Svetski dan borbe protiv šećerne bolesti - "Šećerna bolest i blagostanje" - 14. novembar 2024.

Šećerna bolest (Diabetes mellitus) predstavlja jednu od najznačajnijih hroničnih nezaraznih bolesti našeg doba, sa rastućim uticajem na društva i zdravstvene sisteme. Nova trogodišnja kampanja pod nazivom „Šećerna bolest i blagostanje“ („Diabetes and well-being“), sa obuhvatom perioda 2024-2026. godine, postavila je kao cilj jasno prepoznavanje svakodnevnih izazova i prepreka sa kojima se susreću osobe sa šećernom bolešću, uz pružanje adekvatnog odgovora na njih. Ukupno, ishodi ovakvog pristupa problemu šećerne bolesti, omogućili bi, za osobe koje žive sa dijabetesom, bolje „upravljanje“ bolešću u svakodnevnim životnim situacijama – na poslu, u školi, kod kuće. Jednodimenzioni pristup lečenju šećerne bolesti, često izostavlja brojne prateće aspekte koji su neizostavno deo života sa šećernom bolešću (istraživanja govore da je čak i do 77% osoba koje boluju od šećerne bolesti iskusilo pojavu anksioznosti, depresije i drugih poremećaja mentalnog zdravlja koji su u vezi sa dijabetesom). Posebno je važna i lična percepcija problema – rezultati nekih studija u ovoj oblasti ističu da je 75% osoba sa dijabetesom izjavilo da bi rado prihvatili više podrške i pomoći od zdravstvenih radnika u kontekstu očuvanja mentalnog zdravlja i života sa dijabetesom, što nedvosmisleno daje jasan pravac u kojem se može organizovati buduća javnozdravstvena aktivnost u ovom polju. S tim u vezi, podrška ovogodišnjoj kampanji, može se pružiti putem društvenih mreža, kroz poruke uz natpis - #DiabetesLife.

Opterećenje dijabetesom u svetu pokazuje rastući trend tokom prethodnih decenija – u periodu 1980-2014 godine, broj osoba sa dijabetesom u svetu porastao je sa 108 miliona na 422 miliona. Dodatno, u periodu od 20 posmatranih godina (2000-2019), opaža se i porast smrtnosti od dijabetesa od 3%. Ukupno, na nivou sveta, broj osoba umrlih od dijabetesa iznosio je 1,5 miliona u 2019. godini, čemu se može dodati i 460 000 smrtnih ishoda od bubrežnih bolesti koje su nastupile kao posledica dijabetesa.

Prema podacima iz Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije za 2019. godinu, 8,3% starijih od 20 godina izjavilo je da ima šećernu bolest, što predstavlja porast u odnosu na istraživanje iz 2006. godine, kada je ovaj udeo iznosio 5,3%. Posmatrano prema strukturi uzroka smrti, udeo dijagnoza E10-E14 (kojima se označavaju različiti oblici šećerne bolesti), u svim uzrocima smrti u Republici Srbiji u tri uporedne godine (2000. – 2010. – 2020.) iznosio je 2,4% - 3,1% - 2,9%.

Ekonomski uticaj šećerne bolesti zavređuje posebnu pažnju. Procene iz SAD govore da su troškovi koji se povezuju sa dijagnozom dijabetesa u 2017. godini iznosili 327 milijardi američkih dolara - od toga 237 milijardi dolara direktnih medicinskih troškova i 90 milijardi dolara izgubljene produktivnosti. Uzevši u obzir i ovako izraženu ekonomsku dimenziju šećerne bolesti u savremenim društvima, aktivnosti na polju prevencije dobijaju na dodatnoj važnosti.

Veliki javnozdravstveni značaj pridaje se tipu 2 dijabetesa, koji se sreće kod više od 90% svih bolesnika sa šećernom bolešću. Sa druge strane, komplikacije šećerne bolesti zauzimaju posebno mesto u svim razmatranjima o dijabetesu. Odrasle osobe sa dijabetesom imaju 2-3 puta povećan rizik za nastanak srčanog i moždanog udara. Takođe, kod ovih pacijenata, neuropatija udružena sa smanjenim protokom krvi u tkivu stopala povećava verovatnoću nastanka ulkusa, infekcija i konačno, potencijalne amputacije zahvaćenog ekstremiteta. Sa druge strane dijabetesna retinopatija je važan uzrok slepila – u svetu se broj osoba koje su oslepele zbog dijabetesa procenjuje na oko 1 milion. Konačno, dijabetes je jedan od vodećih uzroka hronične bolesti bubrega. Sveukupno, brojne komplikacije koje dodatno usložnjavaju osnovno stanje, zahtevaju dodatno angažovanje resursa zdravstvenog sistema, povećavajući troškove i umanjujući mogućnosti za raspodelu sredstava ka drugim potrebama.

Sprečavanje razvoja tipa 2 dijabetesa može se postići jednostavnim intervencijama u životnom stilu, i u tom smeru ciljevi svakog pojedinca treba da budu:

•       Dostizanje i održavanje zdrave telesne mase

•       Fizička aktivnost

•       Zdrava ishrana

•       Prestanak (ili nezapočinjanje) pušenja

Ipak, za postizanje sveobuhvatnih rezultata na nivou šire zajednice, potreban je nešto drugačiji pristup sa ciljem efikasnog usvajanja pobrojanih životnih navika. S tim u vezi, iskustva iz sveta naglašavaju da je za postizanje trajnih rezultata na nivou populacije potrebno sprovesti akciju na više nivoa, u okvirima celog društva, posvetiti pažnju zahtevima različitih populacionih grupa, adekvatno programski ciljati populacije u visokom riziku kao i opštu populaciju sa nižim rizikom za razvoj šećerne bolesti. Poseban značaj imaju organizovani programi prevencije u koje se uključuju osobe za koje se ustanovi određeni nivo rizika za razvoj tipa 2 dijabetesa. U okviru ovakvih programa, osoba se aktivno prati sa ciljem uticaja na održanje zdravih životnih navika, kao i postizanje zacrtanih ciljeva (gubitak telesne mase i postizanje određenog nivoa fizičke aktivnosti).

Zaključno, Svetski dan borbe protiv šećerne bolesti treba sve da nas podseti na značaj prevencije tipa 2 dijabetesa - usvajanje životnih stilova koji smanjuju rizik od razvoja ove bolesti, može uticati i na smanjenje rizika za razvoj brojnih drugih stanja, i time ostvariti sveobuhvatan uticaj na unapređenje zdravlja.