Национални дан без дувана 2025. ОСТАВИ ПУШЕЊЕ!

Употреба дувана недвосмислено је главни превентабилни фактор ризика који доводи до превременог обољевања и умирања у савременом свету. Неспорни су докази да је пушење узрок настанка бројних малигних обољења, широког спектра кардиоваскуларних болести, да доводи до можданог удара, компликација трудноће, хроничне опструктивне болести плућа и многих других поремећаја здравља.

У Србији се и ове, 2025. године, 31. јануара традиционално обележава Национални дан без дувана, овог пута под слоганом „ОСТАВИ ПУШЕЊЕ”. Овом кратком и једноставном, али веома јасном поруком, поред указивања на све штетне ефекте употребе дувана и дуванских производа, посебно се наглашава значај престанка пушења.



Забрињавајућа је чињеница да је, упркос свести о здравственим ризицима, употреба дувана и даље изненађујуће распрострањена у целом свету. И поред примене бројних мера контроле дувана, на свету још увек пуши више од једне милијарде људи, од чега скоро 80% њих живи у земљама са ниским и средњим приходима. Поражава и податак да 8 милиона људи сваке године превремено умре услед употребе дувана и изложености дуванском диму.

Са скоро 32% пушача у популацији одраслих, наша земља неславно предњачи када је реч о Европи, али и у светским оквирима. У Србији сваке године 15.000 људи превремено умре због последица пушења.

Зависност од дувана испољава многе карактеристике хроничне болести, што је јако важно схватити како би се извршила одговарајућа процена и одабрао најбољи третман за одвикавање.

Према подацима из Истраживања здравља становника Србје из 2019. године, сваки четврти пушач (24,3%) је покушао да остави пушење, док је сваки други пушач (58,6%) био забринут за сопствено здравље због штетних последица пушења.

Саветовање становништва од стране здравствених радника о штетности пушења једна је од значајних мера за сузбијање употребе дувана. Податак да је у Србији у 2019. години само 30,1% пушача добило савет од здравственог радника да престане да пуши указује на потребу за интензивирањем едукације и додатним мотивисањем самих здравствених радника за давање савета и адекватне подршке пушачима да истрају у својој жељи да престану да пуше. Упркос широким знањима из области медицине и својих ужих стручних области, здравствени радници у пракси умеју да занемарују и/или умањују проблем никотинске зависности, те му се можда не посвећују довољно доследно и ефикасно.

Деловање здравствених професионалаца на ову тему може се вршити на више нивоа – од међународног, оличеног у конвенцијама које прокламују заједнички став струке, преко националног, који се манифестује предлагањем, доношењем и спровођењем стратешких планова и одговарајуће регулативе, кроз локално деловање - путем разноврсних иницијатива и интерсекторске сарадње, све до индивидуалног деловања - на нивоу саветодавног разговора са сваким појединачним пацијентом.

У последњим годинама, тржиште је преплавила читава палета нових дуванских и никотинских производа. Загревани дувански производи и електронске цигарете, а у новије време и снус и никотинске врећице, нови су велики изазов у области контроле дувана, нарочито када се узме у обзир убрзани раст њихове популарности у популацији адолесцената и младих. Када је реч о Србији, последње Истраживање понашања у вези са здрављем деце школског узраста у Републици Србији, из 2022. године, показало је да је електронске цигарете пробао чак сваки пети ученик (20,8%) петог и седмог разреда основне и првог разреда средње школе, а снус и никотинске врећице њих 4,9%.

Чињеница је да је драматичном порасту популарности свих нових производа допринела њихова разноврсност, атрактиван дизајн појачан ефектом модерних технологија, али не сме се заборавити да је најмоћнији фактор у њиховом пробоју заправо маркетиншка подлога која их све време прати - да представљају „здравију алтернативу“ традиционалним цигаретама. Оваква маркетиншка стратегија за директну последицу има њихово масовно коришћење и у циљу одвикавања од цигарета, чиме се без икаквог релевантног и научно утемељеног оправдања ствара слика да њихово конзумирање ни у чему није у истој равни са традиционалним пушењем, што укључује и потцењивање свих потенцијалних ризика по здравље.

У недостатку било каквих валидних доказа о њиховим ефектима, уз истовремено незаустављиво обогаћивање тржишта новим производима, мисија свих јавноздравствених професионалаца је да стално буду у приправности и да делују проактивно. Као неприкосновени приоритет увек се мора поставити примарна превенција конзумирања свих дуванских и никотинских производа, што подразумева рад са децом и младима кроз адекватно информисање, уз методе оснаживања личности детета да се супротстави увек новим изазовима одрастања.

С друге стране, ништа мање важно је деловање у смеру пружања професионалне подршке пушачима који су већ у ризику. Јер, свако треба да има шансу да свој живот учини здравијим, квалитетнијим и дужим уколико се благовремено избори са штетном навиком какво је пушење. Та шанса расте са нивоом информисаности и степеном подршке у непосредном окружењу, али и у целом друштву. Воља сваког појединца је неопходан елемент, али она сама често није довољна. Помоћ у одабиру пута који је базиран на одговарајућим, научно заснованим методама одвикавања и подршка да се у том захтевном али непроцењиво важном подухвату истраје, дужност је сваког здравственог професионалца.