Светски дан борбе против шећерне болести – „Шећерна болест и благостање“ – 14. новембар 2024

Шећерна болест (Diabetes mellitus) представља једну од најзначајнијих хроничних незаразних болести нашег доба, са растућим утицајем на друштва и здравствене системе. Нова трогодишња кампања под називом „Шећерна болест и благостање“ („Diabetes and well-being“), са обухватом периода 2024-2026. године, поставила је као циљ јасно препознавање свакодневних изазова и препрека са којима се сусрећу особе са шећерном болешћу, уз пружање адекватног одговора на њих. Укупно, исходи оваквог приступа проблему шећерне болести, омогућили би, за особе које живе са дијабетесом, боље „управљање“ болешћу у свакодневним животним ситуацијама – на послу, у школи, код куће. Једнодимензиони приступ лечењу шећерне болести, често изоставља бројне пратеће аспекте који су неизоставно део живота са шећерном болешћу (истраживања говоре да је чак и до 77% особа које болују од шећерне болести искусило појаву анксиозности, депресије и других поремећаја менталног здравља који су у вези са дијабетесом). Посебно је важна и лична перцепција проблема – резултати неких студија у овој области истичу да је 75% особа са дијабетесом изјавило да би радо прихватили више подршке и помоћи од здравствених радника у контексту очувања менталног здравља и живота са дијабетесом, што недвосмислено даје јасан правац у којем се може организовати будућа јавноздравствена активност у овом пољу. С тим у вези, подршка овогодишњој кампањи, може се пружити путем друштвених мрежа, кроз поруке уз натпис - #DiabetesLife.

Оптерећење дијабетесом у свету показује растући тренд током претходних деценија – у периоду 1980-2014 године, број особа са дијабетесом у свету порастао је са 108 милиона на 422 милиона. Додатно, у периоду од 20 посматраних година (2000-2019), опажа се и пораст смртности од дијабетеса од 3%. Укупно, на нивоу света, број особа умрлих од дијабетеса износио је 1,5 милиона у 2019. години, чему се може додати и 460 000 смртних исхода од бубрежних болести које су наступиле као последица дијабетеса.

Према подацима из Истраживања здравља становништва Србије за 2019. годину, 8,3% старијих од 20 година изјавило је да има шећерну болест, што представља пораст у односу на истраживање из 2006. године, када је овај удео износио 5,3%. Посматрано према структури узрока смрти, удео дијагноза Е10-Е14 (којима се означавају различити облици шећерне болести), у свим узроцима смрти у Републици Србији у три упоредне године (2000. – 2010. – 2020.) износио је 2,4% - 3,1% - 2,9%.

Економски утицај шећерне болести завређује посебну пажњу. Процене из САД говоре да су трошкови који се повезују са дијагнозом дијабетеса у 2017. години износили 327 милијарди америчких долара - од тога 237 милијарди долара директних медицинских трошкова и 90 милијарди долара изгубљене продуктивности. Узевши у обзир и овако изражену економску димензију шећерне болести у савременим друштвима, активности на пољу превенције добијају на додатној важности.

Велики јавноздравствени значај придаје се типу 2 дијабетеса, који се среће код више од 90% свих болесника са шећерном болешћу. Са друге стране, компликације шећерне болести заузимају посебно место у свим разматрањима о дијабетесу. Одрасле особе са дијабетесом имају 2-3 пута повећан ризик за настанак срчаног и можданог удара. Такође, код ових пацијената, неуропатија удружена са смањеним протоком крви у ткиву стопала повећава вероватноћу настанка улкуса, инфекција и коначно, потенцијалне ампутације захваћеног екстремитета. Са друге стране дијабетесна ретинопатија је важан узрок слепила – у свету се број особа које су ослепеле због дијабетеса процењује на око 1 милион. Коначно, дијабетес је један од водећих узрока хроничне болести бубрега. Свеукупно, бројне компликације које додатно усложњавају основно стање, захтевају додатно ангажовање ресурса здравственог система, повећавајући трошкове и умањујући могућности за расподелу средстава ка другим потребама.

Спречавање развоја типа 2 дијабетеса може се постићи једноставним интервенцијама у животном стилу, и у том смеру циљеви сваког појединца треба да буду:

•       Достизање и одржавање здраве телесне масе

•       Физичка активност

•       Здрава исхрана

•       Престанак (или незапочињање) пушења

Ипак, за постизање свеобухватних резултата на нивоу шире заједнице, потребан је нешто другачији приступ са циљем ефикасног усвајања побројаних животних навика. С тим у вези, искуства из света наглашавају да је за постизање трајних резултата на нивоу популације потребно спровести акцију на више нивоа, у оквирима целог друштва, посветити пажњу захтевима различитих популационих група, адекватно програмски циљати популације у високом ризику као и општу популацију са нижим ризиком за развој шећерне болести. Посебан значај имају организовани програми превенције у које се укључују особе за које се установи одређени ниво ризика за развој типа 2 дијабетеса. У оквиру оваквих програма, особа се активно прати са циљем утицаја на одржање здравих животних навика, као и постизање зацртаних циљева (губитак телесне масе и постизање одређеног нивоа физичке активности).

Закључно, Светски дан борбе против шећерне болести треба све да нас подсети на значај превенције типа 2 дијабетеса - усвајање животних стилова који смањују ризик од развоја ове болести, може утицати и на смањење ризика за развој бројних других стања, и тиме остварити свеобухватан утицај на унапређење здравља.