažu riziku, obuka o tehnikama bezbednog spasavnjanja i pružanju prve pomoći bi trebalo da bude i deo programa za učenje plivanja.

5.      USPOSTAVITI I SPROVODITI PROPISE O BEZBEDNOJ PLOVIDBI, TRANSPORTU I TRAJEKTU, I

6.  POBOLJŠATI UPRAVLJANJE RIZIKOM OD POPLAVA

Treba imati u vidu da više od 2,5 miliona smrtnih slučajeva u svetu nastalih usled utapanja u toku protekle decenije ne uključuje one slučajeve utapanja koji se mogu pripisati prirodnim katastrofama poput poplava i incidentima u vodnom saobraćaju. Katastrofe povezane sa poplavama sve više pogađaju milione ljudi širom sveta, delimično zbog povećanja štetnog uticaja klimatskih promena, a utapanje je vodeći uzrok smrti tokom poplava.

Takođe,  svako od nas pojedinačno može da određenim aktivnostima učini okruženje bezbednijim, a  rizik od utapanja svede na mininum:

·         UPIŠITE SEBE  ILI SVOJE DETE  NA ČAS PLIVANJA I BEZBEDNOSTI NA VODI

Učenje osnovnih veština plivanja i bezbednosti u vodi u velikoj meri smanjuje rizik od utapanja. Ovo je posebno važno za decu uzrasta od 6 godina i više. Ne samo da je plivanje veština za ceo život, već je i odličan način da budete aktivni i ostanete u formi!

·         NAUČITE KAKO DA IZVRŠITE SPASAVANJE I REANIMACIJU

Učenje osnovnih tehnika spasavanja i reanimacije može spasiti živote. Mogućnost preživljavanja nakon utapanja bez dugotrajnih posledica se značajno poboljšava ako se kardiopulmonalna reanimacija (CPR) izvrši čim se osoba izvadi iz vode.

·         UVEK VODITE RAČUNA DA DECA BUDU POD STALNIM NADZOROM ODGOVORNE ODRASLE OSOBE KADA SU U BLIZINI VODE

Bilo u blizini jezera, reke, mora, bazena ili kade, nadzor odraslih je neophodan kako bi se osiguralo da deca mogu bezbedno da uživaju u vodi. Od ključne je važnosti da odrasli  koji nadgledaju decu to rade konstantno i  da izbegavaju  sve ono što im može odvući pažnju, poput upotrebe mobilnog telefona i sl., kako bi mogli da na vreme reaguju ukoliko  detetu  bude potrebna pomoć.

·         UVEK NOSITE PRSLUK ZA SPASAVANJE KADA PLOVITE

Nošenje prsluka za spasavanje na plovnom vozilu u svakom trenutku važno je za sve, bez obzira na stepen znanja plivanja. Prsluci za spasavanje su jedan od najvažnijih proizvoda sigurnosne opreme kada se boravi na vodi i postoje dizajni prilagođeni gotovo svakoj vrsti vodenih aktivnosti.

·         BUDITE SVESNI VREMENSKIH PRILIKA  I POSTARAJTE SE DA VAŠE PLOVNO VOZILO  IMA ODGOVARAJUĆU I FUNKCIONALNU BEZBEDNOSNU  OPREMU

Budite spremni za moguće hitne  slučajeve kada putujete preko vode. Proverite vremensku prognozu pre nego što napustite obalu, uverite se da imate pristup kvalitetnoj sigurnosnoj opremi - kao što su prsluci za spasavanje i uređaji za plutanje i uverite se da je plovilo  redovno pregledano i servisirano.

INFORMIŠITE SE...

O tome kako da kupanje i boravak pored  vode učinite što bezbednijim  detaljnije se informišite u najnovijoj publikaciji Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.

O  najčešćim zabludama vezanim za utapanje, kao i o drugim savetima kako da leto provedete na bezbedan način informišite se u našem odeljku Saveti za leto.

---