Pravilna ishrana - saveznik i u hladnim danima
U mesecu za nama tradicionalno je obeležen Svetski dan hrane, kada smo se iznova podsetili na složenost i različitost osnovnih aspekata (is)hrane - hranljivosti, bezbednosti, raznovrsnosti i pristupačnosti. Različiti aspekti, ali sa zajedničkim imeniocem – zdravljem ili kako drugačijim komplementarnim pristupima obezbediti da ishrana ima optimalan uticaj na naše zdravlje i pre svega bude dostupna i bezbedna.
U tom duhu, nastavljamo priču o hrani i kako nam ona može pomoći da budemo otporniji u periodu hladnih dana i sezone respiratornih infekcija.
Davno je rečeno, a nauka danas potvrđuje da zdravlje na usta ulazi odnosno, da ono što jedemo utiče na naše zdravlje. Većina ćelija našeg odbrambenog (imunog) sistema se nalazi u gastrointestinalnom traktu, kao i većina mikroorganizama našeg organizma tzv. „mikrobioma“, koji su veoma važni u našem imunom odgovoru, a čiji je sastav i pozitivan uticaj povezan i sa raznovrsnošću ishrane, te našim nutritivnim izborima.
Neki od nutrijenata se posebno izdvajaju u funkciji imunog sistema, kao što su: vitamin C, vitamin D, cink, selen, gvožđe i proteini.
Izdvajamo nekoliko podsetnika i saveta za ishranu u ovom periodu:
Sledimo osnovne principe pravilne ishrane – umerenost i raznovrsnost, koje smo skloni da zaboravimo u jesenjim i zimskim danima, poneseni čestim praznovanjima u ovom periodu godine, ograničenoj ponudi svežeg i sezonskog voća i povrća i sl.
Unosimo dovoljno voća i povrća. Voće i povrće u ishrani kao izvor esencijalnih vitamina i minerala, ali i drugih nutrijenata, kao što su fitohemikalije, mogu se povezati sa jačanjem imuniteta. Što raznobojnije to bolje!
Smrznuto voće i povrće je, takođe, dobar izbor i može biti i hranljivije od svežeg budući da se zamrzava nedugo nakon berbe. Turšije i kiseli kupus, odlika sezonske ishrane našeg podneblja, mogu se na različite načine kombinovati u svakodnevnoj ishrani, uz napomenu da se vodi računa o količini s obzirom na veći sadržaj soli u ovim namirnicama.
Posebno ističemo bundevu, zbog vrednog nutritivnog sastava (između ostalog: vlakna, proteini, karotenoidi, tokoferoli i dr.), dostupnosti u ovom periodu godine i široke mogućnosti primene u ishrani celog ploda – od semenki, preko “mesa” do kore.
Uživajmo u toplim napicima i obrocima. U hladnim danima prijaju, a mogu biti i dobri nutritivni izbori kod prehlada i drugih respiratornih infekcija. Ne zaboravimo da kada smo bolesni, imuni sistem se u infekciji “aktivira” i energetske potrebe se povećavaju, te iako bi najrađe preskočili obrok ne bi trebalo odbiti tanjir tople pileće supe – odličnog izvora cinka i proteina.
Na kraju, ne postoji čarobni štapić i neka pojedinačna namirnica ili njen sastojak koji će nas preko noći „izlečiti“ ili sprečiti infekciju, ali sadejstvo mnoštva nutrijenata prisutnih u raznovrsnoj ishrani, uz zdrave životne navike (fizička aktivnost, dovoljno sna i sl.) može ojačati imunitet i učiniti ga otpornijim na izazove hladnih dana.
U tom duhu, nastavljamo priču o hrani i kako nam ona može pomoći da budemo otporniji u periodu hladnih dana i sezone respiratornih infekcija.
Davno je rečeno, a nauka danas potvrđuje da zdravlje na usta ulazi odnosno, da ono što jedemo utiče na naše zdravlje. Većina ćelija našeg odbrambenog (imunog) sistema se nalazi u gastrointestinalnom traktu, kao i većina mikroorganizama našeg organizma tzv. „mikrobioma“, koji su veoma važni u našem imunom odgovoru, a čiji je sastav i pozitivan uticaj povezan i sa raznovrsnošću ishrane, te našim nutritivnim izborima.
Neki od nutrijenata se posebno izdvajaju u funkciji imunog sistema, kao što su: vitamin C, vitamin D, cink, selen, gvožđe i proteini.
Izdvajamo nekoliko podsetnika i saveta za ishranu u ovom periodu:
Sledimo osnovne principe pravilne ishrane – umerenost i raznovrsnost, koje smo skloni da zaboravimo u jesenjim i zimskim danima, poneseni čestim praznovanjima u ovom periodu godine, ograničenoj ponudi svežeg i sezonskog voća i povrća i sl.
Unosimo dovoljno voća i povrća. Voće i povrće u ishrani kao izvor esencijalnih vitamina i minerala, ali i drugih nutrijenata, kao što su fitohemikalije, mogu se povezati sa jačanjem imuniteta. Što raznobojnije to bolje!
Smrznuto voće i povrće je, takođe, dobar izbor i može biti i hranljivije od svežeg budući da se zamrzava nedugo nakon berbe. Turšije i kiseli kupus, odlika sezonske ishrane našeg podneblja, mogu se na različite načine kombinovati u svakodnevnoj ishrani, uz napomenu da se vodi računa o količini s obzirom na veći sadržaj soli u ovim namirnicama.
Posebno ističemo bundevu, zbog vrednog nutritivnog sastava (između ostalog: vlakna, proteini, karotenoidi, tokoferoli i dr.), dostupnosti u ovom periodu godine i široke mogućnosti primene u ishrani celog ploda – od semenki, preko “mesa” do kore.
Uživajmo u toplim napicima i obrocima. U hladnim danima prijaju, a mogu biti i dobri nutritivni izbori kod prehlada i drugih respiratornih infekcija. Ne zaboravimo da kada smo bolesni, imuni sistem se u infekciji “aktivira” i energetske potrebe se povećavaju, te iako bi najrađe preskočili obrok ne bi trebalo odbiti tanjir tople pileće supe – odličnog izvora cinka i proteina.
Na kraju, ne postoji čarobni štapić i neka pojedinačna namirnica ili njen sastojak koji će nas preko noći „izlečiti“ ili sprečiti infekciju, ali sadejstvo mnoštva nutrijenata prisutnih u raznovrsnoj ishrani, uz zdrave životne navike (fizička aktivnost, dovoljno sna i sl.) može ojačati imunitet i učiniti ga otpornijim na izazove hladnih dana.