22. septembar- Svetski dan podizanja svesti o prevenciji padova: Sprečimo padove prepoznavanjem faktora rizika na vreme

Svake godine, 22. septembra obeležava se Svetski dan podizanja svesti o prevenciji padova, sa ciljem informisanja opšte i stručne javnosti o opasnostima nastanka padova i njihovih posledica, i podsticanja primene preventivnih strategija koje mogu značajno smanjiti učestalost padova i poboljšati kvalitet života, posebno kod starijih osoba, koje su najviše izložene riziku od ozbiljnih povreda izazvanih padovima.

KOLIKO SU PADOVI ČESTI?

Padovi, sa preko 684.000 smrtnih ishoda na godišnjm nivou, predstavljaju, posle saobraćajnog traumatizma, drugi vodeći uzrok smrti od nenamernih povreda u svetu, a ujedno su i najčešći način nefatalnog povređivanja - svaka druga povreda nastaje usled pada.

KO JE U NAJVEĆIM RIZIKU OD PADOVA?

Padovi su najčešći uzrok povreda kod ljudi starijih od 65 godina, a rizik od ozbiljnih povreda raste sa godinama. Kako ljudi stare, mnoge njihove sposobnosti počinju da se pogoršavaju - vid i mišići postaju slabiji, koordinacija pokreta i ravnoteža bivaju sve lošiji. Procenjuje se da je svaka treća osoba starosti 65 i više godina, odnosno svaka druga osoba starosti 85 i više godina, u povećanom riziku od pada. U proseku, 20-30% starijih osoba koje dožive pad zadobije teške povrede, kao što su prelomi kostiju- najčešće kuka, ili povrede glave.

Deca predstavljaju drugu visoko rizičnu kategoriju stanovništva kada su u pitanju padovi Padovi u detinjstvu nastaju uglavnom kao rezultat razvojnih faza kroz koje deca prolaze, urođene radoznalosti, nedovoljno razvijene svesti o opasnostima, i sve većeg nivoa nezavisnosti koji se poklapa sa izazovnijim ponašanjem. Takođe, okolina prilagođena odraslima i nedovoljan ili nepravilan nadzor od strane odraslih osoba može dovesti do povećanog rizika od padova u ranom detinjstvu.

KOJI SU NAJČEŠĆI UZROCI PADOVA?

Padovi su često posledica kombinacije više faktora rizika.  Najčešći uzročni i doprinoseći faktori su:

•                    Fizička slabost: Smanjenje mišićne mase i snage koje dolazi sa starenjem doprinosi većoj verovatnoći gubitka ravnoteže.

•                    Problemi sa vidom i sluhom: Oslabljeni vid i sluh mogu otežati procenu okoline i povećati rizik od padova.

•                    Upotreba lekova: Određeni lekovi- poput sedativa, antidepresiva ili antihipertenziva, mogu izazvati vrtoglavicu ili nestabilnost.

•                    Hronična oboljenja: Stanja kao što su dijabetes, artritis, Parkinsonova bolest i kardiovaskularne bolesti povećavaju rizik od padova.

•                    Nepovoljni uslovi u domaćinstvu: Loše osvetljenje, klizavi podovi, nedostatak rukohvata i prepreke u kući su faktori koji često doprinose padovima.

KOJE SU NAJČEŠĆE POSLEDICE PADOVA?

Padovi mogu biti opasniji nego što se u prvom trenutku čini. Povrede variraju od minimalnih - poput modrica i posekotina, do veoma ozbiljnih - poput preloma kostiju- pre svega kuka, i povreda glave. Treba imati u vidu da su padovi jedan od vodećih uzroka hospitalizacije, naročito među starijim osobama. Oni takođe mogu dovesti do dugotrajne invalidnosti, utičući na mobilnost, nezavisnost i kvalitet života, kako pojedinca, tako i čitave njegove porodice.

Jedna od najčešćih posledica padova jeste i povećan strah od pada koji dovodi do gubitka samopouzdanja i smanjenja pokretljivosti, i često rezultuje novim padom.

KAKO MOŽEMO SPREČITI PADOVE?

Prevencija padova zahteva multidisciplinaran pristup koji uključuje individualne, porodične i društvene mere.

Neke od ključnih mera prevencije su:

1.         Fizička aktivnost i vežbe za poboljšanje ravnoteže i snage:

•                    Svakodnevno kretanje (minimum 30 minuta šetnje dnevno).

•                    Redovno praktikovanje vežbi koje poboljšavaju snagu mišića, ravnotežu i fleksibilnost, kao što su taj-či, joga i hodanje, dokazano smanjuje rizik od padova.

2.         Prilagođavanje doma:

•                    Uklanjanje prepreka kao što su tepisi i kablovi, obezbeđivanje dobrog osvetljenja u svim prostorijama,  postavljanje rukohvata u kupatilima i na stepenicama, kao i neklizajućih prostirki.

•                    Korišćenje pomagala- kao što su štapovi i hodalice, može značajno doprineti bezbednom kretanju.

3.         Upotreba adekvatne obuće:

•                    Nošenje stabilne, udobne i neklizajuće obuće može značajno smanjiti rizik od padova, naročito kod starijih osoba koje su sklone gubitku ravnoteže.

 

4.               Redovni lekarski pregledi:

•                    Pregledi vida i sluha, kao i procena lekova koje osoba koristi, ključni su u smanjenju rizika od padova. Ove kontrole pomažu da se pravovremeno identifikuju potencijalni problemi.

•                    Uspostavljanje kontrole nad hroničnim bolestima koje mogu izazvati vrtoglavicu ili slabost.

5. Edukacija o padovima i njihovoj prevenciji:

•                    Obrazovni programi za starije osobe i njihove negovatelje o prepoznavanju rizika od padova i načinima kako ih izbeći.

•                    Podizanje svesti o važnosti korišćenja adekvatne obuće i pomagala za hodanje, kao i o potencijalnim opasnostima u domaćinstvu.

 

O tome kako umanjiti rizik od pada i šta uraditi ukoliko do pada dođe detaljnije se može  informisati u  publikaciji Gradskog zavoda za javno zdravlje, Beograd  „Najčešće vrste povreda i kako ih sprečiti“. 

---