ПРЕДМЕНСТРУАЛНИ СИНДРОМ- ШТА ЈЕ И КАКО СЕ ИЗБОРИТИ СА ЊИМ?

Pms drugaПредменструални синдром (ПМС) је веома често стање које погађа велики број жена у другој половини менструалног циклуса, односно  у  данима који претходе менструацији.

ШТА ЈЕ УЗРОК ПРЕДМЕНСТРУАЛНОГ СИНДРОМА (ПМСА-а)?

Иако тачан узрок ПМС-а није у потпуности познат, сматра се да су флуктуације хормона, попут естрогена и прогестерона, кључни фактори који утичу на појаву симптома.

Флуктуација хормона односи се на природне, цикличне промене у нивоу хормона које се редовно дешавају у организму, попут оних у менструалном циклусу. Ове промене су углавном нормалне и очекиване.

Током менструалног циклуса, природно долази до осцилација нивоа естрогена и прогестерона, нарочито у периоду после овулације, што се сматра главним окидачем за појаву симптома ПМС-а код многих жена.

ВАЖНО ЈЕ ДА ЗНАТЕ!

Свакодневне навике и стил живота могу да појачају или ублаже симптоме ПМС-а.

Фактори ризика који доводе до јачих и израженијих симптома ПМС-а су:

o   пушење

o   стрес

o   физичка неактивност

o   недостатак сна и/или неквалитетан сан

o   неправилна исхрана, нарочито прекомеран унос соли, шећера, црвеног меса и алкохола

КОЈИ СУ СИМПТОМИ ПМС-а?

Предменструални синдром карактерише низ физичких и емоционалних симптома,  који  могу варирати од благог осећаја нелагоде до веома изражених тегоба које отежавају или у потпуности онемогућавају обављање свакодневних активности.

Најчешћи симптоми ПМС-а укључују широк спектар физичких, емоционалних и бихевиоралних тегоба (промена у понашању). Они се јављају у другој половини менструалног циклуса и обично престају са почетком менструације.

Физички симптоми укључују:
  •   надутост и задржавање течности,
  •   осетљивост или бол у грудим,
  •   главобољу,
  •   умор и смањену енергију,
  •   болове у мишићима или зглобовимa,
  •   проблеме са спавањем (несаницу или поспаност),
  •   појачан апетит,
  •   поремећаје у варењу хране (опстипација или дијареја),
  •   појачану осетљивост на надражаје из спољњег окружења (нижа толеранција на буку или светлост,
  •   кожне промене (акне и др.).


Емоционални и психолошки симптоми су:

  •   раздражљивост и промене расположења,
  •   анксиозност и напетост,
  •   депресивно расположење,
  •   осећај туге или преплављеност емоцијама,
  •   плачљивост и ниска толеранција на стрес,
  •   проблеми са концентрацијом.


Промене у понашању које се могу јавити, обухватају:

  •   промене у интересовањима,
  •   повлачење из друштва,
  •   нижи праг толеранције и склоност ка конфликтима,
  •   смањен либидо.


УЧЕСТАЛОСТ ЈАВЉАЊА ПМС-а КОД ЖЕНА

Бројна истраживања и подаци  на глобалном нивоу указују на чињеницу да 9 од 10 жена у свету у току својих репродуктивних година искуси бар један предменструални симптом, док 20-40% има симптоме који су изражени у толикој мери да их ометају у обављању свакодневних активности.

 

КАКО УБЛАЖИТИ СИМПТОМЕ ПМС-а?

ХРАНИТЕ СЕ ПРАВИЛНО!

Нека ваша исхрана буде разноврсна и умерена. Мањи а чешћи оброци смањују надимање и осећај глади. Уврстите у вашу исхрану више воћа, поврћа, интегралних житарица, орашастих плодова.

Избегавајте:

  •   намирнице које садрже прекомерну количину шећера и соли,
  •   пића која садрже прекомерну количину кофеина.


Адекватно се хидрирајте-уносите довољно течности у току дана.

БАВИТЕ СЕ ФИЗИЧКОМ АКТИВНОШЋУ!

Умерене аеробне активности (трчање, брзо ходање, вожња бицикла или пливање) у трајању од 30 минута дневно могу побољшати циркулацију, ублажити стрес и болове и деловати позитивно на расположење.  

Вежбе које опуштају мишиће, као што су пилатес или јога, могу помоћи код болова у стомаку и леђима.

 

 

СПАВАЈТЕ ДОВОЉНО!

Недостатак сна је повезан са појавом симптома депресије и анксиозности и може појачати симптоме ПМС-а. Квалитетан и континуиран (непрекидан и неометан) сан од 7-9 сати сваке ноћи ублажава умор, смањује раздражљвост и побољшава концентрацију.

Успоставите рутину спавања прирдржавањем доследног распореда и усвајањем навика које доприносе квалитетном сну као што су:

  •   Избегавање изложености екранима (плавом светлу) минимум пола сата пре одласка на спавање.
  •   Избегавaње уноса кофеина најмање 6 сати пре одласка на спавање.
  •   Бављење физичком активности у току дана помаже бржем и лакшем успављивању али је избегавајте два сата пре планираног одласка на спавање.


САВЕТ ВИШЕ!

Вежбајте прогресивно опуштање мишића или примените вежбе дубоког дисања како бисте смањили главобољу,  анксиозност и проблеме са спавањем (несаницу).



Придржавајте се устаљене рутине одласка на спавање, чак и током одмора и викенда.

 

УБЛАЖИТЕ СТРЕС!

Технике опуштања попут јоге, медитације и вежби дисања ублажавају стрес, смањују раздражљивост, анксиозност, несаницу и тугу који често прате ПМС.

САВЕТ ВИШЕ!

Избегавајте заслађена пића! Избегавајте алкохол! Избегавајте пушење!

Избегавање ових супстанци вам може помоћи у смањењу симптома ПМС-а, јер они могу погоршати емоционалну напетост и несаницу.



Одвојите време за себе – за вежбање, за опуштање, време за хобије и време за дружење и разговор са пријатељима.

Предменструални синдром је врло честа појава, али симптоми код сваког могу бити различити. Иако узрок није у потпуности разјашњен, доказано је да неадекватан стил живота доприноси чешћем јављању симптома ПМС-а. Правовременим препознавањем симптома и применом различитих стратегија за њихово ублажавање, већина жена може успешно да контролише ПМС и смањи његов утицај на свакодневни живот.

За додатне информације и препоруке запратите инстаграм страницу: 








Више текстова о овој теми

Контакт

Градски завод за јавно здравље Београд,

Булевар деспота Стефана 54а,

11108 Београд, Србија

Телефон: 2078-600; 3237-351