Правилна исхрана – савезник и у хладним данима
У месецу за нама традиционално је обележен Светски дан хране, када смо се изнова подсетили на сложеност и различитост основних аспеката (ис)хране - хранљивости, безбедности, разноврсности и приступачности. Различити аспекти, али са заједничким имениоцем – здрављем или како другачијим комплементарним приступима обезбедити да исхрана има оптималан утицај на наше здравље и пре свега буде доступна и безбедна.
У том духу, настављамо причу о храни и како нам она може помоћи да будемо отпорнији у периоду хладних дана и сезоне респираторних инфекција.
Давно је речено, а наука данас потврђује да здравље на уста улази односно, да оно што једемо утиче на наше здравље. Већина ћелија нашег одбрамбеног (имуног) система се налази у гастроинтестиналном тракту, као и већина микроорганизама нашег организма тзв. „микробиома“, који су веома важни у нашем имуном одговору, а чији је састав и позитиван утицај повезан и са разноврсношћу исхране, те нашим нутритивним изборима.
Неки од nutrijenata се посебно издвајају у функцији имуног система, као што су: витамин Ц, витамин Д, цинк, селен, гвожђе и протеини.
Издвајамо неколико подсетника и савета за исхрану у овом периоду:
Следимо основне принципе правилне исхране – умереност и разноврсност, које смо склони да заборавимо у јесењим и зимским данима, понесени честим празновањима у овом периоду године, ограниченој понуди свежег и сезонског воћа и поврћа и сл.
Уносимо довољно воћа и поврћа. Воће и поврће у исхрани као извор есенцијалних витамина и минерала, али и других нутријената, као што су фитохемикалије, могу се повезати са јачањем имунитета. Што разнобојније то боље!
Смрзнуто воће и поврће је, такође, добар избор и може бити и хранљивије од свежег будући да се замрзава недуго након бербе. Туршије и кисели купус, одлика сезонске исхране нашег поднебља, могу се на различите начине комбиновати у свакодневној исхрани, уз напомену да се води рачуна о количини с обзиром на већи садржај соли у овим намирницама.
Посебно истичемо бундеву, због вредног нутритивног састава (између осталог: влакна, протеини, каротеноиди, токофероли и др.), доступности у овом периоду године и широке могућности примене у исхрани целог плода – од семенки, преко “меса” до коре.
Уживајмо у топлим напицима и оброцима. У хладним данима пријају, а могу бити и добри нутритивни избори код прехлада и других респираторних инфекција. Не заборавимо да када смо болесни, имуни систем се у inekciji “aktivira” и енергетске потребе се повећавају, те иако би најрађе прескочили оброк не би требало одбити тањир топле пилеће супе – одличног извора цинка и протеина.
На крају, не постоји чаробни штапић и нека појединачна намирница или њен састојак који ће нас преко ноћи „излечити“ или спречити инфекцију, али садејство мноштва нутријената присутних у разноврсној исхрани, уз здраве животне навике (физичка активност, довољно сна и сл.) може ојачати имунитет и учинити га отпорнијим на изазове хладних дана.
У том духу, настављамо причу о храни и како нам она може помоћи да будемо отпорнији у периоду хладних дана и сезоне респираторних инфекција.
Давно је речено, а наука данас потврђује да здравље на уста улази односно, да оно што једемо утиче на наше здравље. Већина ћелија нашег одбрамбеног (имуног) система се налази у гастроинтестиналном тракту, као и већина микроорганизама нашег организма тзв. „микробиома“, који су веома важни у нашем имуном одговору, а чији је састав и позитиван утицај повезан и са разноврсношћу исхране, те нашим нутритивним изборима.
Неки од nutrijenata се посебно издвајају у функцији имуног система, као што су: витамин Ц, витамин Д, цинк, селен, гвожђе и протеини.
Издвајамо неколико подсетника и савета за исхрану у овом периоду:
Следимо основне принципе правилне исхране – умереност и разноврсност, које смо склони да заборавимо у јесењим и зимским данима, понесени честим празновањима у овом периоду године, ограниченој понуди свежег и сезонског воћа и поврћа и сл.
Уносимо довољно воћа и поврћа. Воће и поврће у исхрани као извор есенцијалних витамина и минерала, али и других нутријената, као што су фитохемикалије, могу се повезати са јачањем имунитета. Што разнобојније то боље!
Смрзнуто воће и поврће је, такође, добар избор и може бити и хранљивије од свежег будући да се замрзава недуго након бербе. Туршије и кисели купус, одлика сезонске исхране нашег поднебља, могу се на различите начине комбиновати у свакодневној исхрани, уз напомену да се води рачуна о количини с обзиром на већи садржај соли у овим намирницама.
Посебно истичемо бундеву, због вредног нутритивног састава (између осталог: влакна, протеини, каротеноиди, токофероли и др.), доступности у овом периоду године и широке могућности примене у исхрани целог плода – од семенки, преко “меса” до коре.
Уживајмо у топлим напицима и оброцима. У хладним данима пријају, а могу бити и добри нутритивни избори код прехлада и других респираторних инфекција. Не заборавимо да када смо болесни, имуни систем се у inekciji “aktivira” и енергетске потребе се повећавају, те иако би најрађе прескочили оброк не би требало одбити тањир топле пилеће супе – одличног извора цинка и протеина.
На крају, не постоји чаробни штапић и нека појединачна намирница или њен састојак који ће нас преко ноћи „излечити“ или спречити инфекцију, али садејство мноштва нутријената присутних у разноврсној исхрани, уз здраве животне навике (физичка активност, довољно сна и сл.) може ојачати имунитет и учинити га отпорнијим на изазове хладних дана.