22. септембар- Светски дан подизања свести о превенцији падова: Спречимо падове препознавањем фактора ризика на време
Сваке године, 22. септембра обележава се Светски дан подизања свести о превенцији падова, са циљем информисања опште и стручне јавности о опасностима настанка падова и њихових последица, и подстицања примене превентивних стратегија које могу значајно смањити учесталост падова и побољшати квалитет живота, посебно код старијих особа, које су највише изложене ризику од озбиљних повреда изазваних падовима. КОЛИКО СУ ПАДОВИ ЧЕСТИ?
Падови, са преко 684.000 смртних исхода на годишњм нивоу, представљају, после саобраћајног трауматизма, други водећи узрок смрти од ненамерних повреда у свету, а уједно су и најчешћи начин нефаталног повређивања - свака друга повреда настаје услед пада.
КО ЈЕ У НАЈВЕЋИМ РИЗИКУ ОД ПАДОВА?
Падови су најчешћи узрок повреда код људи старијих од 65 година, а ризик од озбиљних повреда расте са годинама. Како људи старе, многе њихове способности почињу да се погоршавају - вид и мишићи постају слабији, координација покрета и равнотежа бивају све лошији. Процењује се да је свака трећа особа старости 65 и више година, односно свака друга особа старости 85 и више година, у повећаном ризику од пада. У просеку, 20-30% старијих особа које доживе пад задобије тешке повреде, као што су преломи костију- најчешће кука, или повреде главе.
Дeцa представљају другу високо ризичну категорију становништва када су у питању падови Падови у детињству настају углавном као резултат развојних фаза кроз које деца пролазе, урођене радозналости, недовољно развијене свести о опасностима, и све већег нивоа независности који се поклапа са изазовнијим понашањем. Такође, околина прилагођена одраслима и недовољан или неправилан надзор од стране одраслих особа може довести до повећаног ризика од падова у раном детињству.
КОЈИ СУ НАЈЧЕШЋИ УЗРОЦИ ПАДОВА?
Падови су често последица комбинације више фактора ризика. Најчешћи узрочни и доприносећи фактори су:
• Физичка слабост: Смањење мишићне масе и снаге које долази са старењем доприноси већој вероватноћи губитка равнотеже.
• Проблеми са видом и слухом: Ослабљени вид и слух могу отежати процену околине и повећати ризик од падова.
• Употреба лекова: Одређени лекови- попут седатива, антидепресива или антихипертензива, могу изазвати вртоглавицу или нестабилност.
• Хронична обољења: Стања као што су дијабетес, артритис, Паркинсонова болест и кардиоваскуларне болести повећавају ризик од падова.
• Неповољни услови у домаћинству: Лоше осветљење, клизави подови, недостатак рукохвата и препреке у кући су фактори који често доприносе падовима.
КОЈЕ СУ НАЈЧЕШЋЕ ПОСЛЕДИЦЕ ПАДОВА?
Падови могу бити опаснији него што се у првом тренутку чини. Повреде варирају од минималних - попут модрица и посекотина, до веома озбиљних - попут прелома костију- пре свега кука, и повреда главе. Треба имати у виду да су падови један од водећих узрока хоспитализације, нарочито међу старијим особама. Они такође могу довести до дуготрајне инвалидности, утичући на мобилност, независност и квалитет живота, како појединца, тако и читаве његове породице.
Једна од најчешћих последица падова јесте и повећан страх од пада који доводи до губитка самопоуздања и смањења покретљивости, и често резултује новим падом.
КАКО МОЖЕМО СПРЕЧИТИ ПАДОВЕ?
Превенција падова захтева мултидисциплинаран приступ који укључује индивидуалне, породичне и друштвене мере.
Неке од кључних мера превенције су:
1. Физичка активност и вежбе за побољшање равнотеже и снаге:
• Свакодневно кретање (минимум 30 минута шетње дневно).
• Редовно практиковање вежби које побољшавају снагу мишића, равнотежу и флексибилност, као што су тај-чи, јога и ходање, доказано смањује ризик од падова.
2. Прилагођавање дома:
• Уклањање препрека као што су теписи и каблови, обезбеђивање доброг осветљења у свим просторијама, постављање рукохвата у купатилима и на степеницама, као и неклизајућих простирки.
• Коришћење помагала- као што су штапови и ходалице, може значајно допринети безбедном кретању.
3. Употреба адекватне обуће:
• Ношење стабилне, удобне и неклизајуће обуће може значајно смањити ризик од падова, нарочито код старијих особа које су склоне губитку равнотеже.
4. Редовни лекарски прегледи:
• Прегледи вида и слуха, као и процена лекова које особа користи, кључни су у смањењу ризика од падова. Ове контроле помажу да се правовремено идентификују потенцијални проблеми.
• Успостављање контроле над хроничним болестима које могу изазвати вртоглавицу или слабост.
5. Едукација о падовима и њиховој превенцији:
• Образовни програми за старије особе и њихове неговатеље о препознавању ризика од падова и начинима како их избећи.
• Подизање свести о важности коришћења адекватне обуће и помагала за ходање, као и о потенцијалним опасностима у домаћинству.
О томе како умањити ризик од пада и шта урадити уколико до пада дође детаљније се може информисати у публикацији Градског завода за јавно здравље, Београд „Најчешће врсте повреда и како их спречити“.
